Истраживање Кровне организације младих Србије је показало да је мање од четвртине припадника млађих генерација у нашој земљи у периоду пандемије Ковида – 19 било укључено у разне волонтерске акције. Највећи број младих је волонтирао самоиницијативно кроз помоћ комшијама и неформално организовање (78,7 одсто), а када је реч о организованом волонтирању најактивнији су били у оквиру рада организација цивилног друштва (31,9 %) или у локалној самоуправи (18,1 одсто). Омладина је била посебно ревносна у периоду ванредног стања, да би се степен њиховог активизма и волонтеризма знатно умањио са његовим укидањем. Да има значајних помака у овој области и на подручју Града Чачка, најбоље показују бројне акције Канцеларије за младе које су организоване у протекле две године, али и искуства чачанских волонтера.
Двадесетједногодишњи Чачанин Никола Петровић је почео да се бави активизмом и волонтеризмом у 2019. години. За Канцеларију за младе (КЗМ) је сазнао још у средњој школи, али тада није био довољно упућен у њене активности.
-Желео сам да изађем из куће и да се дружим са младима, јер су моји вршњаци отишли да студирају у друге градове. Тако сам и дошао у Канцеларију за младе. Дружили смо се, али истовремено и радили нешто корисно, што нам је пружило посебан осећај испуњености и задовољства. У претходне две године сам учествовао у бројним активностима КЗМ, али је на мене посебан утисак оставила акција „Осмех на дар“, која се спроводи уочи и током новогодишњих и божићних празника, како би се прикупили слаткиши, разне грицкалице, играчке и сликовнице за децу из материјално угрожених породица. Такве акције буде велики полет у мени, јер се организују за малишане којима доносе пуно радости. Нема лепше награде за напор који сте уложили од раздраганих дечјих осмеха – објашњава Никола.
Овај млади Чачанин хуманог срца сматра да је у последњем периоду активизам младих доспео у жижу интересовања јавности у правом смислу речи и да се о њему далеко више говори упркос чињеници да је и у тој области пандемија Ковида – 19 донела извесна ограничења, јер су планиране активности морале да се спроводе уз поштовање предвиђених епидемиолошких мера, што је у великој мери умањило њихове ефекте. Ипак, и у овим, и те како отежаним условима живота који су у значајној мери изменили животе свих грађана Србије, па и младих, према виђењу Петровића, остварени су видљиви помаци, пре свега, у детаљнијем информисању младих о значају њиховог активнијег учешћа у свим сферама друштвеног живота и рада, што и јесте добра основа да се припадници млађих генерација тргну из вишегодишње пасивности и постану покретачи промена у срединама у којима живе, јер то доноси добробит друштвеној заједници, али и њима самима.
Никола се сећа преломног периода у свом животу, када ни сам није знао да ли је одабрао прави пут у свом даљем школовању. Иако се определио за Економски факултет у Београду, дуго се ломио и на крају схватио да жели да се бави неким другим позивом. Размишљао је и о студијама у Словенији, али је пандемија короне променила његове планове. Како истиче, одрастао је уз деку и баку. Онога дана када је остао без најстаријег мушког члана породице, који му је током одрастања увек пружао велику потпору, осетио је поприличну усамљеност и несигурност.
-Баш у тренутку када је требало да донесем важне одлуке о свом даљем образовању, остао сам без мени најдрагоценије подршке. Осећао сам се изгубљено у времену и простору. Схватио сам да у наредном периоду о свему морам самостално да бринем. Нисам био задовољан избором факултета и од студија сам тада на неки начин и одустао. Желео сам нешто друго да радим, налазио разне послове, физикалисао… И тада се баш догодило чудо. Случајно сам се обрео у Канцеларији за младе, где сам упознао младе људе који су имали пуно ентузијазма и желели да се нађу на услузи онима којима је помоћ најпотребнија. Дружили смо се, заједно смо спроводили акције, што ми је повратило самопоуздање, јер сам схватио да радим нешто корисно за своје суграђане и нашу локалну заједницу. Ту сам упознао и људе из Научно-технолошког парка, па чак и донео веома важну одлуку, када је реч о мом даљем школовању. Уписао сам Информационе технологије на Факултету техничких наука. Мој живот се значајно променио, јер сам се нашао на правом месту и у право време. Када човек ради нешто што му доноси душевно испуњење, око себе шири позитивну енергију која представља нову покретачку снагу – самоуверено прича Никола, који је радо пристао да подели своје искуство, када је реч о друштвено корисном раду и активизму младих.
Паралелно са проналажањем свог професионалног пута, уписивањем факултета, Никола је у себи открио и велику склоност и жељу да помаже другима. Све чешће се прикључивао разним акцијама Канцеларије за младе. Најчешће се одазивао позивима да учествује у хуманитарним акцијама и највише се радовао осмесима малишана, али и њихових родитеља који су због различитих животних околности осетили шта је то немоћ и одсуство подршке и наде.
Када се стави знак једнакости између волонтеризма и бесплатног рада, млади тешко прихватају такву опцију, али када им се предоче бенефити које собом носи активизам младих, тек тада схватају важност таквог ангажовања које значајно може да унапреди квалитет живота многих људи у локалној заједници, али и самих учесника у хуманитарним, еколошким или неким другим активностима. У суштину активизма младих проникао је и овај млади Чачанин, који сматра да свако ко има добру вољу може бар неколико пута годишње да учини нешто за побољшање живота у локалниј заједници, у улици у којој живи, на спортским теренима, приобаљу Западне Мораве, да очисти испред свог улаза, упути помоћ немоћнима…
-Када помогнете људима којима нечије мало значи много, осећате се срећно и испуњено, јер сте учинили добро дело. Некада је и мали степен заинтересованости и ангажовања покретач битних промена, јер улива наду онима који су је изгубили – поручује наш саговорник.
Никола је тренутно на другој години студија, али истовремено и ради, нашао је своје место у окриљу НТП-а Чачак, где је, заједно са другом, покренуо стартап компанију. Сада има далеко више обавеза, али не одустаје од друштвено корисног рада. И даље се одазива позивима КЗМ, јер сматра да је то рационалан и здрав приступ животу:
-Сада имам мање слободног времене, али се, ипак, у границама својих могућности прикључујем акцијама Канцеларије за младе. Најчешће је то викендом и током празника. Жао ми је што немам више времена за активизам и волонтеризам, јер осећај да помажемо другима постаје некако већи и од нас самих. Када би сви млади жртвовали бар део свог слободног времена – све би било другачије! Колико год да је добра дигитализација, генерално узев, у овом периоду короне млади су постали још пасивнији – слабо излазе из својих кућа. Многи од њих раде у својим домовима, а и они који се школују имају онлајн наставу, па су се потпуно изоловали, а та отуђеност није добра – закључује Никола.
В. С.
