ДОБРА ОРГАНИЗАЦИЈА И ПОСВЕЋЕНИ РАД – ГАРАНЦИЈА УСПЕХА
Поводом обележавања Међународног дана жена и девојака у науци, у петак, 11. фебруара, по први пут су додељена признања најбољим научницама за постигнуте резултате у научно-истраживачком раду у прошлој години на факултетима у саставу Универзитета у Крагујевцу и Институту за информационе технологије. Лауреати су научнице крагујевачког универзитетског центра које су у 2021. години оствариле највећи број бодова по основу остварених научно-истраживачких резултата према Правилнику о стицању истраживачких и научних звања. Ово престижно признање припало је и др Снежани Танасковић, редовном професору Агрономског факултета у Чачку.
Професорка Снежана Танасковић је рођена у Чачку, завршила је Основну школу „Степа Степановић“ и чачанску Гимназију, где је стекла Вукову диплому. Школске 1985/86. године уписала је Агрономски факултет и завршила га са просечном оценом 9,50. За одличан успех током студирања награђена је са три универзитетске награде 1987, 1988. и 1990. године. Била је стипендиста Републичке фондације за неговање научног и уметничког подмлатка Србије од 1986. до 1990. године. На Агрономском факултету ради од 1. септембра 1992. године. Магистарски рад је јавно одбранила 4. децембра 1996, а докторску дисертацију 15. маја 2009. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Данас је редовни професор у области Заштите биљака. Од 2017. године је факултетски Ерасмус координатор. Захваљујући њеном самопрегорном раду и посвећености у популаризацији мобилности студената и наставника, до данас је на европским универзитетима семестар студирало 16 студената Агрономског факултета, а 13 наставника провело наставну недељу. Чачак и Агрономски факултет били су домаћини за осам студената и седам наставника са европских универзитета.
Професорка Танасковић је технички експерт Акредитационог тела Србије од 2010, затим, рецензент Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању Републике Србије од 2018, а од 2021. године и први рецензент из Србије на позицији професионалног и академског рецензента Руског регистра, акредитационог тела у високом образовању Русије.
Др Танасковић истиче да је додељено признање крагујевачког Универзитета резултат континуираног истраживачког рада и радозналости у науци.
-Рад на Факултету је велика привилегија, јер сте окружени младим људима који су покретачи и најснажнији критичари. То је извор непресушне енергије која подстиче рад и жељу за новим, неоткривеним. Добар резултат је увек последица сарадње и срећна сам што на пољоприврдним факултетима и институтима имам сјајне колеге са којима интензивно сарађујем. Време је свакако кључни фактор у смислу организованости у реализацији обавеза везаних за каријерно напредовање. С друге стране, јако је важно не пропустити одрастање детета и праћење његових интеросовања, жеља и потреба. Ми смо свакако из дана у дан све старији, па тако је и родитељима и широј породици у једном периоду неопходно посветити време. Организација и подела обавеза према динамици рада на Факултету, у првом реду настава и истраживање, рад са студентима, теренски рад, представљају основ за добре резултате. Неопходно је да стигнете тамо где се очекује и будете задовољни оним што сте постигли. Свакако, признања годе, али и обавезују на још посвећенији рад и померање граница у резултатима научно-истраживачког рада – рекла је за „Чачански глас“ проф. др Танасковић.
У свом досадашњем раду професорка Танасковић се бавила низом истраживања о штетним инсектима у пољопривреди. У области воћарстава је истраживала штеточине крушке, јабуке и малине. У ратарско-повртарском комплексу, бавила се утрђивањем ефекисности инсектицида у сузбијању кромпирове златице, проучавањем кукурузове златице и пламенца. Посебну групу истраживања обухватају добијени резултати о штетним активностима складишних штеточина на различитим категоријама примарних, прерађених пољопривредних производа или кондитора. У свом истраживачком раду има и неколико првих налаза, а реч је о крупно седмотачкастој, али и азијској бубамари као инвазвној врсти. Исто тако, на подручју Краљева први пут је пре две године утврђена штетна популација и регистрована штета од кукурузове златице. За подручје Војводине први пут је истраживачки тим професорке Танасковић утврдио присуство различитих феромонских раса кукурузовог пламенца. Тренутно, професорка са својим колегама припрема међународни пројекат у који је укључено 18 институција из Европе и четири из Србије у делу примене информационих технологија и машинског учења у контроли појаве једне економски високо значајне и непожељне штеточине за пољопривреду Европе.
В. С.
ДВЕ ДОБИТНИЦЕ ПРИЗНАЊА ЧАЧАНКЕ
Најбоље научнице Универзитета у Крагујевцу за 2021. годину су: проф. др Снежана Танасковић (Агрономски факултет у Чачку), проф. др Слађана Савовић (Економски факултет у Крагујевцу), проф. др Оливера Ерић Цекић (Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву), доц. др Невена Јеремић (Факултет медицинских наука у Крагујевцу), проф. др Јелена Теодоровић (Факултет педагошких наука у Јагодини), проф. др Јелена Вучковић (Правни факултет у Крагујевцу), др Ана Симовић (Природно-математички факултет у Крагујевцу), проф. др Марија Благојевић (Факултет техничких наука у Чачку), проф. др Мирјана Стакић (Педагошки факултет у Ужицу), проф. др Милка Николић (Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу), Тијана Шуштершич (Факултет инжењерских наука у Крагујевцу и научни сарадник Едина Авдовић (Институт за информационе технологије Крагујевац).
