ИЗЛОЖБА МУЗЕЈА РУДНИЧКО -ТАКОВСКОГ КРАЈА У ЧАЧАНСКОМ НАРОДОМ МУЗЕЈУ
Једна од најконтроверзнијих личности савремене српске историје, краљица Драга Обреновић, рођена Луњевица, са презименом Машин из првог брака, удајом за краља Александра Обреновића постаје трагична краљица Србије. Њен живот од рођења до Мајског преврата 1903. године, тема је изложбе „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“, отворене у петак, 4. фебруара, у Галерији чачанског Народног музеја. Директорка чачанског Музеја Делфина Рајић указала је на место краљице Драге у српској историји и представила ауторски тим. Аутори поставке су историчар уметности Ана Ранковић, виши кустос и историчар виши кустос Александар Марушић, директор Музеја Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Биће постављена наредних месец дана.
Напомињући да је част излагати по позиву у Народном музеју у Чачку, у чијем простору су 1900. године неколико дана и боравили краљица Драга и Александар Обреновић, директор Музеја Рудничко-таковског краја Александар Марушић рекао је да није изненађење што је управо Музеј на чијем је челу приредио ову изложбу. Подсетивши да је 1866. године у граду подно Рудника рођена Драга Луњевица, кћерка Панте Луњевице и Анђе Чарапић, чији је отац био председник чачанске општине, Марушић је закључио да краљица Драга и те како има везе и са Чачком.
– Изложба је конципирана хронолошки, говори о њеном пореклу, образовању, младости, о њој као дворској дами, вереници краља Александра, венчању, животу на двору на који је она и много тога лепог унела… Веома значајан део поставке односи се и на посету краљевског пара Шумадији и Западној Србији 1901. године, када су одмах после Крагујевца и Краљева били и овде у Чачку, и спавали управо у згради Сарог начелства у којој је данас смештен Народни музеј у Чачку. Потом су дошли и до самог Такова, где су узели на управу дворац, а неки од предмета из тог периода су, такође, део ове изложбе – истакао је Александар Марушић, приликом отварања изложбе.
Насупрот “политике сећања на краљицу Драгу у чијој је основи биo низ „биолошких чињеница“ о њој као жени и представа да је изневеравањем улоге мајке изневерила и нацију“, као и моралној дисквалификацији удовице старије десет година од краља, Александар Марушић указује и на друштвено-политички контекст који је утицао на трагичан исход краљевског пара.
– Значајно је рећи да је након крштавања и завршетка основне школе, Драга добила за то време јако значајно образовање, похађала је и Женски завод у Београду, овладала је страним језицима и врло брзо почела да се оглашава у часопису „Домаћица“. Преводи са француског језика бројна дела, нека се могу видети и у овој поставци, ту је и интегрални превод романа „Полицајка мачје око“ и као потомак једне грађанске породице, њен отац је био и управник вароши шабачке, и потомак чувеног Николе Милићевића Луњевице врло брзо, са неких 17 година, удата је за инжењера Светозара Машина, али тај брак је веома кратко трајао.
Сви они који су јој били наклоњени, сматрали су да је она крива за његову смрт и у тренутку кад остаје без супруга и оба родитеља, она преузима сву бригу о својој браћи и сестрама. Врло брзо, рекао бих, захваљујући свом добром понашању и образовању, она постаје дворска госпођа у служби краљице Наталије и за тих шест година се суштински мења њен живот. Упознаје потоњег мужа краља Александра, постаје његова љубавница 1897. и зато више неће бити дворска дама.
Од веридбе 1900. године (изложене су медаље и споменице на ту веридбу) три године је она заправо савладарка, која значајно збрињава своје сестре и браћу. Све контроверзе које иду од њене лажне трудноће или немогућности рађања, од приче да ће њена браћа Никодије и Никола бити наследници (такође убијени у ноћи преврата), уз смрт краља Милана, где се губи упориште у војсци и много тога још је утицало да се деси мајска трагедија у ноћи између 29. и 30. маја 1903. године, по старом календару – истиче Александар Марушић као коаутор поставке.
Поставку чине фотографије, документи, информативни панои (плотери) који говоре о животу Драге Обреновић, ту су оригинални портрети њеног деде Николе Милићевића Луњевице из 1901. и баке Ђурђе из 1899. године, оригиналан јастук који је њој припдао, а данас се чува у Манастиру Враћевшница, реплика њеног портрета сликара Ђоке Јовановића, урађена према оригиналном репрезентативном портрету који је 1901. године урадио Паја Јовановић, ту су две графије Влаха Буковца на којима су Драга и Александар, као и велики број њених књига и списа, оригиналних фотографија чланова њене породице, сестара и браће… Занимљиви су и накит и дијадеме које је глумица Љиљана Благојевић носила када је снимана серија о паду династије Обреновић, а све то припада Музеју Рудничко-таковског краја, као и последњи сегмент изложбе који припада перцепцији у уметности њене животне судбине, један број стрипова и страних новина који приказују мајску трагедију.
Само неколико година након смрти судбина краљице Драге постала је део светске кинематографије, тада још у повоју, као мотив француског филма „Убиство српске краљевске породице“ 1914, у режији Лусијена Нонгеа и продукцији чувеног Шарла Патеа. Прва краљица Драга на филмском платну била је глумица Нели Кормон…
Публика која посети ову изложбу у прилици је да види и оригинални део завесе из Старог двора којом су краљ и краљица били замотани и бачени с прозора. Њихови земни остаци почивају у крипти Цркви Светог Марка на Ташмајдану у Београду, а сви чланови породице Луњевица су по сопственој жељи сахрањени у Манастиру Вујан.
Зорица Лешовић Станојевић
КУЛТ „КРАЉИЦЕ СРПКИЊЕ“
– … У њеном случају истовремено су грађени и лични култ и модел антихероине. Изградња краљичиног личног култа се заснивала на неколико елемената: развијеним менанизмима владарске репрезентације, посебној улози жене у биолошкој и културној продукцији и репродукцији нације – (мајка нових нараштаја, прва учитељица), која је била оснажена идеолошким концептом саморепрезентације краљице Драге као „краљице Српкиње“, и на истицању патријархално-традицијског насупрот феминистичком дискурсу.
Чини се, на први поглед, да је велики труд уложен у њену популаризацију постао узалудан не у ноћи Мајског преврата, него оног тренутка када је у мају 1901. објављена вест о „изостанку краљичиног порођаја“. На другој страни, процес разградње личног култа краљице Драге текао је од тренутка објављивања вести о веридби краља Александра. Оквир за модел антихероине био је заснован на њеним “женским“, односно, биолошким особеностима. Она је била „блудница“, „нероткиња“, „оцвала лепотица“… Оно што је тада формулисано у сировом виду, дограђено је у историографији – бележи поред осталог, др Ана Столић у каталогу изложбе.
