Društvo

МОРАМО БИТИ ОСВЕШЋЕНЕ И ЕДУКОВАНЕ

УСПЕШНО РЕАЛИЗОВАН ПРОЈЕКАТ “СИГУРНА НА МРЕЖИ”

Тим пројектаСигурна на мрежикако одговорити на говор мржње, претње и мизогинију на социјалним мрежама”, реализовао је све планиране активности и упутио захвалност свим партнерима, учесницима, медијима, организацијама и школама, који су допринели да се овај програм успешно одвија и да оствари добре резултате. Иначе, пројекат је реализовао Фонд социјалне и демократске иницијативе (ФОСДИ), уз подршку Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а у оквиру вишегодишњег програмаРодна равноправност јавних политика за развој Републике Србије”. Партнери на пројекту су били Центар за подстицање дијалога и толеранције, Црвени крст Чачак и Српско лекарско друштвоПодружница Чачак. У Центру за стручно усавршавање, недавно, 30. маја, после обраћања Наташе Милојевић, председнице ФОСДИја и Нине Митић, помоћнице министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог, задужене за антидискриминациону политику и након пројекције видео порука учесника/ца радионица, уручене су захвалнице.

Нина Митић и Наташа Милојевић

Пројекат “Сигурна на мрежи” је један од седам подржаних пројеката на прошлогодишњем конкурсу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а сарадња са цивилним друштвом је приоритет ресорног министарства. Поред стратешких докумената, закона и подзаконских аката, јако је важна активност на локалу. Државне институције у сарадњи са невладиним сектором и уз подршку медија могу доћи до свих грађана Србије. Дакле, увек треба подржати добре пројекте, јер заједно можемо све, рекла је Нина Митић, помоћница министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог, задужена за сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности.  

– Пројекат “Сигурна на мрежи” говори о родној равноправности, о побољшању положаја жена. Не можемо да кажемо да није системски препознат, али можемо да није довољно системски препознат феномен дигиталног насиља, које је дефинитивно обележило 21. век. Ми смо га мапирали, знамо да постоји. Али, да ли можемо да га препознамо? Да ли можемо млађим нараштајима да кажемо шта је у ствари дигитално насиље? Статистички подаци говоре да су жене и девојчице најугроженије, а поједини указују да су оне 27 пута угроженије на друштвеним мрежама. То су, пре свега, жене које се баве јавним послом, које имају свој став, које имају смелости да јавно изнесу став. Када изнесемо јавно свој став, често наилазимо на осуде. Браво за ове храбре жене. Дакле, можемо да волимо или не волимо, али морамо да поштујемо. Ништа мање нису изоловане девојчице и жене које су управо у невладином сектору и које се баве питањем положаја жена и унапређењем родне равноправности. Свима треба подршка, пре свега, у самом систему, у друштву – нагласила је Нина Митић.    

Наташа Милојевић, вођа пројекта “Сигурна на мрежи – како одговорити на говор мржње и мизогинију на социјалним мрежама” и председница Фонда социјалне и демократске иницијативе (ФОСДИ), подсетила је да је дигитални свет суров, неизбежан и користан. Такође, нагласила је да на сваком нивоу, односно, у свим општинама и градовима постоји Одељење за високо технолошки криминал, где се насиље, покушај насиља или претња могу пријавити.  

– Како помирити суровост и корист? Морамо сви да учимо, и млади и старији, како да нађемо баланс између потребе и зависности. Насиље на социјалној мрежи требада се пријави Одељењу за високо технолошки криминал, који постоји у сваком граду при станици Министарства унутрашњих послова. Али, пре пријављивања насиља професионалцима, жене треба да разговарају са својим партнерима, пријатељицама, да потраже помоћ педагога, психолога, друштва и организација, зато што то није индивидуална ствар. Насиље није само према једној особи, него је добило изглед таласа. Али, не смемо ни да се определимо ни за статус искључених телефона и компјутера, јер друштвене мреже имају и своје позитивне стране – подсетила је Наташа Милојевић.

Светлана Јанковић, потпуковница у пензији, експерткиња за род и безбедност, координаторка у пројекту “Сигурна на мрежи”, задужена за законску регулативу, нагласила је да се овим окупљањем на најбољи могући начин промовишу резултати радионаца и едукација, које су биле врло корисне, јер су деца и лекари веома заинтересовани да се овакви пројекти наставе.    

– Оно што људима треба то је искуствена, жива реч и комуникација која нам данас недостаје на свим нивоима, и хоризонтално и вертикално. На радионицама врло често говорим нешто што је индикативно, а то је: “Криву Дрину нико није исправио”. Али, то не значи да треба да престанемо да је исправљамо. Тај пут едукације, који свакодневно морамо газити и који се свакодневно мења са условима живота, пут је који нема краја. Очигледно је да ствари које се мултиплицирају, попут насиља, морамо осветљавати из свих углова, да бисмо могли да будемо свесни проблема и, наравно, решења – рекла је Светлана Јанковић.

Порука, пре свега, младима је да се не сме бежати од знања, од људи, од комуникације, од окружења, јер је цео живот сазнајни процес, који се никада не завршава.  

– Наша грешка је што мислимо да се учење завршава са неким школама, запслењем. Не. Заправо, ми тада само добијамо улазницу, а поља незнања се шире. Да бисмо биле сигурне, поуздане, самопоуздане, добре партнерке, добре равноправне припаднице овог друштва морамо бити и освешћене и едуковане – поручила је Светлана Јанковић.

Н. Р. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.