СВЕ БЛИЖА И ИЗРАДА ЕЛАБОРАТА
Еколошко друштво „Драгачево„ и Локална акциона група „Драгачево – Јелица – Западна Морава„ су 2019. године Заводу за заштиту природе Србије упутили предлог за заштиту планине Јелице. Предлог је прихваћен и Завод је у свом програму рада за 2020. планирао теренска истраживања планине Јелице, али је епидемија короне спречила реализацију истраживања Јелице, па су отуда предвиђене активности пренете у 2021. годину. Теренска истраживања су настављена у мају ове године.
У вишечланој екипи стручних сарадника Завода за заштиту природе Србије, која је недавно истраживала планину Јелицу, били су: Биљана Крстески, дипломирани инжењер шумарства – координатор заштићених природних добара, Владан Бједов, дипломирани биолог – шеф Одсека за биодиверзитет, Верица Стојановић, дипломирани биолог – ботаничар, Ана Петковић – дипломирани инжењер шумарства, Марко Дивац, мастер биолог – херпатолог и Александра Затезало, дипломирани биолог – ентомолог. У најновијем, трећем по реду теренском истраживањима планине Јелице, екипи Завода за заштиту природе Србије су помагали Велимир Плазинић, један од оснивача ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“ и Културно – просветне заједнице Драгачева и Божидар Рудинац, председник Ловачког друштва Каона и члан УО ЛАГ-а Драгачево – Јелица – Западна Морава.
У оквиру најновијих активности, екипа Завода је посетила Шумску управу Чачак, где се на састанку са Драганом Белошевићем, шефом Шумске управе Чачак, ближе упознала са шумама на подручју планине Јелице и Града Чачка. Након тога, уследио је обилазак планине Јелице на потезу: Гуча – Каона – Ајдучка вода – Властељице – Брезовице. На познатом излетишту Ајдучка вода у Каони, екипа Завода је сагледала стање Шумарско – ловачке куће, Туристичке куће, извора Ајдучка вода, као и околине овог излетишта. У наставку истраживања, чланови ове екипе су посетили хладњачу за откуп, чување и прераду воћа предузећа „Студенац“ у селу Брезовице, чији је власник Горан Бојовић. Обиласком је обухваћена и неистражена пећина Бездан у Властељицама, вода Светог Саве у Брезовицама, укључујући и имање породице Мајсторовић, које је завештано Манастиру Студеница.
Екипа Завода за заштиту природе Србије је уз стручну помоћ Славка Цатића, дипломираног инжењера шумарства из Шумске управе Чачак, обишла планину Јелицу на потезу Споменик културе и археолошко налазиште из 6. века „Градина“ – Раскрснице – Манастир Стјеник, где се ближе упознала са шумама, биљним и животињским светом на чачанском делу Јелице. Након тога, чланови истраживачког тима су на састанку у Гучи разговарали са Николом Корицом, шумарским и ревирним техничаром за приватне шуме и заштиту животне средине у Шумској секцији Гуча, о стању приватних шума планине Јелице на подручју Драгачева.
Како наводи Душан. Р. Ивановић, председник Управног одбора ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“, вредно наслеђе на подручју планине Јелице има образовну, културну, туристичку и промотивну улогу за локалне заједнице и представља посебну вредност коју треба чувати и због тога истраживања која се спроводе на Јелици имају изузетан значај, како би ова планинска лепотица била проглашена за заштићено добро. Заштитом вредног природног, културног и духовног наслеђа у више од 20 драгачевских и чачанских села биће очуваано оно што је највредније што овај крај поседује, чиме ће бити повећана вредност територије, а уједно и локалних производа и услуга.
Стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије састали су се у Гучи са Секулом Митровићем, ревирним инжењером Шумске секције Гуча, како би се упознали и са стањем шума у државном власништву на планини Јелице на подручју Драгачева.
У наставку теренског истраживања, истраживачкој екипи Завода се придружио и искусни планинар Ратко Рабреновић из Јежевице, иначе добар познаваоц планина у овом делу Србије, који је обележио око 250 километара планинарских стаза на релацији центар Града Чачка – Музеј – Оровица – Каблар – Овчар – Јелица – Чемерно – Манастир Студеница.
Посебно упечатљив је био обилазак Јелице на потезу Споменик културе и археолошко налазиште из 6. века “Градина“ – Голо брдо – Црна стена – Торлак, где су се чланове истраживачког тима најбоље уверили какво шумско и биљно богатство поседује ова планинска лепотица. Посетили су и бројне ловачке куће Ловачког друштва Горачићи. При крају теренског обиласка, уследила је и посета домаћинству Андрије Радовића у селу Рајац, на самом венцу планине Јелице, поред пута Црна стена – Торлак, где су стручни сарадници Завода могли да чују како се живи на планини Јелици.
У повратку са Јелице, група истраживача је посетила Манастир Јежевицу из 14. века, који је по предању основан у време владавине цара Душана као задужбина краља Милутина, а посвећен Светом Николи. У Ловачком дому у Јежевици, одржан је састанак са Бранком Иванежом, председником Ловачког удружења „Раде Јоксић“ из Јежевице, а у Атеници са Миодрагом Ћурчићем, дипломираним инжењером шумарства у пензији, дугогодишњим шефом Шумске секција Гуча, Шумске управе Чачак и једним од оснивача Еколошког друштва „Драгачево“ у Гучи 1998. године, који је екипи Завода пружио драгоцене информације, али и документацију везану за планину Јелицу.
Уз помоћ планинара Ратка Рабреновића, екипа Завода за заштиту природе Србије кретала се и на релацији Караула – Крушевље – Бело брдо – Лаз – Ртари, где се и завршава планина Јелица и почиње село Дучаловићи, односно, заштићено природно добро Предео изузетних одлика „Овчарско – кабларска клисура“.
Планирана су још два теренска истраживања Јелице која ће бити организована у августу и септембу, после чега би требало да уследи израда елабората – стручне основе за проглашење планине Јелице за заштићено природно добро. Еколошко друштво „Драгачево“ и Локална акциона група Драгачево – Јелица – Западна Морава ће и у наредном периоду радити на укључивању релевантних установа и организација у заштиту планине Јелице, као и сакупљању одговарајућих информација и докумената, како би се што квалитетније урадио елаборат за заштиту планине Јелице.
В. С.
