Између њих је огромно време, много тога се променило у свету, па и у Русији у протеклом веку. Мали број учесника Другог светског рата још живи, сведочећи о времену великих страдања, али и херојства. Сећање на своје претке желели су да сачувају млади руски редитељи са Државног факултета за филм и телевизију из Петрограда. Снимили су филм „Ја сам само обичан војник”, посвећен ветерану Црвене армије, пуковнику Борису Капитановичу Феофану. Ово педесетоминутно, по много чему поучно филмско казивање, Чачани су могли да га погледају у среду, 31. августа, у Народном музеју, који је, уз Удружење „Ксенија – руски језик“, организатор пројекције.
Јекатарина Јефимова, председница Фонда друштвене подршке „Генерацијски мост“, у кратком разговору за „Чачански глас“ рекла је да се идеја за филм родила из бројних сусрета младих са старијим научницима академицима у Дому ветерана науке у Петрограду. Ове сусрете Фонд организује већ дуже време кроз пројекат „Научни мост између генерација“, а циљ је размена знања, искустава, али и упознавање младих са онима који су постигли врхунске резултате у многим научним областима. Током пројекта родила су се многа пријатељства, без обзира на велику генерацијску разлику.
Када су их посетили за Дан победе, 9. мај, по први пут су говорили о Великом отаџбинском рату, јер многи од тих ветерана академика били су учесници.
– Младима је све то било занимљиво, али и веома дирљиво. Схватили смо да је потребно да и други људи чују те приче, да их сачувамо за будуће генерације. Живимо у другом времену, то су биле потпуно другачије генерације. Никада не можемо потпуно осетити шта су они проживели, не знамо какви бисмо ми били да дођемо у исту ситуацију, али имамо дужност да их поштујемо и негујемо културу сећања на људе који су дали животе за слободу, за домовину – порука је Јекатарине и осталих учесника у овом, као и у другом пројекту названом „Пауза за рат“, у оквиру кога је и снимљен филм „Ја сам само обичан војник”.
Тако је основан и Фестивал „Предах за биоскоп“, који негује кратку форму са историјским темама, базираним, пре свега, на разговорима са ветеранима Другог светског рата и њиховим сећањима. Особеност Фестивала, како је рекла програмски директор Марија Маријасова, је да су сви учесници млађи од 35 година. У Чачку је приказано и девет краткометражних филмова из ове продукције.
Ксенија Радојичић каже да је желела да чачанској публици представи рад ових младих руских аутора, јер и ми, као и Руси, можемо много да научимо из своје прошлости.
– Требало би, не само да развијамо међусобно поштовање, већ и да га гајимо према онима који су корачали пре нас и стварали овај пут којим ми идемо – рекла је Ксенија Радојичић.
У играно-документарној форми, кроз разговоре са пуковником Феофаном (недавно преминуо у 99. години), његовим пријатељима, колегама, породицом, публика је има прилику да упозна овог необичног академика. Носилац Ордена Александра Невског, херој, а он за себе понавља да је само један од 32 милиона војника у Отаџбинском рату, прича ауторима филма о предратном и ратном времену, утисцима, сећањима, како је као 19-годишњак пролазио страхоте рата, у коме је два пута био заробљен и ко зна колико пута рањен. Говори и о томе колико му је била „тешка“ слобода без драгих људи који су погинули у рату.
– Ово је прича и о чврстини карактера, патриотизму, као и болу (јунака) које му савремено време и друштво наноси износећи површне или често нетачне информације о периоду који је лично преживео – навели су организатори пројекције.
В. Т.
ФИЛМСКИМ ЈЕЗИКОМ ПРОШЛОСТ БРЖЕ СТИЖЕ ДО МЛАДИХ
Према речима Јекатарине Јефимове, изабран је филмски језик као најбољи начин да се „стигне“ до младих. И зато су у стварање ове кинематографије укључени млади режисери, продуценти… Филм „Ја сам само обичан војник“ приказује се у оквиру пројекта „Минут за предах”. Публика у Русији још га није видела. Приказан је у Бањалуци, Београду, Чачку, а затим је екипа отпутовала у Подгорицу и Никшић. Покровитељи пројекта су Министарство културе Руске Федерације, Фонд председничких грантова и Фонд народне дипломатије Горчаков.
