ПРЕД ЦИВИЛНОМ ЗАШТИТОМ И ОВЕ ГОДИНЕ МНОГО ПОСЛА
Изливање река, потока и канала после сваке веће падавине био је чест призор последњих неколико деценија. Стање на малим рекама и локалним каналима, односно, на водама другог реда, којих има више од 50 на територији Чачка, много је боље него пре 2015. године. Тада је поново формирана Цивилна заштита у Чачку. Ипак, предстоји још много посла. Да би се што боље контролисало стање, потребно је сваке године радити на уређењу речица и потока, чија су корита, већим делом године, углавном са мало или потпуно без воде. То значи и стално сећи растиње, чистити старе и нове дивље депоније из корита и са обала, а пре свега, увек изнова упозоравати и „учити“ локално становништво.
Прошле године припадници Цивилне заштите урадили су око 1,2 километра потока Јунато у Пријевору. За заштиту од поплава посебно значајно је уређење око 1,5 километара Бресничке реке. Велики допринос дали су мештани Катрге и Бреснице, који су се сами организовали и урадили око 900 метара корита и обале ове, по свему, ћудљиве реке.
Братислав Зечевић, шеф Службе за безбедност и одбрану Чачка, каже да је од 2016. године урађено више од 70 километара корита водотокова другог реда на свим деловима чачанске територије. Бресничка, Трнавска, Атеничка, Лозничка река, Лупњача, канал за наводњавање, као и Буковац, Слатина, Моравац, поток Јунато… некi су од водотокова са вишегодишњег распореда Цивилне заштите.
Фото: Архива Цивилне заштите
– Чачак је један од првих градова у Србији по активностима Цивилне заштите. То је дало добре резултате, а посебно од 2018, од када имамо веома мале површине угрожене од изливања вода другог реда и то су претежно пољопривредне површине. И даље нам је најкритичнија деоница Катрга, јер је то најнижа кота на територији Чачка, где се сабира више вода другог реда, односно притока Западне Мораве. Зато ћемо и ове године настојати да у том крају решимо што више могућих проблема. Радићемо сам улив Бресничке реке у Мораву – само је део предстојећих активности које најављује Зечевић.
Дивље депоније дуж свих река и даље су велика претња. Како каже и наш саговорник, још има оних код којих савест нису дозвала никаква упозорења, ни од надлежних, ни од природе. Највећи проблем су и даље депоније уз Чемерницу и Западну Мораву. На овим и водотоковима другог реда, заједно са јавним предузећима, Цивилна заштита је очистила многе депоније, али нове убрзо „никну“ на другој локацији.
– Ускоро ћемо кроз један пројекат радити канал Ц3 (Бунковац) у МЗ Коњевићи, који за време већих падавина прави проблеме. Радили смо га и раније, али ће сада то бити велики посао, јер се у тај канал сабирају воде из четири стублине (природна изворишта воде) у МЗ Сајмиште, а пролази и кроз Љубић и улива се у Чемерницу. Овај пројекат вредан је око 5.000 долара, а финансијски ће га подржати Организације „Каритас – наводи Зечевић и најављује и наставак регулисања корита потока Требеж у Мрчајевцима, где ће се радити потпорни зид, чиме ће се онемогућити урушавање локалног пута и заштитити неколико домаћинстава.
Атеничка, Лозничка и река Лупњача су делимично укорићене. Зато се рачунало да се могу чистити на сваких пет година, бар када је реч о растињу. Међутим, проблем је и муљ.
– Лозничку реку сада морамо опет радити, јер је стање, посебно кроз индустријску зону, катастрофално! На неким деловима има талога и до метар висине, који опет треба извадити. Сличан проблем је и на Лупњачи, посебно од Улице војводе Степе до улива у Мораву. У том делу многи грађани изручују разну отпад. Налазили смо, не само гуме, већ и велике количине воћа, па и џибру… Рачуна се, вода ће све однети, али се заборавља какве то проблеме може направити – упозорава Зечевић, који сматра да у школе треба вратити предмет „Цивилна одбрана“, што би допринело развоју система, али и спречавању панике, која је један од највећих непријатеља у ванредним ситуацијама.
Намера је и да се ова служба повеже са чачанским Техничким факултетом, чији стручњаци могу унапредити систем праћења нивоа водостаја на водама другог реда. Највећи део средстава за функционисање система Цивилне заштите обезбеђује Град Чачак. Важне су и донације. На почетку пандемије Зоран Бојовић, Чачанин који живи у Канади, донирао је 10.000 канадских долара, од чега су купљене униформе и радио-станице за припаднике Цивилне заштите. Значајну помоћ пружа и Асоцијација градова и општина „Слив Западне Мораве“, која је обезбедила мобилне „бране“ од поплава.
– Град Чачак је уложио велика средства у систем Цивилне заштите. Из буџета су купљене фиксне баријере за одбрану „Борчеве“ хале. Међутим, само три дана након постављања, оне су украдене, па је Град морао поново да их купи, а само један сегмент кошта 600 евра. Да бисмо их заштитили, морали смо да их обезбедимо, не само видео-надзором, већ и ланцима и катанцима – један је од примера наших лоших нарави које наводи Зечевић.
Ванредне ситуације се тешко могу избећи, када дође до природних непогода. Али, како наглашава шеф Службе за безбедност и одбрану Чачка, сви ризици се морају свести на прихватљиве. Томе може допринети сваки појединац…
В. Т.
БЕЗБЕДНИЈЕ И ОД ПОЖАРА
Припадници Цивилне заштите учествују у чишћењу растиња око нисконапонске мреже. Према речима Братислава Зечевића, посебно су критична сеоска подручја, јер електрични каблови нису у сноповима и растиње са јачим ветровима може изазвати пожар. Као пример наводи прошлогодишњи пожар у Међувршју.
– Са радницима ЕД Чачак прошле године урадили смо око 10 километара ове мреже. Овај посао нас чека и ове године. Посебно нам је значајна сарадња са руководствима месних заједница и када је реч о евентуалним претњама од поплава – каже Зечевић.
ЋУПРИЈЕ НА ЛОКАЛНИМ РЕКАМА
На Бресничкој реци ризик су и бројне ћуприје које су мештани изградили како би стигли до својих домова или имања. Многе од њих су већ урушене или склоне паду, а онда запрече речно корито, тако да се морају ангажовати веће машине. Све то додатно кошта градски буџет, истиче Зечевић.
СИУВС АПЛИКАЦИЈА
Путем апликације СИУВС (Систем за интегрисано управљање ванредном ситуацијом) грађани могу сазнати податке о ризицима од поплава, пожара, клизишта, снежних сметова…, за сваку локалну самоуправу на територији Србије. Апликација, која је потпуно бесплатна, омогућава и друге сервисне информације, обавештења о комуналним и другим услугама јавних предузећа, стању на градским, магистралним и другим саобраћајницама… Град Чачак је за своје грађане обезбедио коришћење ове апликације на мобилним телефонима.
ТРЕБА ЈОШ СИРЕНА
Према новим смерницама Сектора за ванредне ситуације, Цивилна заштита у Чачку требало би да има око 200 припадника, укључујући и специјализовану јединицу за узбуњивање становништва. У Чачку сада има само осам сирена за узбуњивање, углавном по предузећима, а предвиђено је да ове године буду купљене бар још две.
