ТРЧАТИ, ТРЧАТИ, ЛЕПО ЈЕ ТРЧАТИ
Трчим, јер не желим да будем суморан и тром и проводим превише времена на каучу. Трчим, јер желим удахнути свеж ваздух. Трчим, јер желим истраживати. Трчим, јер хоћу да побегнем од обичног. Трчим, да бих уживао у путовању. Тако живот постаје живахнији, интензивнији. Свиђа ми се то.
Овако о трчању размишља Дин Карназес, амерички ултрамаратонац и аутор неколико књига везаних за трчање. Не треба сумњати да нешто више од 20 наших суграђанки и суграђана, окупљених под слоганом „Чачак трчи“ размишља на исти начин.
Ивана Милосављевић 
Јелена Пауновић
Чланове ове групе, настале 2019. године, везује заједничка љубав према трчању, путовањима и природи. Међу њима има полумаратонаца, маратонаца, али и оних који више воле да трче планинским стазама или да се опробају на ултра дугачким тркама. Без обзира на интересовања, циљ им је заједнички. Да их сваке године буде све више и да на најбољи начин представе свој град у земљи и иностранству.
Сезону почињу фебруарским ноћним полумаратоном у Београду. Кажу да је до јединствен доживљај који се не сме пропустити. Потом следе трке широм наше лепе Србије. Посебно издвајају „Чачански полумаратон“, јер нема већег задовољства него трчати у свом граду, пред својом породицом, пријатељима, познаницима.
Свака трка представља изазов, јер се учесници боре не само са километрима, већ и са самим собом. Опште је познато да се сваки напор и искушење лакше подноси ако имате пријатеље уз себе, а чланови ове групе су увек ту да се међусобно подржавају и дају један другом ветар у леђа. Захваљујући таквом међусобном односу скоро на свакој трци „падне“ понеки лични рекорд или се неко попне на победничко постоље. Такви резултати се заједнички прослављају, јер то представља успех и за читаву групу.
Оно на шта су посебно поносни је учествовање на многим хуманитарним дешавањима, јер им даривање или помагање неком ко је у невољи причињава посебно задовољство.
У групи „Чачак трчи“ ће сваког новог члана примити раширених руку и отвореног срца, а много им значи подршка коју добијају од наших суграђана на атлетској стази, парку бедему. На њу одговарају на најлепши могући начин. Поносним истицањем места одакле долазе и достојанственим представљањем Чачка, где год да се појаве.
В. Д.
НАСТУП У БОКИ ЗА НЕЗАБОРАВ
Током протекле године, због познатих околности, није било одласка на много међународних трка. Ипак, путовало се у Љубљану, Сарајево, Црну Гору. Посебно ће остати упамћено учешће на првом издању „Бокешког полумартона“ 12. децембра, на коме се окупило 1.000 тркача из 25 земаља.
- Старт је био на тиватском пристаништу Пине. Стаза је водила најлепшим деловима овог града, па преко Порте Монтенегра, Лепетана, Прчња до старог града у Котору. Трчало се поред мора. Све време су нас пратили дувачки оркестри и бројна публика – износи своје утиске Ивана Милосављевић, додајући да су се скоро сви учесници сложили у једном, а то је да „нису трчали на лепшој стази.“
Сви чланови чачанске експедиције су са успехом истрчали 21.100 метара дугу деоницу, а то је за сваког увек подвиг. Ивана Пауновић је била наша најбржа суграђанка, док је најуспешнији Чачанин био Иван Длачић.
