СЛАВЉЕЊЕ ЖИВОТА, ЉУБАВИ, ВЕРЕ, РАДОСТИ
Васкрс је најрадоснији и највећи хришћански празник, којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење, говори о значају хришћанске религије, јер представља Христову победу над смрћу. Христ је својим чудотворним васкрсењем показао да постоји вечни живот, потврдио победу живота, љубави, мира и радости. На Васкрс звоне сва црквена звона и у храмовима се пева: “Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо у њему”. Тог дана се сви у сусретању поздрављају са “Христос васкрсе”, а отпоздрављју са “Ваистину васкрсе”, подсећа за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја.
ЦРВЕНА БОЈА СИМБОЛ ВАСКРСЕЊА, ЖУТА СУНЦА, ПЛАВА НЕБА…
Како је у прва три века хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса, црква је на Првом васељенском сабору у Никеји, 325. године, донела одлуку о датуму празновања. Васкрс се слави у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице и после јеврејске Пасхе, од 22. марта до 8. маја. У нашем народу, као и у целом хришћанском свету, за Васкрс је обичај даривање јајима, као симбол обнављања природе и живота. Васкршње црвено јаје значи радост за оне који га дају и оне који га примају. Некада су се јаја шарала традиционалним, старим методама, прво пчелињим воском, а потом је машта показала да јаја могу да буду још лепше украшена, и то кроз разне симболе, најчешће, Христовог страдања и његовог васкрсења. Боје које се користе могу бити природне, индустријске, а украси варијају од течних боја до налепница, украсних фолија…
– Црвена боја је симбол рађања, васкрсења, среће, напретка, здравља, лепоте, свега што доноси Васкрс, као централни празник пролећних обичаја. Жута боја подсећа на сунце, али и на класалу пшеницу, хлеб, како би се обезбедила храна за читаву годину. Зелена је симбол траве, бујања вегетације, шуме, природе. Плава је боја неба, а љубичаста љубави, радости… Иначе, јаја се фарбају читаве последње Страсне седмице васкршњег поста, али у нашем народу се усталио обичај да се фарбају на Велики петак. Многе домаћице их шарају и на Велику суботу, и то није погрешно, битно је да јаја буду офарбана за Васкрс, да се са њима дочека празник радости, дан Христовог васкрсења – каже етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
С обзиром на то да је код свих хришћана Велики петак најтужнији дан у години, дан када је разапет Исус Христ, обичаји на овај дан су оскудни и сиромашни. Некада чак ни ватра није ложена, нити је припремана храна. Многи верници на овај дан спроводе најригорознији пост. Ипак, у Чачку и околним селима на Велики петак се и данас шарају, фарбају и кувају васкршња јаја.
“ЧУВАРКУЋА”
– Прво офарбано јаје у црвеној боји назива се “чуваркућа”, “чувар” или “стражар”, и чува се у кући до следећег Васкрса, када се углавном оставља под родно дрво или у цвеће. Према народном предању, “чуваркућа” има готово магијске моћи, а верује се да свим укућанима чува здравље. Јаје има велики значај у религији и митологији. Постоји чак веровање да је свет постао из јајета. Снага јајета се још више повећава његовим фарбањем у црвену боју, односно, боју крви и живота. Постоје разне легенде зашто се прво јаје фарба у црвену боју. Једна је да је након распећа и смрти Исуса Христа, његова мајка на гроб донела обична бела јаја, која су преко ноћи постала црвена. То је био знак да се припрема највећа радост у човечанству, велико Христово васкрсење, са којим је он доказао вечни живот – објашњава Снежана Шапоњић Ашанин.
ОБИЧАЈИ ПРОБУЂЕНЕ ПРИРОДЕ
Некада се на Васкрс рано устајало, облачило ново одело, умивало бацањем воде на лице, без трљања.
– Вода је рано доношена, а водоноша се морао умити на бунару. Обичај да се на Васкрс, па и Лазареву суботу и Ђурђевдан, полива водом, има порекло из далеке предхришћанске старине. Посебна животна снага пробуђене вегетације на човека је преношена обичајем да се рано на Васкрс умива неначетом водом у коју су стављени црвено јаје, босиљак, дрен или коприва и здравац – подсећа наша саговорница.
Иначе, Васкрс је пролећни празник, који је у вези са буђењем природе, са дужим данима, са почетком аграрне године од које зависи опстанак и напредак породице, односно, шта ће од летине бити произведено за наступајућу дугу зиму.
– Управо у овом периоду, од почетка васкршњег поста до Тројица, а услед тадашњег недостатка аграрних мера, прибегавало се разним обичајима. У целокупним пролећним обичајима очигледно је поистовећивање човека са природом и култом вегетације, што је имало за циљ да снагу и моћ озеленеле и оживеле природе пренесе на људе. Обреди пробуђене природе представљају шаролик и веома испреплетан комплекс паганских, прасловенских, словенских и, наравно, хришћанских елемената – каже Ашанин.
Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак су други и трећи дан Васкрса, који су, такође, свечани. Васкрс је први дан после седмонедељног поста, када се прво омрси васкршњим јајетом. Васкршње празнике карактерише и богата трпеза, а најважнији су љубав, вера, саосећање и пажња, наглашава наша саговорница, уз поздрав: “Христос васкрсе”!
Ваистину васкрсе!
Н. Р.
Фото: Ј. Пауновић и Н. Р.
ПОЧЕТАК НОВОГ ЖИВОТА
Фарбање јаја је обичај у спомен на догађај када је Марија Магдалена Мироносица путовала у Рим да проповеда Јеванђеље. Посетила је цара Тиберија и у знак пажње поклонила му црвено јаје и поздравила га речима: “Христос васкрсе”. Црвена боја симболише Исусову крв, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. На Васкрс, домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Куцање јајета и лом љуске симболише окове и представља почетак новог живота, објашњава етнолог Снежана Ашанин.