„БУДИМО ЉУДИ”
Позивајући се на императив о људскости патријарха Павла: „Будимо људи” често не спознамо место на коме треба он да буде регула понашања!
Испред једног од чачанских солитера латиницом записан, закуцан о дрво које расте и опстаје деценијама, стоји натпис садржаја: „НЕ ПАРКИРАЈТЕ КОЛА ИСПРЕД ЗГРАДЕ ЗБОГ ХИТНИХ СЛУЧАЈЕВА БУДИМО ЉУДИ”. Без интерпункције, али крупним словима, више пута подебљан, апелује натпис испред којег немарно бачена лименка бива и делимичан одговор на делић овде записаног.
Наиме, када на вишедеценијску брезу закуцате пластиком обавијен папир, а натпис и упозорење не поштују власници џипа, гости околних зграда и кафића, а не станари истог солитера, онда се из наведеног изнедри и питање: Ко представља циљну групу за ово обавештење?
Да би слика поменутог била још употпуњенија јасно доприноси и изглед дворишта у позадини истог натписа: огромне баре које се задржавају на путу по ком би требало да се довезу и одвезу исти ти хитни случајеви или да прођу станари солитера, пролазници… На делу паркинга стоји бетонски комад извађеног саобраћајног знака, картон и остатак смећа у блату, које је поред воде које се задржава, део екстеријера солитера.
Дакле, да бисмо истински могли да „БУДЕМО ЉУДИ” требало би да еколошку свест, бригу и одговорност и надлежност преузму одговарајућа лица. Лименка не може да спозна да јој није место крај дрвета, латинична слова нису освешћена да би сама знала да нису део ћириличног писма те нису обележја српства, нити место за патријархово „БУДИМО ЉУДИ”. Такође, проблем паркирања и задржавања воде нису појаве поред којих треба да пролазе одговорни, а да кроз блато и воду некако пролазе и функционишу деца, станари, као и наведени хитни случајеви! Одговорност треба да налази пут до надлежних лица.
Милица Матовић
