НА МУРАЛУ ФРУЛА КАО ДРВО ЖИВОТА И ЖИВОПИС ПЕЈЗАЖА
Ивана Кнежевић и Иван Радовић, академски уметници из Чачка, на позив Културно-просветне заједнице Чачака, крајем априла ове године, започели су осликавање монументалне летње позорнице за потребе 35. и свих будућих Сабора фрулаша Србије у Прислоници. На атрактиван начин, у тродимензионалној перспективи, испуњена бројним симболима народне традиције и елементима прислоничког и шумадијског пејзажа, овако осликана сценографија постаће још једно од трајних и оригиналних обележја фрулашке престонице.
– Одговорност и задовољство су били огромни. Одмах сам са организаторима отишла на терен како бих видела и осетила простор и сцену Сабора. Позорница је импозантних мера 12м x 5м, па је захтевала универзалну и типску сценографију која ће се користити још много година у будућности. Убрзо сам израдила скице и у консултацији са организатором изабрали смо најадекватнију. Наравно, због комплексности композиције и димензија за извођење овог комбинованог зграфита, рељефа и мозаика, а све у оквиру мурала, ангажовала сам још једног колегу, сликара и вајара Ивана Радовића, који је заједно са мном у року од десет дана извео овај рад. Идеја и инспирација су ми у старту биле традиција и симболика фруле као националног блага, као окосницe за окупљање и очување традиције и заједништва. Мурал је симболички приказ свега квалитетног и аутентичног нашем народу и традицији – каже уметница Ивана Кнежевић Сивак, руководилац атаљеа у Чачку.
Како је било технички извести мурал тако великих димензија и површине на сцени која је већ имала фиксиране елементе, Ивана прича:
– Пошто сам зид није равна површина, моја идеја је била да стуб који је на самој средини претворим у једно велико разгранато стабло, које ће у рељефу имати фрулу, а грана која се и надвија над целом сценом симболише рађање разног воћа, карактеристичног за наше подручје. Маскирање стуба и контрукције стабла изведено је стиропором и пур пеном, тако да је тим матерјалима изимитирана тродимензионалност комплетног дрвета, корена, стабла и грана. Пре самог сликања, овај рад је захтевао и вајарске активности, које су биле само костур композиције – објашњава уметница сам поступакрада на сцени.
И додаје да већ неколико година у сваки свој рад уграђује још по неки занимљив материал, а у овом случају, то је било стакло, односно огледала, која саму композицију чине додатно атрактивном и живом.
– Док се посматра комплетна слика, односно мурал, има се осећај да светлост пробија кроз гране и рефлектује чаробну околину окружену шумадијским пејзажом. Овај рад је комбинација две врло компатибилне сликарске енергије. Импозантан, импресиван, жив и симболичан, свакако га је немогуће описати и захтева да се свако лично увери и доживи ту светлост и обиље боја, текстура и моћи. Искрено се надам да ће и публика ове године бити задовољна и уживати у новој сцени која ће угостити мајсторе фруле и традиције. Сам мурал није комплетна сценографија, пред сам сабор сцени и муралу ће бити додати аутентични предмети који ће стајати као продужетак композиције са зида. Морате доћи и доживети – сугерише наша уметница.
О муралу као новом делу сценографије за Сабор фрулаша у Прислоници, говори нам и други уметник, Иван Радовић, који се, такође, нашао пред, по димензијама, захтевном простору који је ваљало уметнички осмислити и уредити.
– Мурал смо урадили према првобитној скици и замисли Иване Кнежевић. Пошавши од скице, понела нас је тренутна инспирација самог места, као и карактер манифестације, а у току сликања имали смо изузетну међусобну сарадњу, компактибилност и координацију у третирању сликарске композиције ове зидне слике. У самом центру композиције, а на месту стуба који је требало замаскирати, у простору смо извели велико стабло које, својом разиграном и раскошном крошњом, надкриљује читаву сценографију, као елемент саборности, а својим стаблом и корењем асоцира на традицију фруле и саме манифестације. У току рада откривали смо нове моменте, као што су зраци сунца који падају на бину, па смо ту игру светла и титраје сунца пренели на крошњу, небо и пејзаж у позадини. Са леве стране стабла је планина Вујан, а са десне, у даљини Овчар и Каблар. У доњем делу композиције је хладовина стабла испред које се, у првом плану, истичу биљке и ливадско цвеће. Сликарским начином третирања површина унели смо разиграност и музику која се провлачи читавом композицијом мурала и повезује причу. Трудили смо се да прикажемо живопис и богатство самог краја, па тако на великом дрвету расту јабуке, крушке, шљиве и трешње, ту је и сова која мудро посматра са гране, а игру светла употпунили смо тако што смо аплицирали комаде огледала и тако „просули“ право небо по читавој крошњи – готово поетски објашњава садржај осликаног мурала уметник Иван Радовић.
На тај начин уметници су се и по речима Радовића потрудили да Сабору фрулаша и Прислоници бојом, ритмом, формом и причом оставе богату сценографију и трајну зидну слику. Пред почетак Сабора, сценографија ће „изаћи“ у простор и бити употпуњена предметима из свакодневног сеоског живота овог питомог краја – наводи Иван Радовић.
Зорица Лешовић Станојевић
