оци
Društvo

ОКУПЉАЊЕ ПОРОДИЦЕ ЗА “ПУНЕ ВРЕЋЕ” СРЕЋЕ

ОКУПЉАЊЕ ПОРОДИЦЕ ЗА “ПУНЕ ВРЕЋЕ” СРЕЋЕ

ПОРОДИЧНИ ПРАЗНИЦИ – ДЕТИЊЦИ, МАТЕРИЦЕ И ОЦИ, ЈЕДИНСТВЕНИ У СВЕТУ

Породични празници Детињци, Матрице и Оци, попут крсне славе, за Србе православне вероисповести су јединствени у читавом свету. Ови празници припадају божићном циклусу обичаја, а основна порука је да међусобно везивање и дрешење, односно давање поклона представља “пуне вреће” среће, здравља, љубави и поштовања, које се расипају по целој породици. Занимљиви обичаји прослављања ових празника опстали су до данас, а најважније је окупљање породице, повезивање деце са родитељима. Празници су посебно занимљиви деци, јер поред самог везивања, велику радост чине и поклони. За ове празнике се припрема и свечанији ручак, али храна обавезно мора бити посна, пошто се сва три славе у време Божићног поста. Симболика узајамног везивања и дрешења јесте и припрема за дочек најрадоснијег празника, који је човека везао са Богом, рођење Исуса Христа, рекла је за наш лист Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја Чачак.

ВЕСЕЛА И ШАЉИВА АТМОСФЕРА У КУЋИ

Код православних верника Детињци се славе три недеље пред Божић и представљају један од најзанимљивијих празника. По обичају, рано ујутро, родитељи и одрасли везују своју или туђу децу. За везивање се углавном користе канап, марама или шал. Да би их родитељи одвезали, деца морају да се “одреше” даривањем поклона, објашњава етнолог.

– Детињци се славе да би деца била здрава и весела и, наравно, да би се припремила за наступајуће божићне празнике. Симболично везивање деце представља љубав и слогу у породици. Обичај је да у раним јутарњим сатима родитељи везују децу, док су још у кревету. Некада је у сеоским породицама било пуно деце, па је владала весела, чак и шаљива атмосфера у кући. Дешавало се да деца беже уз радосну вриску, али, наравно, родитељи би их увек стигли и везали. У суштини од деце се не очекују неки посебни поклони. Али, деца су се унапред припремала за овај празник, па су родитеље даривали неким симболичним поклонима, на пример, сувим воћкама, јабукама, бомбонама и то би било сасвим довољно. После одвезивања, родитељи су готово увек враћали деци поклоне којима су се заједно частили. Касније, у градској средини, деца су имала свој xепарац, па су могла да купе неку ситницу и да се одреше родитељима – објашњава Снежана Шапоњић Ашанин.

ОПШТЕ ДРУШТВЕНИ ЗНАЧАЈ

Другу недељу пред Божић, прослављају се Материце, највећи хришћански празник мајки и жена. У народу се верује да је овај празник најсвечанији од сва три празника, пошто се на овај начин слави Мајка Божија, јер нема света без мајки и рађања. На овај празник деца устају раније и, такође, канапом, шалом или марамом везују своје мајке, а оне се дреше поклонима које су унапред припремиле. Осим мајки, деца везују и своје баке. У сеоским срединама деца су некада добијала воћне колаче, суво воће, бомбоне. Наравно, развојем градског друштва, поклони бивају богатији, а у новије време то су углавном новац, гардероба, књиге…, каже наша саговорница.

– Почетком прошлог века, поготову у већим градским срединама, као што је Београд, велика пажња се посвећивала Материцама. Жене су се удруживале, одлазиле су у сиротишта или болнице и делиле разне поклоне. Значајну улогу је имало и “Коло српских сестара”, које је основано 1903. године, а један од оснивача је била и Надежда Петровић. У том периоду страшних дешавања, у време балканских ратова и Првог светског рата било је доста деце без родитеља. У старим новинама можете видити натписе да су чланице добротворних друштава посетиле болнице, сиротишта, комшије или рођаке који су били без родитеља. У дељењу поклона учествовале су и жене које нису имале децу. Тако је породични празник добио и опште друштвени значај – објашњава Снежана Шапоњић Ашанин.

 ПРИПРЕМА ЗА БОЖИЋ

Оци су празник који се слави последњу недељу пред Божић. У Српској православној цркви је посебно узвишен празник, као симбол Бога Оца.  

– Некада су деца по читав дан трчала са канапима и везивала своје очеве, дедове, ујаке, стричеве, уопште рођаке, комшије и, наравно, добијала поклоне. А својевремено је постојао и обичај да богати и виђенији људи на Очеве сиромашној деци дају издашне поклоне, чиме су поред учињеног доброг дела, били пример у друштву. Оци представљају и припрему за велики наступајући празник, празник Христовог рођења – подсећа наша саговорница.

Н. Р.

Фото: Архива саговорнице

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.