МИЛАН МАКОЈЕВИЋ, „АЛПИНИСТИЧКИ“ РАДНИК
Они стижу до „небу под облаке“, до тешко приступачних места, високих зграда и прозора, залеђених кровова, врхова или густих крошњи стабала од неколико десетина метара… Овај високо ризичан посао обављају захваљујући, пре свега, својим алпинистичким вештинама и вишегодишњем искуству, стеченом не само у Србији. За професионалне пењаче фирме „Малпа“ не постоји “немогућа мисија“. Екипу предводи Милан Макојевић, прекаљени алпиниста и ледни пењач из Овчар Бање. За рад на висинама користе, наравно, и одговарајућу опрему – ужад, посебне врсте дизалица, као и малпу, што је француски назив за ручну пењалицу, објашњава Милан једно од значења имена фирме, коју је основао пре две године. То је тек део снова овог тридесетогодишњака, који жели да у родној Овчар Бањи покрене још много тога, да у то укључи што више својих мештана.
Милан је почео да се бави висинским радовима пре осам година. Радио је и на далеководима, нафтним платформама у Африци, бродовима на Атлантику… У „Малпи“ је окупио своје пријатеље пењаче, углавном Чачане. Сви имају међународне лиценце, баш за рад на висинама. Посла има, каже, широм Србије, а кад искрсне добра понуда и ван земље.
– У нашем послу је занимљива, управо, потпуна разноврсност, не само локација. Увек је то нови изазов, који захтева брзо реаговање и опрезност, али диже и адреналин! У складу са тим је и зарада. Али, за овај посао мора се обезбедити добра и скупа опрема – објашњава Милан неке сегменте своје динамичне професије, све траженије, јер обухвата много тога. Прање прозора и фасада на великим зградама, поправка, замена и уградња олука, кровних конструкција су им „једноставнији“. Ризичнији су чишћење снега и леденица. Све више интересовања имају за монтажу разних система који стамбене и пословне просторе штите од „усељавања“ птица, најчешће голубова. Посебан подухват за Милана је орезивање или „обарање“ опасних стабала алпинистичком техником, који је други на листи најризичнијих послова.
– Зову нас посебно због дрвећа на гробљима… Углавном су то стара стабла, великих крошњи, па не може да се приђе ни корпама. Велике гране секу се под одређеним углом, да њихов пад не би угрозио оне испод, који морају вешто да их прихватају… То су увек мало ризичније ситуације, јер је дрво „живо“, морају се урадити добре процене, јер свака грана може да буде опасност. Недавно смо радили на једном стаблу бора високом око 25 метара – прича Макојевић, који планира да ускоро за овај део посла прође посебну обуку у Словенији.
Један од екстремно опасних послова је и чишћење снега и леденица са олука и кровова, не само због зимских услова. У Чачку ову екипу можете видети и када два пута годишње перу прозоре на здању Градске библиотеке. Много више оваквих послова имају у престоници, па је тако Милан радио и на „Београђанки“, на висини од око 90 метара.
Пандемијска криза није их много дотакла. Иако нису једини у Србији, како Милан каже, посла има за све. Уигран тим „Малпе“ дозвољава му да оде и ван Србије, када га позову. И ту је у искусној екипи која је нека врста контроле варова у огромним силосима за складиштење хране.
– Још нисам наишао на нешто што је немогуће урадити… Може бити само компликованији или једноставнији, скупљи или јефтинији посао – каже лаконски овај витки младић и додаје да висински радници морају увек бити у врхунској кондицији, физичкој и психичкој.
– Као и за сваки посао, мора да постоји нека предодређеност. Али, пре свега, човек мора бити ментално спреман и миран у сваком тренутку. То се постиже искуством и радом на себи. Кад се то достигне, било која висина делује као да са обе ноге стојиш на земљи – описује Макојевић.
Када креће „под облаке“, нема посебне ритуале. Прекрсти се и помоли. Јер, каже, ништа не би успео без Божије помоћи.
В. Т.
Фото: Албум М. Макојевић
И ЗА ЛЕДНО ПЕЊАЊЕ ДОБРА ФОРМА
Да би био стално у доброј форми, Милан доста планинари. Одлазак на врх Каблара му је, често, јутарња „шетња“. Бави се и другим активностима. Ледно пењање (dry-tooling) је једна од њих. Лети тренира по „сувим“ стенама, а зими иде на такмичења. Недавно је био у четворочланом тиму из Србије на такмичењу у Словенији. У конкуренцији од тридесетак врхунских пењача из региона освојио је друго место. Баш као висински радови, и овај спорт захтева „чврсту“ психу и виталност.
„ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА АВАНТУРА“
Радује га што је оживело његово родно место, у коме планира своју будућност. У жељи да промовише Клисуру, њене лепоте и безбројне могућности за разне спортове, регистровао је прошле године Удружење „Овчарско-кабларска авантура“. Поред кануа и кајака, код њих се могу изнајмљивати и бицикли. Још је много идеја, у које би желео да укључи што више Чачана. Уз њега је његов две године млађи брат Младен, са којим је заједно, сада већ давне, 2015. освојио Матерхорн (4.478). Млађо је тада, са свега 20 година, ушао у историју као најмлађи европски алпиниста са инвалидитетом који је испео тај алпски врх.
