ДОБРА СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА МОРАВИЧКОГ ОКРУГА
Поред изузетно тешке ситуације почетком 2022. године, услед пандемије корона вируса и украјинске кризе, можемо бити задовољни спољнотрговинском разменом, коју су чачански и привредници Моравичког округа остварили за прва три месеца ове године. За добре резултате извоза можемо бити захвални, пре свега, озбиљности наших произвођача и извозника, који су имали квалитетну робу, испоштовали купопродајне уговоре и одређене стандарде, али и осигурали своју робу преко Агенције за осигурање и финансирање извоза, тако да су смањили ризик свог пословања, рекла је за наш лист Горана Танасковић, руководилац ОЈ Чачак Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког управног округа и додала:
– Наравно, морамо пратити дешавања у вези са Руском Федерацијом и тражити алтернативна тржишта, где би могли да пласирамо своје производе и услуге. Битно је да задржимо квалитет наших производа и да немамо застоја у производњи.
Упркос изузетно тешкој ситуацији почетком ове године, због пандемије и украјинске кризе, можемо бити задовољни са спољнотрговинском разменом, коју су чачански и привредници Моравичког округа остварили за прва три месеца ове године.
– Податке имамо за јануар, фебруар и март, али очекујемо да ускоро добијемо и за април, па ћемо имати праву слику када је реч о извозу и увозу са Руском Федерацијом. Према речима привредника који имају дугогодишње купопродајне уговоре са привредницима из Русије, извоз и увоз робе се одвија знатно отежано, путне трасе су дуже, а и енергенти су поскупели. Али, бићемо присутни на руском тржишту докле год наши привредници проналазе економску оправданост за пласман својих производа и увоз робе – наглашава Горана Танасковић, руководилац Организационе јединице Чачак РПК Моравичког и Рашког управног округа.
ПОВЕЋАНА ПОКРИВЕНОСТ УВОЗА ИЗВОЗОМ
Када је реч о Моравичком округу, односно, Чачку, Горњем Милановцу и Лучанима остварен је изузетан раст трговинске размене, како извоза, тако и увоза.
– За прва три месеца ове године, у Моравичком округу извоз је порастао за 40 одсто, а увоз за 30 процената. Изузетно смо задовољни извозом чачанске привреде, посебно у овим отежаним условима. Чачак је доминантан на територији Моравичког округа и уопште, у поређењу са општинама које покрива Регионална привредна комора Краљево. Од укупно 134 милиона евра извоза, 85 милиона евра је остварила чачанска привреда и то је повећање за 55,6 одсто у односу на исти период претходне године и 125 милиона евра увоза, који је већи за 22,6 процената, него у упоредном лањском периоду. Такође, за тај период се повећала и покривеност увоза извозом. Чачански привредници највише су извозили производе од гвожђа, челика, машине и остале апарате, што чини 40 милиона евра од укупних 85 милиона евра извоза, колико је имала чачанска привреда. Затим, следе производи од пластике и хемије са седам милиона евра, дрво и хартија, такође, седам милиона, а одевни предмети, намештај, монтажне зграде и прехрана са по шест милиона евра извоза. За прехрану је и даље доминантно воће и поврће и то, пре свега, свеже воће, што чини више од четири милиона евра извоза. Велики извоз је забележен баш на тржиште Руске Федерације, али и у осталим земљама. Када је реч о увозу, опет су доминантни производи машинског сектора, лимови и цеви од алуминијума, бакра, прохрома, гвожђа, челика, машине и апарати, који учествују са 44 милиона евра у укупном увозу. Затим следе друмска возила са 33 милиона евра, пластика и пластични производи са десет милиона евра, прехрана са седам милиона евра, где је доминантна риба, као и производи од рибе, са више од четири милиона евра… – наводи податке Горана Танасковић.
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са Немачком. За прва три месеца ове године дуплиран је извоз у Немачку, у односу на исти период претходне године. Када говоримо о извозу Србија највише сарађује са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Египтом, а када је реч о увозу са Чешком, Италијом, Немачком и Турском. Највећи дефицит остварен је са Чешком, Италијом и Турском, а суфицит са Немачком, Босном и Херцеговином и Црном Гором, што је готово на истом нивоу као и ранијих година.
– У Горњем Милановцу, такође, имамо значајан пораст и увоза и извоза. Извоз је за прва три месеца повећан за 15 одсто и чини 28 милиона евра, а увоз износи 34 милиона евра и већи је за 43 процента. Остварена је изузетно велика покривеност увоза извозом, чак 83 одсто. Производи који највише учествују у извозу горњомилановачке привреде су од метала и машине са осам милиона евра, пластика и пластични производи са седам милиона, хемија и производи за бојење и штављење са пет милиона и прехрана, такође, са пет милиона, од којих воће остварује четири милиона евра. Највише се увози пластика и производи од пластике, што чини 13 милиона евра, а следе производи од метала и машине са седам милиона. Горњомилановачки привредници највише извзозе у Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Француску, а највише увозе из Немачке, Италије, Турске и Словеније – каже Танасковић.
ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ – ЗАСЛУГА ОЗБИЉНОСТИ ПРОИЗВОЂАЧА И ИЗВОЗНИКА
Општина Лучани је у прва три месеца извезла 21 милион евра робе, што представља повећање извоза за 45 одсто и увезла је 14 милиона евра производа, па је увоз већи за 105 процената.
– Реч је о једној општини која је остварила суфицит у спољнотрговинској размени, тако да имамо покривеност увоза извозом од 149 одсто. Лучани највише извозе производе прехране, што је девет милиона евра, а дуплиран је у односу на исти период претходне године. Наравно, највише се извози воће, као и прерађевине од воћа. Затим, следе производи за бојење и штвљење са седам и по милиона евра. Лучански привредници највише увозе пластику, пластичне масе и производе од пластике. Земље у којима највише извозе су Босна и Херцеговина, Француска, Велика Британија и Белгија, а углавном увозе из Немачке, Кине и Турске – наводи наша саговорница.
Према њеним речима, за добре резултате извоза, и поред тешких околности, пандемије и украјинске кризе, можемо да захвалимо, пре свега, озбиљности наших произвођача и извозника, који су имали квалитетну робу и испоштовали купопродајне уговоре.
– Такође, испоштовали су и одређене стандарде, али и осигурали своју робу преко Агенције за осигурање и финансирање извоза, тако да су смањили ризик свог пословања. Наравно, и поред доброг извоза, бринемо како ће украјинска криза утицати у будућем периоду, тако да морамо пратити дешавања на тржишту Руске Федерације и тражити алтернативна, где би могли да пласирамо своје производе и услуге. Битно је да задржимо квалитет наших производа и да немамо застоја у производњи. Надамо се да неће доћи до већих осцилација и да нећемо бити приморани да тражимо нова тржишта за наше производе – нагласила је Горана Танасковић.
Нела Радичевић
