МОДЕЛ ДОБРОГ РЕПРОДУКТИВНОГ ПОНАШАЊА ТРЕШЊЕ И ВИШЊЕ, ДР САЊЕ РАДИЧЕВИЋ ИЗ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО ЧАЧАК
У оквиру програма “Идеје”, Фонд за науку Републике Србије ће средствима Светске банке и буxета Републике Србије у наредне три године финансирати 105 пројеката на којима ће учествовати 1.064 истраживача из 98 научно-истраживачких организација. На програм “Идеје”, највећи и најкомплекснији програм Фонда за науку, конкурисало је 9.096 истраживача из 202 научно-истраживачке организације са 917 предлога пројеката. Пројекат Института за воћарство “Genetic potential of Serbian autochthonous cherry genotypes for temperature-adaptable reproductive behaviour and nutraceutical value” (#CherrySeRB,#GRANT No 7739716) је одобрен за финансирање, остваривши висок пласман (треће место) на коначној ранг-листи области техничко-технолошких наука. Вредан је 249.000 евра, а у наредне три године истраживачки тим од 12 научника ће предводити руководилац пројекта др Сања Радичевић, виши научни сарадник у Одељењу за помологију и оплемењивање воћака Института за воћарство. Поред чачанског Института, као носиоца, учесници пројекта су и Иновациони центар Технолошко-металуршког факултета (Београд), Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Институт за примену науке у пољопривреди (Београд) и Институт за проучавање лековитог биља “Јосиф Панчић” (Београд).
– Cherry SeRB је базично оријентисан ка области агробиодиверзитета, односно, ка генетичким ресурсима воћака на подручју Републике Србије. Истраживања репродуктивног понашања трешње и вишње представљају основу за разумевање њихове адаптације на услове виших температура током фенофазе цветања, с обзиром на изражену тенденцију оваквих сезона последњих деценија. Колебљиве температуре, смена виших температута пред цветање и током цветања, као и појаве изненадних позних мразева, представљају све израженији проблем у производњи. Са друге стране, плодови ових врста су веома цењени због укуса и атрактивности, нутритивне вредности и благотворног дејства на здравље, одличан су извор биоактивних једињења и других супстанци високе антиоксидативне моћи, затим мелатонина и серотонина, а то се посебно односи на аутохтоне генотипове. Основна идеја CherrySeRB је повезивање изазова који произилазе из актуелних климатских промена у најзначајнијим производним рејонима ових врста у Европи и свету, захтева за квалитетним и здравим плодовима, и богатства гермплазме трешње и вишње Србије, која је још увек недовољно искоришћена. У фокусу је карактеризација потенцијала аутохтоних генотипова за пожељна репродуктивна својства и дефинисање “модела доброг репродуктивног понашања”, који може одговорити изазову глобалног загревања у биолошком и агрономском смислу – објашњава др Сања Радичевић проблем који је у фокусу истраживања.
Према њеним речима, основни циљ пројекта је да идентификује аутохтоне генотипове трешње и вишње подручја Републике Србије и Балкана, који су у репродуктивном смислу најбоље прилагођени условима актуелних климатских промена:
– Поред познатих оплемењивачких циљева у раду на стварању нових сорти, који су у вези са квалитетом плода и другим значајним биолошко-производним особинама, посебна пажња се мора посветити захтевима, односно, доброј адаптацији на температурне услове током фенофазе цветања, као најкритичније и најосетљивије фазе у производњи плодова ових врста, што представља изазов и све већи проблем, који се из године у годину манифестује у приносу у најзначајнијим производним регионима трешње у читавој Европи. CherrySeRB је оријентисан на дефинисање “пожељног репродуктивног понашања” генотипа коме ће се тежити у развоју нових сорти, што је главна новина у приступу оплемењивачком раду код ових врста.
Наша саговорница наглашава да ће резултати пројекта директно утицати на: истраживања из области биотехничких наука, иновације, едукацију студената, производњу биљног материјала и интензивирање производње у сектору воћарства, привреду и индустрију прераде воћа, животну средину и здравствену заштиту.
– Крајњи циљ пројекта CherrySeRB је да подстакне коришћење гермплазме трешње и вишње са подручја Републике Србије у стварању нових сорти, као материјала потенцијално прилагођеног условима измењених климатских услова у репродуктивном смислу. Могућности за оплемењиваче да инкорпорирају нови генетички потенцијал и нови приступ у дефинисању “доброг репродуктивног понашања” биће од користи током реализације, али и дугорочно након завршетка пројекта. Повезујући све већу пажњу потрошача на здравствено-безбедне аспекте у производњи хране и нутритивни потенцијал, достигнућа пројекта могу имати значајан утицај на промоцију еколошке производње висококвалитетних плодова. Добијени подаци, протоколи и биљни материјал биће доступни научницима из области биотехнологије, као и произвођачима воћа, садног материјала и свим заинтересованим у сектору производње плодова и прераде воћа – напомиње Сања Радичевић.
Пројекат је оријентасан на достизање нових сазнања, која након имплементације, могу бити конкретизована у одређене форме сарадње са привредом. Она произилази из директне примене резултата пројекта и у вези је са потенцијалном сарадњом са произвођачима садног материјала дрвенастих врста воћака у промоцији аутохтоних сорти трешње и вишње и побољшању структуре сортимента ових врста воћака, одабиру адекватних опрашивача, каже наша саговорница. Сарадња са привредом је могућа и у сфери потенцијала за добијање нових нутриционистичких и здравствено корисних производа.
– Амбиције пројекта су у најширем смислу из области агро-биодиверзитета, чији је убрзани губитак уочени феномен широм света, за велики број пољопривредних култура. Зато су детекција и проширење расположиве гермплазме, уз побољшање генотипске и фенотипске карактеризације за потребе оплемењивачких програма, кључни елементи иновационог потенцијала пројекта. Генотипови на којима ће се радити су националног/регионалног карактера, али је сама тема биодиверзитета и аутохтоног материјала веома актуелна на глобалном нивоу. Питања прилагођености условима измењеног климата су, такође, глобална и у том смислу, пројекат обједињава генетичке потенцијале коштичавих врста воћака са подручја Србије и Балкана и креирана нова сазнања, која су примењива у Европи и свету – напомиње Сања Радичевић.
Пројекат, како каже, води ка проширењу знања у различитим областима и на различитим нивоима истраживања, која имају један циљ – развој новог приступа у идентификацији аутохтоних генотипова трешње и вишње високог потенцијала за квалитет плода и садржај биоактивних супстанци, који су истовремено прилагођени климатским променама у репродуктивном смислу. Оваква стратегија води ка обезбеђењу новог материјала за будуће програме оплемењивања, и послужиће као доказ концепта који је примењив на друге врсте воћака од економског интереса, нагласила је наша саговорница.
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
ЈЕДАН ОД ВОДЕЋИХ ИСТРАЖИВАЧА
Др Сања Радичевић је позната у научним круговима, као један од водећих истраживача, који се бави проблематиком оплемењивања, сортимента и репродуктивне биологије воћака, првенствено трешње и вишње. Аутор је две сорте вишње (“Софија” и “Невена”) признате у Србији. Посебно место у њеном раду припада примени савремених метода репродуктивне и молекуларне биологије у оплемењивачком раду и решавању проблема родности у комерцијалним засадима воћака. Остварила је значајан допринос у решавању проблема сортне композиције и родности сорти трешње применом најсавременијих метода генетике и репродуктивне биологије воћака, који је резултирао значајним бројем публикованих радова, као и директној апликативности резултата, кроз реализовано ново техничко решење “Сортна композиција опрашивача за националне и интродуковане сорте трешње (Prunus avim L.) у воћарским рејонима Републике Србије”.
НА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОЈ МАПИ СРБИЈЕ
Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство напомиње да смо у прелазном периоду када говоримо о финансирању научно-истраживачких института у Србији, јер ће се прећи на институционално, као што се финансирају универзитети:
– Сада се институти финансирају по уговору који потписију са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, а који се сваке године обнављају. Држава је у претходном периоду, у складу са новим Законом о научноистраживачкој делатности, основала Фонд за науку Републике Србије, који ће расписивати конкурсе за пројекте. Од тада је расписано неколико конкурса по различитим програмима. Институт је добио два пројекта, један у оквиру програма “Промис”, чија је реализуја у току и који ће бити завршен у јулу ове године, а други је у оквиру програма “Идеје”, чији је руководилац колегиница Сања Радичевић. Задовољство је што смо у великој конкуренцији успели да добијемо значајне пројекте и да будемо “раме уз раме” са најзначајнијим институтима и универзитетима из Београда, Новог Сада, Крагујевца и Ниша. Драго нам је што је и Чачак на научно-истраживачкој мапи Србије.
