Снежна Аљаска је колевка православне вере на америчком континенту. Баш ту, тачније на острву Кодијак, још давне 1794. године Свети Герман и седам монаха стигли су из Валамског манастира, из Русије. Семе православља које су донели на јужну обалу полуострва прихватила су ескимска племена, а оно је на овом тлу живо и данданас. После скоро два и по века, поред домаћег становништа, све га више прихватају и „бели“ Американци, које Божији путеви доводе у ове сурово-лепе крајеве… О „Православној Аљасци – Колевци православне вере на Америчком континенту“, говорио је Јован Трипковић, млади Чачанин кога су, опет, Божији путеви одвели у многе земље, па и на далеки север. Истоимено предавање прошле среде, 5. јануара, у Галерији Народног музеја, организовали су Удружење „Ирмос“ и Народни музеј Чачак.
Аљаска, иако изолована, данас представља оазу и будућност православне вере у Сједињеним Америчким Државама. Ову тврдњу Јован Трипковић је поткрепио и резултатима истраживања која је, заједно са колегиницом Меган Кларк, спровео за амерички часопис „Religion Unplugged“, који ће ускоро објавити њихове приче. У овим чудесним пределима били су крајем новембра прошле године, где су упознали чланове веома разнолике православне заједнице.
– Први контакт православаца са северноамеричким континентом био је на североистоку Флориде, где су се 1768. године искрцали Грци. У месту Свети Августин основали су прву православну парохију. Али, Аљаска је веома значајна као колевка православне вере, јер је изнедрила пет светаца, који се поштују широм Америке. Сада је у процесу канонизације и Матушка Олга, коју веома уважава православна заједница у Канади… Руско ширење православља на Аљасци, које је започео Свети Герман Аљаски, није вршено насилно. Припадници локалних племена слати су на школовање у Русију, а онда се враћали у домовину. Свети Герман и његови монаси превели су Свето писмо и многе свете списе на локалне језике… – неке су од занимљивости које је навео Трипковић.
На острву Кодијак је 1972. године основан Богословски факултет, који је понео име Светог Германа. То је, рекао је Трипковић, вероватно, једина православна високошколска институција тог типа на северноамеричком континенту. Тренутно је похађа 19 студената, већина је са Аљаске, али и из других делова Сједињених Америчких Држава.
– Последњих десет година на овој Богословији се спроводи дуално образовање, тако да будући свештеници, поред предмета из теологије, слушају и предмете који се односе на борбу против алкохолизма, наркоманије, породичног насиља и сексуалног злостављања… Такође, будући свештеници припремају се да буду активни као ментори у затворима Аљаске. Поред црквенословенског, уче и језике локалних ескимских племена – Јупик и Алутик, будући да многи не знају енглески језик. Све ово омогућава им да буду спремни на изазове у савременом времену – испричао је Трипковић.
Занимљиво је да су многи студенти Богословије старији људи. Неки од њих имају и око 60 година. Најчешће су то они који су већ стекли пензију у неким занимањима (полицајци, војници, поштари), а богословију уписују као други животни позив.
У ове пределе долазе и многи који су прешли у православље… Средином седамдесетих година прошлог века, бројни бивши евангелисти, као и они који су били део хипи покрета, дошли су на Аљаску, насељавајући се, углавном, у Игл Риверу (Eagle River), у близини Енкориџа, највећег града на полуострву.
– Они су донекле били хришћански анархисти, јер нису прихватали никакав црквени ауторитет, већ су ту градили своју заједницу… Крајем седамдесетих створили су „Евангелистичку цркву Америке“, која је престављала фузију евангелизма и православља… После бројних контаката, потпали су под јурисдикцију Антиохијске православне цркве. Данас, ова црква на Аљасци има чланове из око 100 породица. У Игл Риверу направили су цркву Светог Јована, коју зову Православна катедрала. Они су суштинска супротност православних Ескима, јер су у своју нову веру унели и обичаје из евангелистичке цркве. Сматрају да православље треба приближити савременом човеку и добу… Целу заједницу и цркву изградили су од новца који им је дала држава, односно од дивиденди које добија сваки пунолетни становник Аљаске. Дивиденде се исплаћују на основу профита од природних ресурса гаса и нафте, који се експлоатишу на Аљасци. То је око 700 до 1.000 долара, по глави становника – део је Трипковићеве приче о „белим“ Американцима, православцима на Аљасци.
Посебне утиске на њега је оставила Кућа Светог Јакова у Игл Риверу коју води брачни пар Брајан и Ана Потс. Они су православље примили у Канзас Ситију, у држави Мисури, где православну цркву највећим делом чине црнци, имигранти из Етиопије и Еритреје. Како је у једном разговору Трипковић сазнао, реч је о епархији Српске православне цркве. Наиме, ови народи, будући да нису имали своју цркву у Канзас Ситију, обратили су се епископу Лукијану и приступили су нашој цркви. Посебно занимљиво је да су прихватили и славу, коју и данас поштују. Брачни пар Потс слави Светог Петра и Павла. Обавезна литература у Кући Светог Јакова је Охридски пролог Светог владике Николаја Велимировића… Овој, трећој заједници православља на Аљасци, последњих година све више прилазе људи из разних крајева Америке – Колорада, Флориде, Тексаса, Пенсилваније…
Скоро век после почетка православне мисије Светог Германа, Русија је Аљаску продала Американцима 1867. године, за седам милиона долара у злату, што је данас, како је рекао Трипковић, око 150 милиона долара.
В. Т.
Фото: Јован Трипковић
ОД ЧАЧКА, ПРЕКО МАЂАРСКЕ, ИТАЛИЈЕ ДО АМЕРИКЕ
Јован Трипковић је рођен у Чачку, где је завршио основну школу. Средњу школу је похађао у Мађарској и у Сједињеним Америчким Државама. Дипломирао је на Факултету политичких наука и историје при Калдвел универзитету у Њу Џерсију. Постдипломске студије је похађао у Италији, на Универзитету у Падови. Био је и гостујући истраживач Расел Кирк центра у Мичигену и Центра за религију, културу и демократију у Тексасу. Тренутно је асистент у настави на предмету Устав Сједињених Америчких Држава на Факултету политичких наука Универзитета у Вајомингу и члан саветодавног одбора Стимбот института из Колорада.
За Аљаску је почео да се интересује прошлог маја када је радио истраживање за Центар за религију, културу и демократију у Даласу. На основу бројних извора схватио је да је православље на Аљасци веома скрајнута тема у америчким академским круговима и медијима.
ИКОНЕ СВЕТОГ САВЕ У МНОГИМ ЦРКВАМА
– Поред скромности и несебичности, одушевила ме је добродошлица православаца на Аљасци, јер су нас прихватили на насрдачнији начин. Од православних Ескима могли бисмо много да научимо о скромности. Иако живе у веома руралним областима, веома су посвећени вери и цркви, па често занемарују материјално благостање. Веома поштују Светог Саву и његове иконе се могу видети у многим црквама. Тешко је рећи колико православних има на Аљасци, јер је константан прилив нових верника, а многи живе у веома забаченим местима, до којих је потребно путовати неколико сати искључиво санкама – испричао нам је Јован Трипковић, који се у Чачак вратио на кратко, како би са породицом провео божићне празнике.
