МЕДАЉА XXV ПРОЛЕЋНОГ АНАЛА ДОДЕЉЕНА ЖОЛТУ КОВАЧУ, УМЕТНИКУ ИЗ БЕОГРАДА
Традиционална ликовна манифестација, XXV Пролећни анале, ове године под називом “Невидљива стварност”, у којој је изабрано 12 аутора који су се представљали својим делима на одговарајућу тему, отворена је прошлог четвртка, у Ликовном салону Дома културе. Овогодишњи селектор изложбе била је Соња Милићевић, дипломирана историчарка уметности, кустос у Центру за културу “Градац” у Рашки. У њеном избору за ову годину били су: Весна Весић, Милица Вучковић, Тамара Ждерић, Синиша Илић, Жолт Ковач, Анђела Мицић Марјановић, Раде Мутаповић, Миљан Недељковић, Петар Сибиновић, Лука Трипковић, Адриен Ујхази и Исидора Фићовић.
“БЕСКОНЦЕПТНОСТ” ЖОЛТА КОВАЧА
Жири, који су чинили Данијела Пурешевић (председница), Јулка Маринковић и Радош Антонијевић, донео је једногласну одлуку да се медаља XXV Пролећног анала додели Жолту Ковачу, уметнику из Београда, за слику “Бесконцептност #57” . Награду XXV Пролећног анала уручио је Драгојло Јеротијевић, главни уредник програма Дома културе. Иначе, медаља Пролећног анала је рад академског вајара Николе Вукосављевића, по цртежу Захарија Орфелина.
Овогодишњи Пролећни анале по мишљењу жирија представља једну складну мозаичку целину, која на аутентичан начин сведочи о тенденцијама на овдашњој ликовној сцени, како кроз концепт изложбе, тако и кроз избор уметника и појединачне радове и њихове новонастале интеракције у овом изложбеном простору.
– Жири је запазио да овај рад најбоље кореспондира са тематским фокусом селекторке Соње Милићевић, историчарке уметности, која гласи “Невидљива стварност”. У свом тексту она наводи да “размишљајући о садашњем, сасвим посебном друштвеном и културолошком контексту, уметник је самоуверено изјавио како му се чини да су идеје везане за друштво и колективизам, глобално гледано, исцрпљене и да улазимо у ново доба које је бесконцептно”. Како селекторка даље наводи: “Очигледно је да Жолт Ковач нема намеру да открије невидљиву стварност, већ би радије да, парадоксално, учини видљивим нестанак видљивог”. Жири је уочио да Жолт Ковач на привидно лак и оку пријемчив начин промишља феномене садашњег тренутка – образложила је одлуку Данијела Пурешевић, председница жирија.
Захваливши жирију, организатору и селекторки, добитник медаље XXV Пролећног анала рекао је да је на изложбама укупно добио три награде, а две у Чачку:
– Тако да ја волим Чачак, а изгледа да и Чачак воли мене. Надам се да ћемо се још дружити. Серија “Бесконцептност” се бави тиме да се чини да су на неки начин исцрпљене све велике идеје, да на хоризонту не постоји нека јака идеја којој би могли да се прикључимо и да то отежава живот поприлично, па сам то транспоновао на пољу уметности.
Жолт Ковач (1975) је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2000. до 2002. године похађао је Школу за историју и теорију слике при Центру за савремену уметност Београда, потом је магистрирао и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Приредио је 27 самосталних изложби и излагао на више групних изложби у земљи и иностранству. Суоснивач је и уредник онлајн часописа за савремену уметност “Супервизуелна”. Запослен је као професор струковних студија на Академији техничких струковних студија Београд, где је и шеф катедре за ликовне и дигиталне уметности.
“ОНО ШТО СЕ НЕ ВИДИ, МОРАШ ПОКАЗАТИ!”
Соња Милићевић, селекторка изложбе “Невидљива стварност”, нагласила је да овогодишње Пролећно анале шаље поруку да широм отворених очију посматрамо стварност, да не будемо заведени оним што је видљиво, него да увек имамо у виду и ону невидљиву компоненту.
– Када ми је поверена улога селектора XXV Пролећног анала, размишљала сам који концепт може окупити 12 уметника, данас, када уметност, поготово савремена визуелна уметност одражава разноликост данашњег света, у свој његовој сложености. Некако ми се наметнула реченица ирског филозофа Xорxа Берклија: “Кад широм отворим очи на дневном светлу, није у мојој моћи да бирам шта ћу видети”. Одмах затим, неминовно се наметнуло и питање: “Шта видим?” Ако је видети начин довођења нечега у постојање, онда видети, заправо значи покренути невидљиву стварност. И заиста, гледајући које теме заокупљају уметнике у Србији, схватила сам да у раду сваког од њих, постоји потреба, односно, клица онога што сам на крају текста у каталогу назвала етичким когнитивним инструментом – а то је да “оно што се не види, мораш показати!” Тако се невидљива стварност наметнула као концепт овогодишњег Пролећног анала, а кустос у улози селектора, не би био кустос када 12 одабраних уметника, не би третирао као “12 лица која траже писца” и када њихове, сопствене радове, не би искористио да доврши не своју, већ њихову причу. А њихове приче су стварне, било да преиспитују, критикују или откривају догађаје, просторе, људе, епохе, уметност, природу, друштво, његове феномене и кризе. У сваком случају, радови одабраних 12 уметника, потпуно аутентичних израза, у низу медија, укључујући сликарство, цртеж, фотографију, скулптуру, текстил, објекте и видео, откривају невидљиве механизме стварности, које ми, заокупљени својим личним, редуктивним интересовањима и потребама, не видимо – рекла је отварајући изложбу Соња Милићевић, додавши на крају, да иако ових 12 уметника свакако нису исцрпили све теме које савремена стварност намеће, они, ако ништа друго, по њеном мишљењу, упркос могућим недоумицама, могу да убеде публику да нису са њом у супротности и да уметник, уметност и њене институције деле њене вредности, колико год то у стварности није видљиво.
Соња Милићевић, дипломирана историчарка уметности, запослена је у Центру за културу “Градац” у Рашки, од 2005. године. Ради као кустос и до данас је релизовала више од 60 изложби. Поред општег интересовања за модерну уметност и савремену уметничку сцену, бави се и радом у области музеологије. Ауторка је бројних текстова за каталоге изложби, монографије, а радови су јој објављени у часописима “Ликовни живот”, “Зборник Матице српске за ликовне уметности”, “Зборник Народног музеја Краљево – Наша прошлост”, “Рашка”… Учествовала је у раду бројних жирија, била је селектор Ликовне колоније “Сопоћанска виђења”. У области музеологије ауторка је пројекта “Упознај наш град”, који се бави историјатом и материјалном културном баштином Општине Рашка, у оквиру ког је реализовала четири ауторске изложбе, укратко је представила селекторку изложбе Соњу Милићевић, уредница Ликовног програма Дома културе Весна Петровић.
Н. Р.
