Историографска публикација ,,Стојадиновић у Аргентини” др Бојана Симића, вишег научног сарадника Института за новију историју Србије, представљена је у Галерији Народног музеја. Књига, коју су ове године објавили Институт за европске студије у Београду и Фондација ,,Светозар Милетић” у Новом Саду, понудила је одговоре на многа питања која су везана за аргентински период Милана Стојадиновића о коме се спекулисало са много неистражених информација, погрешних ставова и закључака. Поред аутора др Бојана Симића, о књизи су говорили др Раде Ристановић и др Александар Стојановић.
– Већ извесно време као значајна тема намећу се последњих двадесет година Стојадиновићевог живота, односно, период који је провео ван власти и изван Србије и Југославије (1941–1961). Овај период његовог живота био је посебно изазован за истраживање, јер се већина архивске грађе и других извора налазила ван наше земље. Чињеница је да о овом раздобљу Стојадиновићевог живота постоји много слободних и погрешних интерпретација, информација и полуинформација, које су доступне путем интернета. Разлог настанка ове монографске студије је жеља да се аргентински период (1948–1961) осветли из историографског угла и да се постојећи извори детаљно анализирају и укаже на њихову праву вредност – рекао је аутор др Бојан Симић, историчар који је, и по речима директорке чачанског Народног музеја Делфине Рајић, „предано истраживао југословенске, аргентинске и друге архиве да би својим читаоцима пружио прилику да се боље упознају са животом и радом утицајног српског политичара Милана Стојадиновића, не само кроз текст него и кроз значајне фотографије из аргентинског периода.“
ЧАЧАНИН, ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Политичар, правник, економиста, професор универзитета Милан Стојадиновић рођен је 1888. године у Чачку, од оца Михаила, судије и адвоката и мајке Милице, рођене Павловић. Живот је окончао у Аргентини у Буенос Ајресу 1961. Током своје богате политичке каријере био је председник Владе Краљевине Југославије, председник Југословенске радикалске заједнице коју је основао 1935, министар спољних послова и министар финансија у три наврата. Студије права и претходно гимназију, завршио је у Београду, а усавршавао се у Уједињеном Краљевству, Француској и Немачкој.
Први светски рат од 1914. до 1918. провео је на Крфу и у Паризу поред Николе Пашића, а 1919. постаје директор Енглеске трговачке банке. Покушао је да потпише конкордат са Ватиканом 1937. чиме је изазвао жестоке протесте Српске православне цркве, а кнез Павле га је сменио 1939, јер није успео да реши хрватско питање. Прогнан је на захтев Британаца и интерниран на острво Маурицијус на коме проводи Други светски рат, после кога му је био забрањен повратак у земљу. Живот наставља у земљама Јужне Америке, нарочито у Аргентини, где у време Хуана Перона уређује утицајне економске публикације и часописе. Године 1954. са Антом Павелићем потписује проглас против комунистичке Југославије.
ДОКУМЕНТА ИЗ АРГЕНТИНСКИХ АРХИВА
Публикација је подељена у четири целине. Прва представља уводну студију под називом „Милан Стојадиновић у Аргентини (1948–1961) – прилог за биографију“, где су анализирани сви доступни документи, релевантна литература, мемоарска грађа, новински чланци који говоре о Стојадиновићевом животу и раду у Аргентини. На крају првог дела наведена је листа свих коришћених извора и литературе, предочио је аутор.
– Другу целину чине документа из аргентинских архива која се тичу Стојадиновића. Превасходно је реч о грађи везаној за добијање дозволе за улазак у Аргентину и процедуру за добијање аргентинског држављанства. Ти документи до сада нису били доступни истраживачима са наших простора и због тога смо одлучили да их на овом месту објавимо у преводу на српски језик. Трећи део публикације чине чланци о Стојадиновићу и интервјуи које је дао у Аргентини. Они нам осветљавају како су други видели Стојадиновића и његов рад, а такође нам омогућавају да се упознамо са његовим ставовима по разним, тада актуелним питањима, као и онима из ближе прошлости. Завршни део публикације чини десетак фотографија насталих током педесетих и шездесетих година у Аргентини. Већина њих су потпуно нове за читаоце са ових простора и приказују Стојадиновића у његовим позним годинама – истакао је др Бојан Симић.
ИСТРАЖИВАЧИ ОТПОРА, КОЛАБОРАЦИЈЕ, ПРОПАГАНДЕ
Историчаре који су говорили о Симићевој књизи, представила је директорка Делфина Рајић, наводећи њихове стручне референце. Историчар др Раде Ристановић (Београд, 1983), аутор и коаутор пет књига, а области научног интересовања су му: историја државе и друштва у Краљевини Југославији у годинама које су непосредно претходиле рату, отпор, колаборација и свакодневни живот у Србији током Другог светског рата. Од априла 2019. ради на Институту за савремену историју. Члан је редакције научног часописа „Историја 20. века“. Поводом обележавања 70. годишњице од ослобођења Србије, Фондација „Драгојло Дудић” му је доделила 2014. награду за публикацију „Акције комунистичких илегалаца у Београду 1941-1942”. Један је од оснивача Друштва за урбану историју. Добитник је награде за најбољег студента докторских студија и младог истраживача Филозофског факултета у Новом Саду 2017.
О књизи посвећеној овом значајном предратном чачанском политичару говоро је и др Александар Стојановић (Београд, 1985), историчар, од 2011. запослен на Институту за новију историју Србије, тренутно у звању вишег научног сарадника. Објавио је педесетак научних радова и више монографских публикација, а истраживачки се бави Другим светским ратом, историјом политичких идеја, колаборацијом, историјом пропаганде, јеврејским студијама и историјом институција. Аутор је Уџбеника за осми разред основне школе, у издању Фондације Алек Кавчић и предузећа Архи-књига.
Аутор књиге др Бојан Симић је рођен у Београду. На Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду дипломирао је као први у генерацији, на истој је одбраниои магистарски рад „Пропаганда Милана Стојадиновића (1935-1939)“. Докторску тезу Тхе Организатион оф Стате Пропаганда ин Еастерн анд Соутхеастерн Еуропе дуринг тхе 1930′ с, Цомпаративе Перспецтивес он Поланд, Yугославиа анд Булгариа одбранио је септембра 2011. на Сцуола Нормале Супериоре ди Писа, у Италији. Од јануара 2005. запослен је на Институту за новију историју Србије, тренутно у звању вишег научног сарадника. Објавио је седам књига и близу педесет научних радова из области историје државе и друштва у Краљевини Југославији, историје штампе, радиофоније и пропаганде, југословенско-италијанских и југословенско-бугарских односа. Посебна област интересовања му је личност и дело Милана Стојадиновића. У последње време бави се односима Социјалистичке Југославије и држава Јужне Америке након Другог светског рата. Главни је и одговорни уредник редакције Библиотеке ,,Студије и монографије” Института за новију историју Србије.
З. Л. С.
