Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), привредници Моравичког округа (без Ивањице) су у 2021, у периоду од 11 месеци, извезли робе у вредности од 432 милона евра, чиме је забележено повећање извоза од 32 одсто у поређењу са истим периодом 2020. години. Истовремено, привреда МО је у разматраном периоду забележила увоз у вредности од 539 милиона евра, што чини повећање од 36 процената у односу на претходну годину.
У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ ПОКРИВЕНОСТ УВОЗА ИЗВОЗОМ 66 ОДСТО
Од почетка јануара до краја новембра прошле године, чачанска привреда је остварила спољнотрговинску размену у износу од 667.484.000 евра и то 265.407.000 евра извоза, што представља повећање од 39 процената у односу на исти период предходне године и 402.077.000 евра увоза, што је, такође, за 39 одсто више у поређењу са истим периодом 2021. године. Покривеност увоза извозом је 66 одсто, али је евидентно да је чачанска привреда остварила повећање спољно-трговинске размене у односу на 2019. годину, у којој није било пандемије, наводи Горана Танасковић, руководилац ОЈ Чачак РПК за Моравички и Рашки огруг.
Најзаступљенији производи у извозу су: прехрана ( 9 % од укупног извоза), производи од пластике, хемија и фармацеутски производи (10 %), производи од дрвета, картон и хартија, намештај (10 %), одећа, обућа и остали текстилни производи (7 %), производи од гвожђа, челика, Ал. профили, цеви (43 %), машине, алати и остали апарати, друмска возила и опрема (5 %), производи од каучука (10 %) и остали готови производи (6 %).
Најзаступљенији у увозу су били: прехрана са пет одсто укупног увоза, затим, производи од пластике, хемија и фармацеутски производи (15 %), производи од дрвета, картон и хартија, намештај (4 %), одећа, обућа и остали текстилни производи (4 %), производи од гвожђа, челика, Ал. профили, цеви (35 %), машине, алати и остали апарати, производи од каучука (3 %), друмска возила и опрема (25 %) и остало девет процената.
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПАРТНЕРИ
Како истиче Горана Танасковић, чачански привредници су и у условима кризе, коју је проузроковала пандемија короне, успели да сачувају најбитније спољнотрговинске партнере, али и стекну нове, што најбоље показују подаци о најзаступљенијим партнерима.
У укупном извозу Немачка учествује са 31одсто, Босна и Херцеговина са 12 процената, Црна Гора и Пољска са по шест, Италија са пет, Северна Македонија, Француска и Хрватска са по четири одсто.
У структури увоза, највеће учешће имају производи из: Чешке (17 одсто), Немачке и Италије по 13 одсто, Турске осам, Пољске и Kине са по седам посто, Шпаније и Мађарске са по три процента.
Највећи спољнотрговински суфицит остварен је са: Немачком, Босном и Херцеговином, Црном Гором, Северном Македонијом и Хрватском, а највећи дефицит са: Републиком Чешком, Италијом, Турском, Kином, Шпанијом, Пољском и Мађарском.
ИЗВОЗ ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА ОКО 24 МИЛИОНА ЕВРА
Пољопривредни и прехрамбени производи чачанског краја чине око 24 милиона евра, односно, девет одсто укупног извоза у 2021. години. Реч је о номиналном повећању од 10 одсто у односу на исти период предходне године, што представља пад од један одсто у односу на 2020. годину. У 2020, укупан извоз пољопривредних и прехрамбених производа износио је 21,5 милиона евра, што је чинило 10 поцената од укупног извоза за ту годину.
-Сличну ситуацију имамо и на страни увоза. Укупан увоз пољопривредних и прехрамбених производа у 2021, износио је 19,5 милион евра, што чини пет одсто од укупног увоза и номинално повећање од 32 процента у поређењу са 2020. годином. У 2020, укупан увоз пољопривредних и прехрамбених производа износио је 14,5 милиона евра или пет одсто од укупног увоза. У структури извоза доминира воће и поврће (свеже и у прерађеном стању), што чини 83,5 одсто од укупног извоза пољопривредних и прехрамбених производа у 2021. години – објашњава Танасковић.
Свеже воће (доминантне јабука, трешња, јагода) учествује у укупном извозу прехрамбених производа са 28 процената и бележи мали пад у односу на 2020. годину. Прерађено воће, пре свега, смрзнуто и конзервирано, учествује у укупном извозу прехрамбених производа са 16,5 одсто (бележи благи пораст у односу на 2020), поврће (доминира конзервирано и сушено) са 39 одсто (благи пораст у односу на 2020), живе животиње (говеда и овце) са шест одсто (мали пад у односу на 2020) и производи од брашна са осам процената, што представља благи пораст у поређењу са 2020. годином.
Kао и ранијих година у структури увоза доминира риба и остали морски производи, као и прерада истих. Оно што бележи благи пораст у односу на предходне године је конзервирано воће и поврће. Риба и прерађевине истих чине око 70 одсто од укупног увоза пољопривредних и прехрамбених производа и бележе раст у односу на 2020.годину за више од 20 одсто. Kонзервирано воће и поврће чини 11 одсто од укупног увоза пољопривредних и прехрамбених производа и бележи благи пораст у односу на 2020. годину. Производи на бази шећера и какаоа чине осам одсто од укупног увоза пољопривредних и прехрамбених производа и присутан је благи пораст у њиховом увозу у односу на претходну годину. Палмино уље чини око седам процената од укупног увоза пољопривредних и прехрамбених производа и бележи раст у односу на 2020. годину. Агруми чине око шест одсто од укупног увоза пољопривредних и прехрамбених производа и бележе пад у односу на 2020. годину.
Пољопривреда је једна од ретких привредних грана која остварује суфицит у спољнотрговинској размени, како на подручју Моравичког округа, тако и Града Чачка, закључила је Горана Танасковић.
-Иако је дошло до опоравка спољнотрговинске размене у 2021. години, пољопривреда и прехрамбена индустрија због пандемије трпе тешке последеце. Цене вештачких ђубрива непрекидно расту, што има за последицу поскупљење примарних пољопривредних производа. Иначе, пандемија је, генерално узев, у читавој Србији утицала на пад сточарске производње, где би чачанска пољопривреда уз подршку државе и локалне управе могла да оствари завидне резултате – истакла је Танасковић.
В. С.
