Др Беговић: Добро је што се омикрон склања са плућа, могуће је да се заразите са два различита соја
ИЗВОР: РТС
Разговор Ане Стаменковић са Јеленом Беговић
Директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић рекла је за РТС да је добро што омикрон остаје у носу и грлу, а мање напада плућа, што је био главни проблем са делта сојем. Теоретски је могуће да се заразите са два различита соја, напомиње Беговићева и додаје да нема потребе за намерним заражавањем.
Омикрон, делтакрон, флурона – стари сојеви коронавируса, или неки нови. Свакодневно широм света, Европе, региона и наше земље бележи се велики број новозаражених.
Докторка биолошких наука и директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је стигао омикрон, који је заразнији и који се лако шири.
„На сву срећу постоје индиције да остаје у грлу и носу, мање напада плућа, он се мења, мења и неке своје особине што се тиче органа које напада. Добро је да се склања од плућа, што је био главни проблем са делтом“, рекла је Беговићева.
Према њеним речима, нема великих студија везаних за клиничке слике, али омикрон, ипак, остаје у горњим респираторним деловима, што је за човека много боље.
Напомиње да је велики број људи оболео, велики је притисак на болнице, не значи да је овај сој смртоноснији, у смислу да има теже последице и симптоме. „У популацији кружи и делта сој, па се појављује грип, па различити респираторни вируси као и сваке године и изазивају различите респираторне пробелме“, каже.
Вишеструка инфекција
Према њеним речима, дошли смо до теме да можете да оболите и од два или три вируса, може да постоји вишеструка инфекција у комбинацији са бактеријама или са другим вирусима.
Комбинација делте и омикрона је пријављена, али није потврђена – на Кипру група са универзитета је пријавила 25 случајева, након секвенцирања утврђено је да се ради о делта соју који поред својих мутација има промене карактеристичне за омикрон.
„Научна заједница је на неки начин одбацила ту могућност, чека се потврда, сматрају да је дошло до грешке у секвенцирању или до неке контаминације, што се дешава редовно у лабораторијама. Треба сачекати финалне потврде, теоретски је могуће да се заразите са два различита соја вируса, да уђу у исту ћелију, да се искомбинују у неки нови сој, али за сада није потврђено“, каже Беговићева.
Масовна тестирања
„У суштини, велики број људи има симптоме, велики је притисак на здравствени систем да се много тестира, то је једна страна, а с друге стране корисно је јер видите какава је ситуација у популацији“, указује др Беговић.
Подсећа да су антигенски тестови мање осетљиви у односу на пи-си-ар, бржи су, јефтинији. „Када добијете позитиван резултат, он је са високом сигурношћу тачан. Ако добијете негативан резултат, треба проверити, ако имате клиничку слику која забрине лекара, он ће вас послати на пи-си-ар тест.“
О крају пандемије
Каже да је тешко било шта рећи унапред, јер немамо искуства са оваквом пандемијом, последња велика била је 1918. године, а из тог периода нема много података.
„За сада се вирус шири макисмалном познатом брзином за вирусе који постоје, мења се. Он има кључ, ми имамо браву на ћелијама, у једном моменту кључ ће се променити да се неће толико ефикасно везивати и имаћемо све блаже симптоме и прерашће у епидимију сваке године, али не овакву“, истакла је она.
О намерном заражавању
Беговићева каже да нема потребе за намерним заражавањем. „Ваш имунитет је ограничен, чак и када прођете кроз корону, има и људи који су пет пута имали корону, нема доживотног имунитета. Имамо вакцине који замењују механизам да имате имунитет неко време“, подвукла је Беговићева.
„За ову инфекцију нико не може да вам каже како ћете проћи, можда нисте извукли добар лоз за лутрију, а мислите да сте здрави и прави, а можете завршити на респиратору, пуно је таквих случајева,“ указала је она.
Честа имунизација
Др Беговић каже да је трећа доза препоручљива, не значи да људи не могу да се заразе, али пролазе са лакшим симптомима.
Израел и Канада су дозволили давање четврте дозе вакцине код старијих и људи са оштећеним имунитетом, рекла је она и додала да вакцина и даље ради, остале земље су опрезне, Америка разматра да то уведе.
Указује да је Европа много опрезнија, сматрају да је неодржив систем да се на свака четири месеца становништво вакцинише, ради се на новим вакцинама које ће можда давати дуготрајнији имунитет.
„СЗО каже – немојте да имамо земље у којима се људи четири пута вакцинишу, а у Африци је испод 10 одсто вакцинисаних, одатле долазе нови сојеви“, подсећа докторка.
Сматра да би морала да постојати глобална стратегија, која још није успостављена.
„И за науку, здравство и друштва ово је велики испит и нисмо се баш најбоље показали као човечанство. Треба много научити из овога, код вируса је смртност испод 1 одсто. Ово су добре смернице за човечанство шта да ради за случај још горе ситуације. Надам се да ћемо да научимо из овога много“, закључила је Беговићева.
