ЕПСКИ ПАТРИОТИЗАМ ТРЕПТАЈА ПЕСНИЧКЕ ДУШЕ
Исконско порекло песника неретко остаје недокучиво, иако је јасно рођењем уписано. Идентитет песнику је уткао свет којим је окружен, али и нити од којих је саткана његова душа угледањем на фигуре узора. Наведено је изузетно значајно Драгану Станићу, то јест Ивану Негришорцу, који својим псеудонимом већ иницијално загонетно тумачењем истог успева да одгонетне. Књижевно вече посвећено изузетном књижевном ствараоцу Ивану Негришорцу одржано је у Галерији Народног музеја у Чачку, 21. јула, у четвртак, а у част промоције збирке „Жеравица с огњишта”. Организатор књижевне вечери било је Удружење „Чувари дела Вука Караџића”, те је вече смислено датумом смештено у оквиру иницијалног дела 35. Сабора фрулаша Србије „Ој Мораво” у Прислоници. Вече о стваралаштву Ивана Негришорца надахнуто је водила Зорица Лешовић Станојевић, новинар и песник, док је нијансиране тонове речи беседе уприличила Данијела Ковачевић Микић, председник Удружења „Чувари дела Вука Караџића”. Песме из песничке збирке „Жеравица с огњишта” је казивала Тијана Петрић, професор италијанског језика. Народном песмом „Ој, Мораво” симболично је отпочето вече уз фруле Зорана Јевтића, руководиоца Удружења за неговање народне традиције „Етнос” из Чачка и његовог сина Вукашина Јевтића, звуке фруле речима, певањем је испратила Милица Матовић, професор српског језика и књижевности.
Уводни део вечери пред окупљним Чачанима представљао је својеврсну захвалност проф. др Драгану Станићу, дакле, песнику Ивану Негришорцу, а захвалност се с разлогом смисаоно преливала у тумачење потребе враћања културно-историјским вредностима. Наведено је уприличила Данијела Ковачевић Микић, председник Удружења „Чувари дела Вука Караџића”: „Има нечег симболичног, чини ми се, у овоме да нас није Луцифер спречио да се вечерас заједно радујемо овој важној песничкој књизи. У име чланова Удружења „Чувари дела Вука Караџића”, захваљујем проф. др Драгану Станићу чији песнички псеудоним слави наш драгачевски завичај и захваљујем господину Зорану Раичићу, који је у име Културно-просветне заједнице Чачка препознао да у песничком опусу Ивана Негришорца управо су уочљиве оне теме којима се и чланови нашег Удружења баве на свој скроман начин, на локалном нивоу. То је континуирана тежња да се сачува предачко, да се то предање оживи неким савременим песничким средствима, да се сачува културноисторијска баштина овог народа. Пре свега, тежња је и да се очува косовски идентитет нашег националног бића, да се и код младих људи развија свест да традиција није нешто што је Богом дано, него да је то нешто што се увек и изнова мора усвајати, и учити, и чувати. Наравно, ту је и стално залагање за очување српског језика, али то не само српског језика у стандардној форми, него, пре свега, као једне богате тканице народних говора.
Дакле, ми се као Удружење бавимо тим темама скромно, на локалном нивоу, а проф. др Драган Станић целим својим професионалним бићем и као универзитетски професор, и као председник Матице српске, као уредник и тако редом. Заправо, он и као стваралачко биће и као драгоцен научни делатник, позива нас све и као читаоце, али и као народ да се критички загледамо у историју, да лице овога што нам се сада догађа, препознајемо у тој учитељици живота и да схватимо да народ без прошлости, односно народ који не негује сопствену прошлост, нема право свакако ни на будућност.”
ТРИ ФИГУРЕ УЗОРА ПЕСНИКУ
Песничко делање Ивана Негришорца засновано је на угледању песника на три фигуре које сматра својеврсним узорима, а то су: монах, учитељ и сељак.
Обративши се публици, Иван Негришорац се инспиративно, како би подстакао публику на правилно поимање његових песама, вратио на своја размишљања о претходном пореклу своје душе. Наиме, своје надахнуће Хиландаром умногоме сматра заслужним за писање песама у којима монашка фигура и аскетски живот проналазе и неки његов претходни живот.У складу са тим, делић беседе Данијеле Ковачевић Микић садржао је сведочење: „Целим својим професионалним залагањем Иван Негришорац, заправо буди свест о неопходности обнове духовности и духовног преображаја без кога не види могућност да се задржимо на овој ветрометини и месту које је мета неких других интереса.”
Друга песничка фигура коју песник спомиње јесте сељак, те се превасходно на трагу тумачења ове фигуре коју поета цени, заправо, тумачи и порекло псеудонима којим се потписује. Драгачевски крај, извори, ономатопејски употребљени делови стихова у песмама које је песник публици прочитао буде све што је у бити, у сржи онога што се именује као народно. Употребљавајући локализме, служећи се тако још снажније нијансираним народним говорима, Иван Негришорац подсећа на очување традиције, жене, рада, окућнице, заната, природе која буја и тако успева да закрили огњишта сељака.
Трећу фигуру коју проф. др Драган Станић помиње због вредности које је као значајне уткао у свој живот јесте учитељ. Учитељски позив, неговање науке и знања, посвећеност кроз коју се негује дух образовања песник сматра драгоценим, а самим тим је потврђује својим опредељењем да буде научни делатник.
ЗАСЛУГЕ ВИШЊИЋЕВЕ НАГРАДЕ
Изузетан књижевни опус, зборници у којима је Иван Негришорац представљен кроз свој обиман вишедеценијски стваралачки подухват изискују шири научни скуп, донели су закључак чланови Удружења „Чувари дела Вука Караџића”. Књигу „Жеравица с огњишта” је 2022. године објавило Задужбинско друштво „Први српски устанак”из Орашца поводом награде „ Одзиви Филипа Вишњића” чији је лауреат био аутор књиге. Наведено је потврдила Д. Ковачевић Микић: „Та награда се додељује, парафразирала бих, за епски озарен и лирски обасјан израз ововременог родољубља. Дакле, заиста је реч о књизи која обједињује песме које су историјом инспирисане и које су родољубиве, а морам да скренем пажњу и на чињеницу да је сам аутор дао једно аутопоетичко одређење које ће нам, свакако, бити кључ за откључавање ове збирке, а то је да он себе види као исихастичког постмодернисту. Он препознаје молитвене трептаје своје душе одвајкада, с једне стране, а с друге стране, природом свог сопственог образовања и времена у коме живи, он је постмодерниста. У том постмодернистичком кључу који традицију покушава да новим песничким кодовима дешифрује, у том кључу можемо читати као својеврстан метатекст наслов ове књиге.”
ПОСТМОДЕРНИСТА И ЕРУДИТА
Тумачаћи значење наслова, Данијела Ковачевић Микић се осврнула на дубље тематске слојеве збирке који су пажљиво сплетени и именовани циклусима песама. Претходно се оправдава и изразом да је Иван Негришорац постмодерниста који је ерудитски замах начинио не само „Жеравицом с огњишта” већ читавим својим песничким бићем које недри драгоцену поезију. У складу са тим сведочи Д. Ковачевић Микић: „Поезија мора да има неке високе стандарде, поезија није нешто што је намењено масовном читању и не може масовност читалачке публике да буде мера неког квалитета. У том смислу мене као читаоца радује што последњих година заиста имамо један талас песника који су ерудите, који су књижевнотеоријски образовани, наравно, и од Бога даровити. Чињеницу да су се појавили такви песници у нашој књижевности доживљавам као одбрану поезије и као повртак правим вредностима. Наравно, када кажете да је неко ерудита и песник, а ако нисте из света књижевности, опет имате зазор да је реч о поезији која је тешко читљива и која има неке херметичности или захтева од вас одређене напоре. То не мора да буде тако.”
Да је poeta doctus значењем оправдано и заслужено уз псеудоним Ивана Негришорца, уочава се у његовом стваралаштву које је обојено духом епског патриотизма. Др Драган Станић ствара тако што историју, веру, културу, традицију, језик народа и ум отелотвориу своја песничка чеда, своје песме!
Милица Матовић
