Слободан Боби Миловановић, члан Планинарског друштва „Каблар“, добитник је Повеље Планинарског Савеза Србије за допринос развоју планинарства и алпинизма. На предлог алпиниста Србије и његовог матичног „Каблара“, прошле суботе, 12. марта, у Београду додељено му је највеће признање ПСС, за више од 50 година активног рада.
Осамдесетогодишњи Слободан Миловановић један је од најстаријих чачанских планинара. Још је веома активан и као алпиниста. Неуморан је у раду са младима, којима држи алпинистичку обуку. Пре недељу дана био је инструктор алпинизма на зимском течају на Дурмитору.
Слободан је недавно, на Савиндан, прославио 80. рођендан. Планинар је постао давне 1962, када му је било 20 година. Од 1973, од када се активно бави алпинизмом, има више од хиљаду успона.
На питање како је све почело, у разговору за „Чачански глас“ пре неколико година, Слободан је уз дечачки осмех рекао да је као мали волео да се вере по дрвећу. Син Ђорђа Миловановића, једног од оснивача нашег недељника, део детињства, од 1945. до 1953. године, провео је у Загребу са мајком Кристом, рођеном Загрепчанком. Сада са породицом живи у кући свог оца у Чачку.
– Човек мора, пре свега, да воли алпинизам. Све остало може да се научи – рекао нам је тада Боби, који је стигао до готово свих значајнијих успона у Европи, па и до Памира у Таџикистану 1990, као учесник прве српске експедиције на Пик Лењина (7.134 метра). Био је више пута и на Мон Блану…
Од 1971. бави се оријентирингом и планинарском оријентацијом. Од бројних вредних награда издваја злато на првенству Србије у том спорту…
В. Т.
