Од таме ка светлости
Од таме ка светлости
Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ пресељењем у нову зграду добила је значајне просторне могућности за квалитетно пружање услуга и обављање примарног посла. Опремањем наменских простора за програмску делатност пружена је додатна могућност да се они и у ликовном смислу оплемене. Стога су галеријски простор, као и зидне површине у салама за одвијање програма, али и други делови зграде врло пригодни за постављање уметничких дела, пре свега слика. То је подстакло и одређене дародавце да вредне уметнине дарују Градској библиотеци или их уступе на коришћење.
Од 2019. године простор Мале сале Библиотеке, као и адекватне зидне површине близу фреквентних одељења, красе 23 слике које су у договору са чачанским Домом културе привремено смештене у овом простору. Мотиви старог и модерног Чачка, најважнијих културно-историјских споменика, апстрактних детаља, колоритне композиције са мотивима из природе радови су и завичајних уметника, али и сликара из целе земље.
Управо захваљујући тој разноврсности и квалитету изложеног сала је добила и својеврстан изглед мини-галерије. Дом културе је даривао и уметничку слику која је потакнута мотивима нашег верског наслеђа – „Јовањеˮ, а реч је о раду академског сликара Олге Ђорђевић из Ниша. Осим ове збирке различитих дела, важан сегмент ликовног оплемењивања простора учињен је и захваљујући Уметничкој галерији „Надежда Петровићˮ из Чачка, јер се вредне слике завичајног и међународно признатог сликара Богића Рисимовића Рисима тренутно налазе у најстаријој установи културе у Чачку.
Завичајни сликар и ликовни педагог Бранислав Бранко Трифуновић који је рођен у Горњем Милановцу 1937. и живео у Чачку до упокојења, фебруара 2022. године, непосредно пред прелазак у неки други свет даривао је Библиотеци слику под називом „Документˮ . Он је радни век провео као ликовни педагог у Чачку, а више пута је излагао на самосталним и групним изложбама широм Србије, добитник је и значајних ликовних признања. Трифуновић је био сликар тананог лирског сензибилитета, поетска и прозна тишина провејавала је из његовог дела, те не чуди што се баш његово платно рађено комбинованом техником, а инспирисано књигом Трновит пут Србије, налази у Библиотеци која баштини писану реч.
Крајем 2021. године Градска библиотека постала је вреднија за још једно уметничко дело. Миливоје Миња Марић (1940–2018), академски сликар из Чачка је дуги низ година плодоносно стварао, а Синиша Марић, брат признатог сликара одлучио је да дарује Библиотеци његову слику „Узлет ка недостижномˮ. Реч је о делу које је урађено у техници уље на платну, а настало је 2015. године у оквиру циклуса „Простор и времеˮ. Димензије овог уметничког рада су 195×120 цм, те је велико и вредно платно своје место нашло у Позајмном одељењу, па многи корисници могу уживати у њему. Мања скулптура са Дисовим ликом, такође рад Миње Марића, у власништву је Градске библиотеке.
Својеврсна ризница речи како се са правом може назвати библиотека уметност са папира и физички оживљава. Мајстор игре на трагу светлости, ликовни уметник из Чачка Божидар Плазинић је одлучио, уз консултацију са стручним лицима из УГ „Надежда Петровићˮ, да „Траг светлости IIIˮ из 1992/93. године – импозантно дело и по димензијама (240×897 цм) и по квалитету буде смештено у Великој сали Библиотеке. Кроз његове црне слике, према речима уметничких зналаца, више него кроз његове друге радове физичка снага служи као покретач и као уметничка стратегија за преиспитивање друштвених снага, унутрашњих снага, слике као друштвеног чина. Плазинић је излагао и излаже широм наше земље и иностранства у еминентним галеријама и просторима, добитник је бројних награда и признања, а од 2001. године има и статус истакнутог уметника.
У власништву Библиотеке је још неколико вредних уметничких дела, међу којима се издвајају скулптура „Иво Андрићˮ рад чувеног академског вајара Зорана Ивановића, који је настао 80-их година 20. века у атељеу Жике Максимовића, потом аутопортрет Милене Чубраковић, акадмске сликарке чувене у међународним оквирима. Зидне површине оплемењене су и радом завичајне уметнице Весне Петровић као и радом ликовног уметника Грујице Лазаревића са симболичним насловом „Можда сањаˮ.
Извор: Градска библиотека
