„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ” – ШУМСКА СОВА
Шумска сова (лат. Strix aluco, енг. Tawny owl) једна је од шест врста ових чудноватих птица које се могу видети у Чачку и околини, од десет регистрованих у Србији. Крупнооки „ноћобдија“, који чека први сумрак да крене у лов, за овдашње орнитологе и љубитеље птица има посебан значај. Миљеница је можда и зато што је, како каже орнитолог Урош Пантовић, у њену заштиту и побољшање бројности гнездеће популације уложено највише конкретних напора. Пре скоро деценију и по у Овчарско-кабларској клисури почело је постављање кутија за гнежђење, које су шумске сове, показало се, одлично прихватиле.
Шумска сова се гнезди на таванима и оџацима напуштених кућа, али, првенствено, у дупљама дрвећа. Управо тога је недостајало у клисури, где су шуме младе. Зато су сове често биле принуђене да траже “алтернативе”, па су за гнежђење и одмор користиле углавном слабо заштићена места доступна њиховим природним непријатељима. Тако су и шуме остале незаштићене од штетних инсеката, пре свега губара или поткорњака, али и разних глодара, који су совама “посластица“. Требало је нашим совама помоћи, схватили су на време природњаци, па су овим вредним чистачима понудили новоизграђене домове.
– Програм активне заштите шумске сове у Овчарско-кабларској клисури отпочет је 2008. године у сарадњи са орнитолозима из Центра за заштиту сова Србије из Новог Сада, који су били покретачи целокупног програма. Блиска сарадња управљача заштићеног природног добра ПИО „Овчарско-кабларска клисура“ са овом групом младих истраживача и заштитара природе поставила је темеље за успех целокупног програма. Те године, на планинама Овчар и Каблар и Дебелој гори, постављено је 40 кутија за гнежђење шумске сове. Кутије су израђене и постављене у склопу пројекта „Очување и унапређење шума Овчарско-кабларске клисуре“. Током наредних година постављено је још кутија, тако да је данас тај број сигурно већи – каже Пантовић и напомиње да се у нашој земљи гнезди 9.500-11.000 парова и да се најзначајније популације шумске сове налазе у брдско-планинским подручјима, у централном делу Србије.
Боја перја шумских сова варира од тамносивог до црвенкастосмеђег. Наш саговорник каже да су у Овчарско-кабларској клисири на гнежђењу регистроване обе морфе шумске сове. Статистички, риђе су знатно бројније од сивих.
– Генетски полиморфизам у боји перја код ове врсте је независан од старости, пола, доба године и физичке кондиције. Условљен је климатским и станишним особинама попут географске ширине, количине падавина, структуре станишта и присуства паразита – објашњава Пантовић.
Као и остале сове, лети нечујно, што јој помаже у ноћном лову. Дању, као и све ноћобдије, одмара у дупљи или у густој крошњи, уз стабло. Животни век јој је око осам година, а најстарија пронађена прстенована шумска сова имала је више од 22 године. Територијална је птица, а млади парови лутају и до 100 километара у потрази за храном и местом гнежђења.
Чачанским је, управо због постављених кутија у клисури, посао и живот олакшан. Резултати мониторинга су били одлични: од 48 кутија у 41 су се ове сове гнездиле. Рекорд је био 2017, када је у 21 кутији пронађено чак 106 јаја! Занимљиво је и да су се у неким кутијама, код Бањског потока и манастира Ваведење, сове гнездиле свих ових година.
Континуиран мониторинг обухватао је и број гнездећих парова, неспарених јединки, број положених јаја, број одгајених младунаца, као и анализу састава плена шумске сове на подручју Овчарско-кабларске клисуре.
– О томе су писани и научни радови, рађено је доста на промоцији заштите и подизања свести о значају ове и других врста сова за човека. Такав детаљан приступ у истраживању и активној заштити шумске сове у Србији био је спровођен још једино на Вршачким планинама и Фрушкој гори. Имао сам велико задовољство да активно спроводим мониторинг ове врсте готово пет година, док сам радио у Пределу изузетник одлика „Овчарско-кабларска клисура“, због чега шумска сова за мене има посебно место међу птицама чачанског краја – каже Патновић.
Главни оброк ове наше станарице су глодари, али храни се и водоземцима, гмизавцима, ровчицама, инсектима… У гвалицама у кутијама у клисури пронађене су чак кости кртице, и као права реткост – речни рак!
В. Т.
Извор: „Птице Чачка и околине“
Фото: Урош Пантовић
(Шумске сове на сликама су минимално узнемираване приликом мониторинга, после чега су безбедно враћене у природу.)
ПРОГАЊАНА ЗБОГ СУЈЕВЕРЈА
Шумске сове су строго заштићена врста. Угрожена је због сече шума, посебно старих стабала са дупљама. И људи је често убијају и прогањају, јер у неким подручјима још влада сујеверје да сове „слуте несрећу“.
