НЕОБИЧАН И КОРИСТАН ОБЈЕКАТ НА СУВОМ БРЕГУ – „ХОТЕЛ“ ЗА ПЧЕЛЕ

„Хотел“ на Сувом брегу од природних материјала! Намењен је, пре свега, за пчеле „самице“ или како их стручњаци зову солитарне пчеле. „Самачки хотел“, једини у овом делу Србије, однедавно краси двориште сликара Радомира Аћимовића Аћима, потпуно уклопљен у околину. Градио га је Драгиша Гашо Петровић, који слична искуства већ има, јер прави солитере и хотеле за птице. О значају солитарних пчела и праксе градње „хотела“ разговарали смо са Петровићем и Јованом Била Дубаић са Биолошког факултета у Београду, која се дуже од деценије бави овом веома лепом и занимљивом причом.

Најчешће већина нас реч пчела везује за оне које нам дају мед! А медоносне пчеле су тек једна од бројних врста у свету, па и у Србији. И све су и те како значајне за равнотежу у природи. Сву лепоту коју видимо око себе, сваки плод и дрво постоји захваљујући, управо, опрашивању које „од постања“ обављају баш ова мала крилата бића. Угрожене су, као и много тога у природи. Драгиша се одлучио да својим „хотелом“ помогне пчелама, које не живе у колонијама као медоносне пчеле. Ова пракса се већ увелико спроводи у многим земљама, а предузимају се и други кораци како би се бар донекле надокнадила штета коју је човек својим немаром и незнањем направио.

У свету постоји више од 20.000 врста пчела, седам их је само медоносно. Свега десет одсто њих има социјални начин живота, односно организоване су у ројевима-колонијама. У Србији се процењује да је укупно око 850 разних врста пчела, једна је медоносна, а све остале су „самосталне“. Пре пет година забележена је и велика азијска пчела, коју зову и смоларица.

Драгиша је „хотел“ направио махом од трске, бамбуса, дрвених облица, са отворима различитих промера, у којима пчеле могу да положе своја јаја или да преживе зиму. Могу се уселити и други инсекти, којима одговара „смештај“.

– Требало ми је око месец дана да га направим, а највише времена ми је одузело да нађем одговарајуће трске на Морави. Објекат нема „капацитет“, а важно за солитарне пчеле је да смо понудили различите пречнике отвора. Направио сам један мањи „хотел“ за своје двориште. Овај начин помагања инсектима заживео је у многим земљама у свету и Европи, јер тако се доприноси роду у воћњацима и усевима, будући да они обављају бројне радње. Опрашивање је тек једна њихова „делатност“. Наравно, и медоносне пчеле су опрашивачи, али за неке биљке „задужене“ су само солитарне пчеле – каже градитељ првог „хотела“ за инсекте у нашем крају, а који се може назвати и „породилиштем“.

Он сматра да би било добро да је ових, и изгледом веома лепих објеката што више на ливадама, у воћњацима, јер су све ове пчеле значајне за биодиверзитет и без њих свет сигурно не би изгледао овако бујан и леп. Како и он наглашава, солитарне пчеле нису ни по чему конкуренција медоносној, нити је угрожавају! Па ни велика азијска пчела коју је прошле године регистровао у нашем крају, на осам локација у граду и у три села – Јанчићима, Трбушанима и Горњој Горевници, све на софори, јапаском багрему.

– Највише сам градио „хотел“ баш због смоларице, која је доста крупнија од свих наших врста. Недавно сам је приметио на Кеју и још неким местима у граду на стаблима софоре, која баш сада цвета. Податке о овој новој врсти достављамо истраживачима, који настоје да одогнетну њен утицај на аутохтоне врсте пчела – каже Петровић.

Јована Била Дубаић, истраживач-сарадник на Биолошком факултету, каже да на предавањима широм Србије она и њене колеге покушавају да сруше многе заблуде, па и ону да је највећа вредност пчела то што једна врста прави мед.

– Све цветнице се размножавају захваљујући опрашивачима, међу којима су најефикасније баш пчеле. И то све врсте и свака има своју улогу. Медоносна пчела није довољна да би се опрашиле све биљке. Захваљујући длачицама по целом телу, а имају их више него сви други инсекти, скупљајући нектар за своје ларве оне полен преносе на следећу биљку коју посете – подсећа Јована на важну лекцију из биологије.

За разлику од медоносних пчела које живе у групама-колонијама, све друге врсте су „тешки индивидуалци“. Свака женка прави своје мало гнездо на различитим местима, што зависи од врсте. Солитарне пчеле имају и другачији животни циклус у односу на медоносне, која током зиме живи „ушушкана“ у кошници. Већина других врста тада угине, а само њихови млади, односно ларве, па онда лутке, остају до пролећа или лета, у гнездима и са храном које им мајка, одмах по полагању јаја, обезбеди.

– Неке се гнезде у шупљим стабљикама биљака, неке у трулом дрвету. За њих су „хотели“ веома погодни и ова пракса се негује већ увелико у свету. Ово је само један од начина да се помогне овим врстама. Већина их живи у тунелима испод површине земље – још једна је од бројних занимљивости коју нам предочава саговорница.

Да бисмо помогли свим врстама пчела, па и медоносним, није потребно много, и не кошта много. За почетак, не бити „Енглез“ који има двориште „под конац“. Јована истиче да је први корак ређе кошење травњака и никако „на нулу“, јер је то превазиђен начин свуда у свету. Чешће кошење не доноси корист ни за домаћина, јер то изискује много рада и веће трошкове, а са јачим сунцем травњаци брзо пожуте и изгубе сав живот!

– Препорука је да се прво пролећно кошење одложи, а не чим гране сунце. Морамо да пустимо биљке да заврше свој циклус и да сачувамо храну за пчеле и друге опрашиваче. Такође, савет је да се коси мозаично, односно да се косе делови, што такође лепо изгледа, а оставите простор и за пчеле, бубамаре и све остале инсекте. Оставите и по који трули пањ, које многе користе за гнезда – саветује биолог Јована како помоћи најважнијим бићима на планети.

Могу то и они који немају башту. Медоносне биљке су лепе у саксијама на прозорима, терасама… 

Објекат на Сувом брегу са основом од 60 и висином око 75 сантиметара постављен је крајем јуна, а већ кроз десетак дана добио је првог станара! Тек се очекује интересовање инсеката! Како Драгиша каже, сви су корисни због нечега.

В. Т.

Фото: Драгиша Петровић

ГРАДОМ ЗАМЕНИЛЕ СЕЛО

У урбаним срединама постоји много врста пчела, захваљујући разноврсности хране, односно цветница. Око 250 врста их је само у Београду! Престоница Србије предњачи, међу европским главним градовима, по броју „слободних“ медоносних пчела.

– Потпуно апсурдно, али пољопривредни предели, због пестицида и узгоја монокултура, постали су најгоре место за живот пчела! Човек развија све, технологију и хемијску индустрију, а оно што нам природа поклања уништавамо и заборављамо – упозорава биолог Јована Била Дубаић.

АЗИЈСКА НЕ УГРОЖАВА МЕДОНОСНУ

Гнезда велике азијске пчеле пренета су у Европу највероватније у шупљинама бамбуса. Прво, 2008, примећена је у Француској и од тада се брзо шири и у друге земље. Код нас, у Београду, откривена је 2017. године. Зову је смоларица јер за гнездо користи смолу. Величином подсећа на стршљена. Крупног тамног тела (дужина женки може да буде и преко 2,5 сантиметра) само делују страшно, али нису опасне. Као и све солитарне пчеле нема инстинкт да брани гнездо, тако да не уједа, осим ако је ухватимо руком или нагазимо.

– За сада се води као потенцијално инвазивна врста, али тек ће се утврдити да ли има негативан утицај на неке наше врсте, које траже слична гнезда. На медоносне сигурно неће, јер потпуно другачије живи. Нема разлога за страх – истиче Јована Била Дубаић и додаје да смоларице сада највише има у Војводини где је, по свој прилици, и највише посађених софора.