ГЛАС ЂАКА ГЕНЕРАЦИЈЕ
ЖЕЉКО ЗЕКАВИЧИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ
Своју причу Жељко Зекавичић, ђак генерације Техничке школе, износи нам детаљно и веома одговорно, као и све што ради у животу, намеће нам се закључак из овог разговора, али и на основу свега што смо већ сазнали o њему од његових другара и професора.
Похађао je смер електротехничар информационих технологија, одељење IV-1N, коме је разредни старешина била Душица Обрадовић Миликић, професор математике и велика Жељкова подршка за бројна такмичења на којима је учествовао.
Завршио је ОШ „Вук Караџић“ Чачак. Носилац је три посебне дипломе из основне школе, за српски језик, математику и физику. Био је успешан на општинским и окружним такмичењима из математике, српског језика, књижевности, физике и биологије. Као учесник Регионалног центра за таленте Чачак заузео је прво место на републичкој смотри из физике. Жељени смер уписао је са 97.53 поена, као први на ранг листи своје основне, али и Техничке школе.
Све четири године током средње школе учествовао је на такмичењима из математике, на општинском и окружном нивоу. У првој години освојио је седмо место на општинском такмичењу из физике и учествовао на окружној смотри талената за физику, као и на такмичењу „Кенгур без граница 2019“. У четвртој години такмичио се из енглеског језика, а за професоре своје школе каже да су били посвећени у раду са ученицима, припремајући их за разна надметања.
Средњошколске дане Жељко ће посебно памтити по томе што је креирао многе мултимедијалне садржаје који служе представљању школе, као што су спотови, видео записи, плакати и флајери. Од свега тога, овај свестрани младић посебно је поносан на едукативне клипове који се могу користити у настави. Али, да кренемо редом…
– Учествовао сам у креирању пројекта виртуелног обиласка школе, у сарадњи са професорком српског језика и књижевности Марином Милошевић и још неколико ученика и професора. Уз помоћ професора Николе Бошковића, представљао сам школу у области роботике. Био сам техничка подршка на школским приредбама и манифестацијама, а неке од њих су: изложбе школе у Дому културе, доделе диплома, дани обиласка школе, књижевно вече посвећено Мики Антићу… Учесник сам неколико модула Научно-технолошког парка и Стартап центра у Чачку. Учестовао сам у радионици „Асемблирање, оптимизација и тестирање рачунара“, у организацији ФТН-а и AXE-a. Волонтирао сам у многим акцијама Канцеларије за младе и помагао ученицима Уметничке школе што се тиче позирања за ликовне радове. Постизао сам велике успехе на републичком такмичењу из мултимедија, уз помоћ професорке Зорице Костић, иако смо као смер само у првој години имали тај предмет, а такмичили смо се са школама којима се образовни профили заснивају искључиво на мултимедији. Три године за редом за своју школу освајао сам награде за филмове, а постизао сам и појединачне успехе на практичном раду и тесту знања. Филм „Чувајмо планету Земљу“ 2019. године је освојио другу награду жирија и трећу награду публике, а филм „Мој свет у доба пандемије“ трећу награду жирија 2021. Најзад, 2022, филм „Ми за десет година“, који сам урадио у сарадњи са другарима из одељења Игором Глишовићем и Михаилом Главоњићем, освојио је прву награду жирија и прву награду публике. Приликом доделе награде нашу школу је, као једну од најквалитетнијих у Србији, похвалио и председник Заједнице електротехничких школа – закључује Жељко први део своје приче за рубрику Глас ђака генерације.
У слободно време се, наравно, бави програмирањем, веб дизајном и креира различите мултимедијалне садржаје. Свира гитару. Има спортски и такмичарски дух, али, истиче, не и претерано развијене физичке предиспозиције. Зато се бави билијаром, пикадом и стони фудбалом и, додаје, много воли да вози бицикл.
УВЕК СПРЕМАН ДА ПОМОГНЕ
Током средње школе Жељко је упознао много људи, стекао јако добре пријатеље и научио доста ствари које су на њега, каже, оставиле утисак и нада се да ће му користити у будућности:
– При том не мислим само на формално образовање које су нам професори успешно пренели, већ и неко неформално, а неки кажу и “практично” знање, са чим се не бих сложио, јер је свако знање практично.
Фото: Денис Шарчевић
Учествовао је у разним ваннаставним активностима. Глумио у представи поводом манифестације која је организована у оквиру Дечије недеље, под називом „Моје је право да живимо срећно и здраво – за одрастање без насиља“. Помогао је и у организацији и реализацији приредбе за Савиндан…
Оно у чему се на почетку пандемије коронавируса Жељко издвојио је и то што је свесрдно помагао професорима и запосленима Техничке школе у примени нових алата за одржавање наставе на даљину, јер је, каже, доста тих алата пре користио. Подешавао је мејл адресе и виртуелне платформе за предавања, као што су Google учионице, и за неколико основних и средњих школа у округу (СШ „Драгачево“ Гуча и Лучани, ОШ „Милан Благојевић“ Лучани).
Да је био неуморан, Жељко нам потврђује и тиме што је био председник одељења све четири године, али и својим хуманитрним радом:
– Био сам медијатор између професора и ученика и покушавао сам да решим неспоразуме и конфликте на тим релацијама. Увек сам био спреман да помогнем професорима када год су имали неки софтверски или хардверски проблем или захтев. У четвртој години учествовао сам у раду ђачког парламента, где сам покренуо питање ђачке екскурзије и хуманитарног концерта. Такође, успешно сам организовао хуманитарну акцију прикупљања новца за децу којој је изгорела кућа. Трудио сам се да подстичем ученике мог одељења да прикупљају средства за различите хуманитарне акције.
Организовао је Жељко и последње часове професора који су одлазили у пензију, а Техничка школа је, истиче, увек била и остаће његова прва препорука за сваког будућег средњошколца:
– Било је успона и падова, али се никад нисам покајао што сам баш ту школу уписао. Желим срећу будућим генерацијама, да их никад не задеси ово што је нас, да им школовање прође безбрижније него нама, јер је ово један од најлепших периода у животу.
ВЕЛИКИ РАД И ОДРИЦАЊЕ – КЉУЧ УСПЕХА
–Иза сваког мог успеха у досадашњем школовању стоје велики рад и одрицање. До сада сам се водио тиме да ће увек бити времена за све слободне активности, па желим ту праксу и да наставим. Искористио сам савете које су ми старији давали, али сам доста тога и сам научио. Важно је ослободити се негативности, јер то највише исцрпи човека и спутава у стварима у којима се ужива – закључује Жељко.
Свако би, сматра, требало да постави себи добре узоре:
-Моменат који ме је највише мотивисао да кренем напред су речи познатог новинара и музичког критичара Петра Пеце Поповића, при представљању његове књиге у чачанском Дому културе: ”Србија ће бити много срећнија и успешнија земља онда када јој деца буду нашла праве узоре. Ти узори нису никакве естрадне звезде или нужно популарни људи, већ управо професори и наставници из нашег окружења који се труде да уче нашу децу”.
На флајер Математичког факултета у Београду, чији индекс сада има, налетео је, прича, случајно једног пролећног дана, док је дежурао у школи још у трећем разреду.
-Прочитао сам га и за око ми је запао смер Информатика, који је био као створен за мене. Од тада, стремио сам ка томе да испуним свој сан о уписивању тзв. И смера на МАТФ-у. Припреме су почеле од септембра 2021. године, од када сам полако радио задатке, како са жељеног факултета, тако и са других, где су се могли наћи многи интересантни задаци. Усавршио сам се у пољима математике у којима никад нисам био нешто претерано добар, а неке од таквих области су аналитичка геометрија и стереометрија.
Дан када је уписао факултет Жељку је, пуног срца каже, један од оних које ће памтити читавог живота, а сада, додаје, нека све иде својим током:
-Не сећам се да сам икада пре тога осетио такво ослобођење и срећу. Исплатио се сав труд и рад који сам улагао. Сада је време за један велики предах пре почетка нових изазова које доноси факултет и ново окружење. Једна од жеља ми је да распуст проведем путујући и упознавајући нове средине. Ићи ћу на неколико музичких фестивала, а у плану је и путовање са осталим вуковцима у августу. Нигде нећу журити и јурити да све стигнем. Нека све иде својим током, доста је било турбулентних момената и сада је време за предах. Проводићу време са људима које волим, са породицом и пријатељима.
И за крај, Жељко не прошушта да нам исцрпно одговори и на питања о свом граду:
-Волим овај град. Довољно је велики, да се увек нешто ново може открити, али је такође довољно мали, да нигде није далеко отићи. Свиђа ми се што увек има занимљивих активности и манифестација које се организују баш овде и у околини. Свиђа ми се Сабор фрулаша у Прислоници, а као неко ко воли рок и алтернативну музику, могу рећи да Чачак уме да понуди веома богат, квалитетан и разноврстан музички програм. Уколико ми се буде указала прилика да се овде вратим, оснујем породицу и нађем посао, вратићу се. Мислим да је нешто што би вратило младе у овај град отварање нових радних места и можда отварање неке нове високошколске установе. Још већи избор за даље напредовање након средње школе отворио би многа врата младима за запослење, а можда би чак и неко ко није из Чачка дошао овде да живи.
Мало је рећи: БРАВО, ЖЕЉКО!
Приредила: Гордана Домановић
