ПРЕД НОВИМ ИЗАЗОВИМА
Поводом 10. марта, Дана установе, Градска библиотека “ Владислав Петковић Дис“ организовала је у четвртак свечаност подсетивши на традицију коју баштини 174 године. Честитке најстаријој установи културе у граду упутио је градоначелник Милун Тододровић, а више о резултатима рада у 2021. години и будућим плановима говорио је директор установе др Богдан Трифуновић.
Да је чачанска Библиотека током свог постојања и развоја мењала називе и израсла у једну од најсавременијих и највећих библиотека у Србији, подсетила је библиотекар Маријана Лазић. Почев од Друштва за читање Србско-Словенскиј новина, основаног 1848. године, која се узима и за годину оснивања Библиотеке, до 1998. године, од када носи име завичајног песника Владислава Петковића Диса, рођеног 10. марта 1880. у Заблаћу код Чачка, а трагично страдалог у Великом рату 1917. Даљи развој установе крунисан је и марта 2019. године, када је усељена у нови објекат и постала једна од највећих и најмодернијих јавних библиотека у Србији.
– Име песника Диса не краси само установу, него и манифестацију, која већ 59 година слави писану реч, јер је „Дисово пролеће“ препознатљива светковина поезије. Ове године ће званично почети 16. марта, проглашењем лауреата за 2022. годину, а велики програм који ће отворити манифестацију биће одржан поводом Светског дана поезије и стогодишњице од рођења Васка Попе – најавила је Лазић напомињући да ће посебан изазов за све установе културе и Град Чачак наредне године бити пројекат по коме ће град на Западној Морави постати и прва национална престоница културе.
ГРАДОНАЧЕЛНИК: ПОНОСАН НА УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ
Дан Градске библиотеке колективу је честитао и градоначелник Чачка, Милуна Тодоровића истакавши да је велико задовољство и понос с којим долази у најважнију установу културе у граду зато што је од ње све и потекло. Своју емпатију градоначелник је изразио и према програмима и запосленима Градске библиотеке који вредно раде и креирају нове програме, уз жељу да ове године поново заживи једна од таквих идеја – покретни аутобус, „библиобус“, како би свако ко то пожели у свом селу или било где добио књигу или њену дигатлну форму.
– Ова година јесте припремна за наредну, када на се очекује да оправдамо титулу престонице културе, и обележимо бројне јубилеје, 175. годишњицу Градске библиотеке, 60. Дисово пролеће, 50. Меморијал Надежде Петровић, 30. година рада Центра за визуелна истраживања „Круг“ и све оно по чему је наш Чачак препознатљив. Захваљујем свим делатницима у области културе и директорима који су уткали себе у сјајан пројекат „Чачанска родна“, имаћемо трајне вредност, као трајно културно наслеђе – истакао је градоначелник Тодоровић и пожелео да у наредним годинама будемо сви још бољи.
Да су током свих историјских епоха библиотеке подстицале свестраност, будиле стваралачки импулс и естетски сензибилитет показали су и библиотекари Мирко Дрманац и Оливера Недељковић са спољним сарадницима, који су учествовали у настанку и продукцији композиције „Највећи светˮ. Том нумером се Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ представила на првом музичком такмичењу за библиотеке и библиотекаре одржаном у оквиру програма Међународног библиотечког и информационог конгреса IFLA 2021. Они су својом композицијом музички обогатили програм ове свечаности.
БИБЛИОТЕКА „ЛАЗИЋ“
Поводом Дана Библиотеке постављене су и две занимљиве и вредне изложбе. У великој сали је поставка под називом „Ризничари књига, уметници речи” која је посвећена писцима-библиотекарима, из које је занимљиво сазнати који су то писци били и библиотекари, а аутори изложбе су Душица Цибралић, Биљана Арсић и Исидора Ђоловић. Другу поставку, која се налази у Галерији су приредили библиотекари Биљана Раичић и Мирко Дрманац. Ту су изложене старе и ретке књиге из Библиотеке „Лазић“, музеја и колекција Удружења „Адлигат”. Темељ овог Удружења, које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње је Библиотека „Лазић“ која је основана 1882. године у Војводини и постоји већ девет генерација. Назив „Адлигат” је не само симбол повезаности више књига у једну корицу, већ више генерација, култура, земаља и народа под једним кровом, у једној институцији. Поред Библиотеке, ту је и Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања, легати… О књигама и библиотекама најбоље могу говорити писци или библиотекари, а када се ова два занимања споје у једној особи, добије се узбудљива беседа о библиотекама коју је изговорио путописац, преводилац Виктор Лазића, председник Удружења „Адлигат”.
ВИКТОР ЛАЗИЋ: КЊИГА НЕМА ЦЕНУ
Виктор Лазић је одлучио да исприча како је настала његова институција „Адлигат“, која у овом ртренутку има „само“ два милиона књига, 110 легата значајних ствралаца из целог света, а све је настало и створено на темљу породичне традиције његових предака и то уназад девет генерација. Говорио је Лазић о књизи из 1685. године која „није имала цену“, а купио ју је његов чукундеда његовог чукундеде. Преци су је сачували и нису продали и кад је било глади, и кад су прелазили Албанију и сакрили је сашивену у гуњ, била је на Крфу, Бизерти, вратила се, и закопавали су је у земљу поред трошне војвођанске куће, и кад су им комунисти претили долазећи на врата, и кад се одлежало због тога у затвору, и кад је поново зазвонио телефон из Њујорка са питањем – колико то кошта пошто све има своју цену?
– Девето колено Лазића у низу је неће продати… „Само“ 250 година живим и дишем са књигом, сада је породична традиција претворена у институцију нашег народа, а ја маштам да ме сахране као Александра Великог са раширеним рукама да сви виде да ништа нисам понео са собом. Одговарам му да за мене успомене немају цену… Реновирамо Музеј породичним средствима, возимо кола стара 25 година, у дуговима смо, али ниједну књигу нећемо продати. Највеће богатство нашег народа није политика, псеудокултура, наше највеће богатство је у књигама… – рекао је, поред осталог, Виктор Лазић, најављујући скоро представљање легата из свог Музеја у Чачку.
МЕСТО СУСРЕТА И КРЕАТИВНОСТИ
Директор др Богдан Трифуновић је кроз избор фотографија презентовао резултате рада у протеклих годину дана потврђујући зашто је ова установа место где грађана и задовољавају своје стваралачке потребе. Библиотека је, како је навео, простор сусрета креативних појединаца за све узрасте, а тај креативни простор није омеђен зидовима, јер спаја и друге средине.
– Запослени Градске библиотеке сваки тренутак користе да осмисле нове саджаје и креирају понуду за све кориснике и посетиоце како и доликује модерној установи 21. века и чињеници да ће Чачак бити национална престоница културе 2023. године. Стога се и у овој години интензивно ради на осмишљавању и креирању нових садржаја: формирању Музеја поезије, формирању легата Бранка В. Радичевића, пред крај године, Одељење стране књиге би требало да буде званично отворено, а покренули смо и апликацију Bukmarker: moj e-dnevnik čitanja, која вишеструко употпуњује читалачко искуство особа свих узраста. Библиотека је место које пружа видљивост, наш слоган „Библиотека на сцени“ показао се као потпуно адекватан, а нова зграда је омогућила ту видљивост. Наша мисија је одувек проистицала из књиге, а Библиотека је одувек била место окупљања и бројних гостовања, отворена за завичајне ствараоце, младе наде и све генерације …
Свечаност Дана библиотеке је била права прилика да се колектив одужи онима који су отишли у пензију, а део тог тима били су мр Маријана Матовић, библиотекар саветник и уредник издавачке делатности и Љубиша Ћирковић. Директор установе је у име колектива уручио пригодан дар Маријани Матовић, док ће Ћирковићу поклон бити уручен накнадно.
НАГРАДЕ НАЈЧИТАОЦИМА
Градска библиотека традиционално награђује најверније читаоце.
Корисници Позајмног одељења за одрасле својим редовним доласцима потврђују да је добро штиво прави избор за слободно време, али и проширивање знања и истраживање. Признања и пригодне поклоне најчитаоцима Позајмног одељења уручила је Душица Брковић, а добили су их: Тијана Курћубић, ученик, Магдалена Кувељић, ученик, Марко Ракићевић, запослени, Александар Дилпарић, запослени иОлга Шипетић, пензионер.
Библиотекарке Одељења за децу и младе, Јелена Дуковић и Ана Станојевић, уручиле су дипломе и пригодне поклоне највреднијим малишанима: Сава Шутић, предшколац, Јован Василијевић, ученик, Селена Петровић, ученик, Калина Некрасов, ученик и породица Живковић (Анђела, Никола и Ђурђа)
Приредила: З. Л. С.
Фотографије: Градска библиотека
