КАО СТВОРЕНА ЗА РАКИЈУ!
Купљење шљива на имању Милана Поповића, Горњи Миоковци
Упркос суши, ове године је шљива добро родила. Иако је њен плод нешто ситнији због недостатка влаге баш у месецима у којима јој је она била најнеопходнија, има доста воћњака у којима се готово и не виде било какви ефекти изложености суши. Ипак првокласна шљива, руком брана, према речима воћара, није постигла одговарајућу цену, па ће многи од њих целокупни род из својих шљивика сачувати за прераду, тако да ће и ове јесени широм Србије, а посебно у чачанском крају, бити испечене енормне количине ракије.
Миле Тица, воћар и познати произвођач ракије из Прислонице: „Упркос недостатку падавина, шљива је добро родила“
Старији људи често кажу да шљива може да роди „и на камену“, а ова народна мудрост само потврђује колико је ова воћна врста издржљива, без обзира на то каква је година. Иако је недостатак падавина током овог лета нанео велике штете већини пољопривредних култура, када је реч о шљиви, великој узданици српског воћарства од давнина, потврдило се да је њена отпорност изузетна, тако да се воћари ни овога пута не могу пожалити на њен род.
Миле Тица из Прислонице, познати чачански воћар и произвоћач ракије, истиче да шљива ни ове године никога није издала, али је дуготрајна суша, ипак, учинила своје, па јој је плод нешто ситнији.
– Шљива је баш добро родила, јесте била суша, али је она на неки начин изнела род. Нису баш много крупни плодови, али имају доста шећера, што је за ракију екстра. Ипак, када је реч о откупној цени, шта рећи? И мени би било много исплативије да шљиву пазарим по цени од 18 до 25 динара, него да се мучим да покупим сопствену. Мене ће шљива сигурно коштати по килограму неких 36 до 40, ако не и до 50 динара, уколико се узме у обзир да су дневнице радника високе, а поред тога за сваког човека треба обезбедити храну и пиће, а све чешће и смештај. Јасно је да све то много кошта, па воћари праве калкулације шта је у оваквим околностима најбоље за њих. Мислим да ће и ове сезоне претежни део рода шљиве завршити у казанима, што неће бити неко изненађење, јер су ретке године када ово воће има добру откупну цену која може да покрије трошкове производње и воћарима омогући неку солиднију зараду. Иплативије је да се шљива преради у ракију, јер се квалитетна препеченица увек тражи, а познато је да је најбоља тек када добро одлежи – објашњава наш саговорник.
Познати прислонички воћар са сетом прича о неким ранијим временима, када су се сеоски послови много лакше обављали, јер је у селима било много више људи у пуној снази, али и омладине, а данас, како каже, све је више старачких домаћинстава.
– Да је среће да су нам села пуна народа, да су нам школе препуне деце, не бисмо се бринули како ћемо обрадити земљу, покупити шљиве или убрати неке друге плодове нашег напорног рада. Већ 25 година се бавим воћарством и производњом ракије. Све што сам зарадио од ракије, улагао сам у објекте и опрему, јер сам почео од нуле. Нисам имао довољно буради, каца, нити земље да подижем воћњаке… Временом је све то прерасло у један озбиљан посао који има добру перспективу, али дођосмо у ситуацију да ову шљиву нема ко да покупи, јер кубуримо са недостатком радне снаге. Млади нису довољно заинтересовани за ову врсту производње, имају своје факултете, модернија занимања и одлазе са села. Принуђени смо да тражимо раднике са југа Србије, па и кад их нађемо суочавамо се са проблемом како и где да их сместимо. Све су то велике инвестиције, али онај ко воли да се бави производњом ракије – ништа му није тешко! Понекад ми се чини да полако посустајем, али већ следећег дана схватим да шљива мора да се покупи, јер од чега бих произвео своју „Соколову сузу“ која је постала препознатљива и у Србији и у свету – каже Тица.
Свих пет ракија које производи Миле Тица (дуњевача, виљамовка, кајсијевача, јабуковача и шљивовица), потичу из његових воћњака. Доминантно место у производњи заузима шљива. Како која сорта шљиве стасава, а има их око 25, купи их и ставља у каце, како би их прерадио у ракију. Пре пет година је регистровао своју производњу и тек тада схватио колико је времена изгубио, а да није био ни свестан колико је био важан управо тај потез.
– Код нас се у много чему касни, па сам и ја попут великог броја произвођача нашег омиљеног пића закаснио са регистрацијом производње. Нисам поседовао свест какву ракију печем, нисам знао њену праву вредност, поклањао сам је на све стране, али, ипак, свако ко је једном дошао да је купи, наново се враћао да пазари још већу количину. Учествовао сам и на бројним домаћим смотрама ракије, на којима сам постизао запажене резултате. Моје ракије су биле високо рангиране и често су ми доносиле награде. Моја „Соколова суза“, која постоји већ пет година, обишла је готово читав свет, стигла је до Јапана, Монголије, Канаде, Америке, Аустралије… Тренутно се ради и њена анализа за америчко тржиште, узорци се већ налазе у Чикагу, што сматрам да представља само формалност, јер је ова ракија прошла све неопходне контроле квалитета у нашој земљи и због тога очекујем добре вести – наводи овај велики заљубљеник у село, воћарство и производњу ракије.
В. С.
ГОДИНА ЈЕ БИЛА ВЕОМА СУШНА
Ненад Поповић, дипломирани инжењер, иначе руководилац расадничке производње Института за воћарство у Чачку, истиче да је овогодишњи род шљиве задовољавајући, ако се узме у обзир да је година била доста сушна. Као син миоковачког власника засада шљиве Светолика Поповића, Ненад каже да су веома задовољни постигнутим приносом овог воћа на парцели у Горњој Горевници:
– Поседујемо засад шљиве сорте Stenli на површини од 25 ари у Горњој Горевници. Очекивани принос је седам до осам тона. Ако узмемо обзир да је година била доста сушна и без падавина, можемо рећи да смо задовољни приносом. Откупна цена шљиве за стону потрошњу код миоковачког откупљивача Жарка Дамљановића је била 35 динара, а за сечење (вид прераде за компоте, слатко) 25 динара. Цена шљиве која је намењена за прераду износи 20 динара.
