КЊИГЕ ДОКТОРА ФИЛОЗОФИЈЕ МИШЕ ЂУРКОВИЋА О ПОДЗЕМНИМ ПОЛУГАМА САВРЕМЕНОГ СВЕТА (3. део)
Књиге др Мише Ђурковића,научног саветника и директора Института за европске студије у Београду,,Тамникоридори моћи“ и ,,Мрачни коридори моћи“, Издавачке куће „CATENA MUNDI“,су „незаобилазан приручник за разумевање скривене политичке моћи у савременом свету, а то је моћ која никоме не полаже рачуне, али утиче на политику, право, културу, идентитет многих држава у свету, па и наше“. Књиге су недавно представљене у организацији Удружења „Ирмос“ и Народног музеја, кроз дијалог аутора и професора др Владимира Димитријевића.
Враћајући се у више наврата и у различитим историјским и политичким контекстима на проблем демографије, др Миша Ђурковић подсећа на поремећене породичне односе и законодавство које је као пројекат спроведено у Бољшевичкој револуцији, а све у функцији демографског слабљења СССР-а. На елементе тог погубног пројекта осврће се као научник који се бави том легислативом, односно, законодавним решавањем простора породичног законодавства и регулисања породичних односа. Подсећа:
– Бољшевичка револуција је 1917/18. године је, рецимо, прва легализовала абортус, прва декриминализовала и дозволила хомосексуално понашање, прва дозволила тзв. слободне заједнице, не само развод, омогућила да људи могу да живе заједно и да раде шта хоће и читав низ слободних нетрадиционалних понашања. Врло занимљиво је да то исто није примењивано у муслиманским совјетским републикама. То је врло слично ономе што смо имали и код нас.
БЕСПРИЗОРНИКИ – БАНДЕ НАПУШТЕНЕ ДЕЦЕ…
Професор др Владимир Димитријевић указује на улогу, за те прилике, „контрареволуционара“ Стаљина који је све то укинуо, а цела историја односа према породици описана је у другој Ђурковићевој књизи.
– То што се десило у Русији, такав однос према деци, између осталог, довео је до једног феномена о коме се врло мало причало и код нас знало. Некако нико није снимао филмове на ту тему, ни Холивуд није баш волео о томе да прича, да су стотине хиљада деце остављене на улици. У том СССР, који је био уређен, имали сте банде деце, они су их звали – беспризорники. Они су убијали, пљачкали, уништавали, и то је трајало десетак година, да би на крају, нису могли другачије да их сузбију, буквално војска морала да их чисти са улица и шаље у заводе за преваспитавање… Поента је да су они видели шта су та решења Троцког, Радека, Лењина и те екипе донела, о чему Троцки пише у чувеној књизи „Издана револуција“, где брани све то као фантастичну ствар…
Чињеница је да су хтели људима да ускрате да сами кувају и спремају храну, дакле, то је било превише буржоаско и протежирано понашање, идеја је била да људи могу да једу само из заједничке кухиње итд. Хтели су да укину људима могућност да бабе и деде чувају унуке. Врло је занимљиво, све ово што причамо препознајемо као тенденцију са запада, јер и код нас имате потпуну пресију да деца што раније треба да се дају у државни систем. Зашто не би бабе и деде чувале децу, формирали их, учили и васпитавали као што су и раније, који би ту неку врсту љубави и посебно образовања дали деци, можда чак и уз неку државну накнаду – рекао је Ђурковић, указујући на евидентан систем колективизације и притиска да све мора да иде у државне руке, да држава треба да буде носилац и васпитавања и бриге и учења, а да родитељи све мање имају право да се старају о својој деци, што препознаје као нешто што нам долази са запада.
-Дакле, кад је Стаљин видео шта су урадили са свим тиме, кад је видео колико је демографски оборена снага Русије, односно СССР, тада, а јасно је свима било да ће они за десет година најкасније имати рат, јер је Хитлер доведен да би спремио Немачку брзо за рат, урадио је нешто што би данас назвали контрареволуција на неки начин. Укинуо је сва та решења, вратио обавезу легалног брака, укинуо могућност развода без образложења, укинуо могућност абортуса по вољи и то је за седам, осам година дало резултате. Ту је опет евидентно кретање између тих неких подземних струја и последица које ми видимо кроз оно што је законодавство, популарна култура, међуљудски односи итд. – рекао је аутор Ђурковић.
ЕНГЕЛСОВО НЕГИРАЊЕ МОНОГАМИЈЕ И МАДАМ КОЛОНТАЈ
Професор Димитријевић поткрепљује овај дијалог и ставовима других теоретичара и идеолога револуције који су подржавали либералне сексуалне везе, препознајући уједно и вековни континуитет таквих утицаја…
– Једном речју, у том лудилу има система. Довољно је да се сетимо Енгелсових „Студија о породици“, где он показује да је моногамија нека врста насиља над природном отвореношћу сексуалних веза итд. Да је све то лудило, схватили су и када се чувени Макаренко, совјетски педагог који је написао „Заставе на кулама“, бавио васпитањем беспризорне деце, и када је Стаљин теорију Мадам Колонтај да „имати сексуални однос с неким не значи више од испијања чаше воде“ прогласио контрареволуционарном, а она је била десна рука Лењина. Дакле, ово све што сада видимо, то је у ствари то. Ту сад долазимо до питања континуитета онога што је Фурсов звао крипто политика, а што сада зовемо конспирологијом. Очито је да неке силе имају исте циљеве и намере и то у најмање 200 година, а можда и више – истакао је Димитријевић.
РОКФЕЛЕР, ОСНИВАЧ МИСТЕРИЈЕ „БИЛДЕРБЕРГА“
Као један од реалних примера тајних светских центара моћи др Миша Ђурковић наводи и трилатералу обавијену мистеријама, неформалну организацију светских моћника „Билдерберг“ групе, о којој каже, постоји маса докумената за оне који се баве таквим истраживањима.
-То је организација која се окупља једном годишње на нека три дана. Основао је покојни Дејвид Рокфелер који је умро пре две године, живео је преко 100 година, а био spiritus movens организације до смрти, председавао је том организацијом са својом десном руком Хенријем Кисинџером… Оно што је ту занимљиво на основу онога што видимо, то се деси једном годишње, сваке године на другом месту, сваке пете у САД. Састанку присуствују људи из политике, предузетништва и медија, дакле, министри финансија свих водећих западних земаља, сви власници медија, попут CNN, BBC уредници, Акса Шпрингер итд. (медији су им јако битни), a ви о томе не можете да прочитате ниједну једину реч у било ком од тих или глобалних медија, само на интернету и другим стварима. Шта више, долазак министра финансија САД, односно, државног секретара је у директној супротности са Уставом, јер је њима забрањено да иду на такве скупове, где могу бити угрожени.Дакле, имате ситуацију у којој су, што би Орвел рекао „једнаки смо, али су неки једнакији него други“ – истиче Ђурковић и развија историју те организације.
Кренули су да је формирају негде 1954. године, да би 1955. било њено прво заседање, са врло занимљивим склопом неколико структура о којима причамо.
-Главни човек је био извесни Јозеф Рејцингер, није овај што је био папа, или легитимни папа, то је човек који је у исто време био Пољак и слободни зидар, односно, масон 33. нивоа и врло близак Ватикану. По свему судећи, о томе се већ говорило, он је обједињавао контакте између Ватикана, масонских ложа, краљевских кућа, као што је краљица Елизабета, и пре свега, холандска краљевска кућа која је у свему имала велику улогу, јер је муж краљице Беатрисе био један од оснивача „Билдерберга“ и две, тада најважније тајне службе британске МI6 и америчке новоформиране CIA. И кадуђете на сајт те организације,постоји посебно одавање почасти том човеку за кога кажуда је могао да обезбеди састанак са председником САД, папом и шефом CIA-е, у исто време. Њега чак и користим као пример човека чија се заслуга за оснивање Европске уније никад не помиње. Кад се говори о оснивачима сви говоре о Жану Монеу, Конраду Аденауеру, Де Гаспру, и свим познатим политичарима, а овај човек је евидентно најодговoрнији, јер је преко „Билдерберга“ 1955. на првом заседању, они увелико припремају оно што ће се за две године реализовати као Римски уговор или почетак Европске економске заједнице ЕЕЗ, односно, онога што је данас ЕУ.
КРОЗ „БИЛДЕРБЕРГ“ ДО ТРОНА
– И не само то, него и касније, тачно постоје спискови,људи који се баве тиме су то нашли, да је 1991. године главни гост на годишњем састанку групе „Билдерберг“ извесни политичар Бил Клинтон, који већ наредне године постаје председник САД на врло чудан начин, јер су сви очекивали да Буш освоји други мандат. Године 1994. гост је извесни Тони Блер, дакле, човек који је одговоран за бомбардовање Србије, а који је 1997. дошао на власт након што се представио у „Билдербергу“. Па су рецимо 2007. године главни гости били Барак Обама и Хилари Клинтон, итд… Хоћу да кажем дате организације и те како имају утицај на оно што после буде, а то је политика коју ми видимо. Или, већ је постала традиција да министар спољних послова САД, односно, државни секретар, свој први јавни наступ, након што га изаберу, има у организацији која се зове Савет за спољне послове САД, а која има богату историју у овим конспиролошким круговима, од Сесиловог круга па надаље – истиче др Миша Ђурковић.
З. Л. С.
(Наставиће се)
