Према оцени жирија публике, за најбољег трубача на овогодишњем, 61. по реду, Сабору трубача у Гучи је проглашен Драган Павловић из оркестра „Драгачевске трубе“. Њему је припала „Златна труба“, коју традиционално додељују „Новости“.
Иако су свих ранијих годинам прижељкивали да се упишу у ред добитника престижних саборских награда, ове године су чланови оркестра „Драгачевске трубе“ дошли на финално такмичење да сјајном изведбом одабраних нумера задовоље искључиво душу публике и сопствене критеријуме, једноставно да „дигну читав стадион на ноге“. Одабрали су нумере које су познате у народу, стару изворну песму: „Поранио Милорад да обиђе виноград“ и коло „Звонце“, за које су осмислили одличне аранжмане. Како истиче Драган Павловић (34), капелник оркестра, овогодишњи добитник „Златне трубе“, иначе награде публике, не памти да се у протеклих пет, шест година на стадиону чуо тако громогласан аплауз, какав је изазвало коло „Звонце“ , које је одсвирао његов оркестар.
– Подигли смо читав стадион на ноге и то ћемо памтити! У коло се ухватило више од 500 људи и атмосфера се потпуно усијала. Била је то фантастична слика, али и непоновљиви осећај. Погодили смо „жицу“ народа и то нам је било важније од свега, јер сваки трубач живи за један такав тренутак. Сви који долазе да се такмиче у Гучи, да се не лажемо, прижељкују да победе. И ми смо то жарко желели свих ранијих година, али смо се овога пута усредсредили искључиво на наступ, јер смо желели да пружимо максимум од себе. И управо због тога је „Златна труба“ за нас представљала велико изненађење, али сматрамо да смо је сви заједно у оркестру заслужили. Свакако, ова награда обавезује, тако да ћемо и у наредном периоду настојати да оправдамо указано поверење публике – рекао је за „Чачански глас“ капелник оркестра „Драгачевске трубе“.
Како објашњава Драган, музички дар је наследио од оца који је годинама свирао трубу и имао свој трубачки оркестар, али је, ту и тамо, било и других чланова фамилије који су били музички надарени, али нико од њих није свирао омиљени народни лимени инструмент.
Док је похађао Музичку школу и учио да свира хармонику, Драгана је иритирао звук трубе, јер су чланови трубачког оркестра његовог оца редовно вежбали у њиховој кући у Гучи. Ипак, случај је хтео да једнога дана, кад је стасао у младића, изненада пожели да испроба да свира на очевој труби и то „по нотама“ и од тада се од овог чаробног, лименог инструмента није одвајао. И његов отац Јовица се много обрадовао што је сина, по први пут, затекао да свира на његовој труби, па је већ сутрадан пожурио да му купи нову, само прву. И од тог дана су почели заједно да вежбају. Драганов младалачки жар и музичко образовање су се комбиновали са богатим трубачким искуством које је поседовао Јовица Павловић.
Оркестар „Драгачевске трубе“ из Гуче основан је у марту 2013, као наследник оркестра Драгановог оца Јовице Павловића, који је активно свирао од 1996. до 2008. и током свог постојања освојио бројне награде, међу којима су Награда за изворност на фестивалу у Лобецу (Пољска) 2006, и Повеља за очување народне традиције (Хомољски мотиви, Kучево) 2007. године.
„Драгачевске трубе“ имају девет чланова старости од 29 до 40 година и могло би се рећи да представљају „Западну Србију у малом“, јер су њихови трубачи из Драгачева, Пожеге, Ивањице и Чачка, па све до Ужица. Велику подршку формирању овог оркестра пружио је управо Драганов отац Јовица, који и данас радо учествује у њиховим наступима. Иначе, „Драгачевске трубе“ су наступале готово на свим музичким фестивалима широм Србије, а повремено и у Републици Српској. Имају разноврстан репертоар, почев од старих изворних песама и кола, па све до новокомпоноване народне музике, музике са других поднебља, пре свега, јужне и источне Србије и обрада страних и интернационалних нумера.
На Сабору трубача у Гучи, оркестар се први пут појавио 2015, где је имао изузетно запажен наступ. На предтакмичењима за Сабор трубача у Гучи „Драгачевске трубе“ су освојиле више награда, међу којима издвајамо Прву трубу и други оркестар 2015, затим, најбољи оркестар 2016, као и Прву трубу, други оркестар и награду за најбољег басисту 2017. године.
Иако је завршио Факултет безбедности у Београду, Драган ради у предузећу „Милан Благојевић – Наменска“, у сектору енергетике, а највећи део свог слободног времена посвећује труби, која је постала, како каже, саставни део његове свакодневице, јер је у срцу носи.
Драган истиче да је много тешко ускладити пословне и породичне обавезе са терминима за пробу или уговорену свирку, јер су сви чланови оркестра из различитих места. Управо због тога су и принуђени да пробе селе из места у место, како би испоштовали сваког трубача. Прва година пандемије Ковида – 19 је и за њих била нерадна, нису имали наступе, али је 2021. била сасвим задовољавајућа. И сада имају довољно посла, али након освајања „Златне трубе“, очекују да ће наступати још више.
Драган свира трубу и у познатом београдском бенду „357“ са којим, такође, наступа широм Србије. Понекад тешко успева да усклади термине, али сваку препреку, па чак и умор, увек му отклањају чаробни звуци трубе за које живи.
В. С.
