КОМПЛЕКСНЕ СФЕРЕ – СЛИКА И ТАЈНА
Фердинанд Кулмер – „Видети Напуљ па умрети“, 1984.
Поглед на Кулмерову слику из другачијег ракурса
Понедељак, 16. мај у 19 часова
Уметничка галерија „Надежда Петровић“
Учествују: Слободан Николић, професор књижевности и Саво Стијеповић, књижевник
Модератор: Даниел Микић, кустос
Када је Бог, каже песник, стварао свет, дошавши до Напуља се зауставио, замислио и рекао: „Овим градом се морам позабавити.“ Због такве Божије одлуке је и чувена Гетеова реченица из путописа насталог 1786. године остала непознаница – реченица, написана током обиласка Напуља, гласи као и назив слике Фердинанда Кулмера „Видети Напуљ па умрети“. Задивљен лепотом и разноликошћу или дубоко потресен свим несрећама које су га задесиле, Гете је оставио недоречену тајну једног од најдинамичнијих градова света.
Курцио Малапарте, великан светске литературе, своја искуства и трагичну 1944. годину проживљену као ратни извештач из Напуља је објединио у роман „Кожа“. Ужас животних неприлика у Напуљу достиже тачку кључања управо кад и Малапарте службује у њему. Од тренутка искрцавања Савезника, дељења капитулиране италијанске војске на партизане и оне још верне фашистима, живот Наполитанаца се свео на бедно и понижавајуће очување сопствених живота.
-Шта је Кулмера инспирисало да уради слику пренапрегнуту динамичним колоритом, јасне симболике и захтевних асоцијација? До које мере је анализирао Гетеове путописе и да ли је и сам имао тај амбивалентни осећај задивљености измешан са поражавајућим безнађем? Да ли је Малапартеова литерарна епопеја упловила у један период Кулмеровог сликарског стварања? Све су то питања на која ће нам, ако не одговорити, оно бар „загребати“ по површини и покушати одгонетнути конфигурације и идеје овог дела из Сталне поставке Уметничке галерије, наши гости из света књижевности – истиче се у саопштењу којим Уметничка галерија најављује сутрашњи програм.
Фердинанд КУЛМЕР (Цап Мартин/Француска, 1925 – Загреб, 1998) Апстрактном начину изражавања, који је испољио још од времена школовања у Будимпешти и Загребу, претходили су стилизовани фигурални мотиви. У постмодернистичком раздобљу враћа се стилизованој наративној фигурацији и софистицираним колоритом слика експресивна платна алегоријско-митолошких садржаја, често с примесама ироније. Пореклом из грофовске породице, Кулмер је одрастао у периоду пада и успона Европе између светских ратова, развијајући свој таленат по најзначајнијим уметничким центрима, крећући се у круговима изузетних џентлмена где је био изложен разним утицајима од којих књижевни, без сумње, заузима значајно место.
