”Технологија са људском душом – 45 година”. Како се приближава значајни јубилеј, слушаћемо га чешће. У једној реченици описане су протекле деценије ”Цинија”. Можда је довољна само асоцијација на оно по чему су препознатљиви – грејна тела. У њиховој прототипској радионици настало је више од 100 производа.
Последњег дана 1976. Слободану Спасовићу, касније, власнику предузећа ”Цини”, стигла је званична потврда о оснивању занатске радње. Почела је да ради неколико месеци касније, у априлу, наредне године. Дипломирани инжењер технологије најпре се упустио у знатство. Носећа делатност била је галванизација метала и неметала. Упоредо, рад руку, пратио је и рад мозга. Није мировала његова стваралачка природа. Почетком деведесетих, патентирао је електрични грејач МЕК, тада јединствен производ не само на српском, него и на европском тржишту. И тако је кренуло. Основано је предузеће које данас запошљава 60 радника, освојен је и Гинисов рекорд, пошто је из ”Цинија” изашао највећи радијатор, шест метара широк и исто толико дугачак. Новију историју исписују електрични, биметални, радијатори специјалне намене, сушачи пешкира.
И не своди се сва делатност само на пуко набрајање. Савремени ”Цини” производи утемељени су на врхунским технологијама и стандардима, а заступљени су и на тржишту Европе, Русије, Монголије, Украјине. Најјачи од свих темеља су породична и тимска подршка. Од почетка је Слободан Спасовић окупљао машинске, електро и инжењере осталих техничких профила који су се одлично уклапали са његовом струком. Пре годину дана је и пензионисан, водеће улоге у предузећу су преузели његов син Срђан и ћерка Соња. Ипак, без обзира на званичне околности, његов стваралачки дух не мирује у проналажењу нових ”технологија са људском душом”.
ШКОЛОВАН, А ПРИВАТНИК
Слободан је те 1976. отворио радњу у некадашњој индустријској зони, у близини ”Житопромета”. Успео је да преуреди стару шталу и претвори је у радионицу. Осим производног дела, имао је једну канцеларијицу, која је служила за вођење посла, састанке са наручиоцима – за све. Радио је са неколико мајстора.
Иако су се бавили галванизацијом, старим занатом, Слободан је покушао да остави препознатљив траг. Тај посао је радио иновативније и другачије од других. Било му је то и прво запослење, није имао ни дана стажа у државним предузећима.
– Тада су се инжењери запошљавали у ”Слободи”, ”Церу”, ”Фабрици резног алата”. У Титово време, могле су да раде само приватне занатске радње, не и предузећа. Приватници нису били на цени. Из тог времена је остала и једна невероватна прича на коју нас мој отац стално подсећа. Његовој мајци је било тешко да каже комшиницама и пријатељицама шта њен син ради, а оне су говориле: ”Јадна Анђа, школовала сина, а он приватник”! Они су тада били као грађани другог реда, иако су имали много тога да понуде – запажа и Соња Чакаревић, ћерка Слободана Спасовића и заменица директора у чачанском ”Цинију”. У то време њен отац је радио и за гиганте, попут крагујевачке ”Заставе”, или ”Зорке Шабац”.
Тако је било 15 година, док се није појавио МЕК.
ОРИГИНАЛНА УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ
Када је патентиран, МЕК је био јединствен. Брзо је освојио тржиште Европе и тадашње Југославије. Лансирао је и ново поглавље у пословању. Слободан је 1992. основао мало породично предузеће ”Цини”. После електричног грејача МЕК, у нови век ушло се у производњу савремених радијатора.
За 30. годишњицу ”Цинија”, 2007. године, Чачани су имали јединствену прилику да на Градском тргу виде највећи радијатор на свету. Ушао је и у Гинисову књигу рекорда, али не само као атракција. Тај јединствени производ имао је и употребну вредност. Све је тада приказано, иако то није било нимало једноставно. Требало је ту грдосију пребацити до Трга, поставити и тек на крају приказати како ради и колико може да рефлектује топлоте.
Зачетници у термотехничкој производњи наставили су до данас да производе грејна тела. Радијатори за купатила, односно сушачи пешкира, електрични грејачи за радијаторе и сушаче, електрични, биметални, радијатори специјалне намене данас чине окосницу.
– Од деведесетих година извозимо на тржиште Евопске уније, Русије, Украјине… Наши производи задовољавају савремене стандарде, имају другачији дизајн, али и квалитет и безбедност. За ових 45 година на тржишту се појавило више од 100 производа. Они који нису оригинални, били су новији и савременији у односу на постојеће. Наша снага и предност су у сопственим изворима, интелектуалним и материјалним. Наш отац је увек радио тимски у свим областима, од иновације, производње до економског пословања. Превасходно смо посвећени купцима. Пружамо им оно што желе, тако да могу одабрати специјално дизајниране радијаторе, према својим потребама. Свесни смо да не можемо бити конкуренти великим иностраним фирмама, али можемо да радимо другачије, иновативније, препознатљиво – каже Соња Чакаревић.
Од прошле године, када је њен отац званично пензионисан, директорски положај у ”Цинију” преузео је њен брат Срђан. Обоје су дипломирани економисти, студије су завршили у иностранству и вратили се у родни град и породичну фирму. Пословна искуства стичу већ деценијама и с обзиром на њихову професионалну стручност, још увек им много значи инжењерско знање и искуство зачетника породичног предузетништва.
Њих двоје су званично друга генерација, њихови наследници тек долазе, а требало би поменути и још једног привредника у породици. Иако никада није радио у државном предузећу, Соњин и Срђанов деда Милош је годинама био директор Занатске задруге ”Универзал”, која и данас постоји. На тој позицији је и пензионисан.
Са другом генерацијом, предузеће које запошљава 60 радника, иде у освајање нових тржишта, наставља производњу по евроспким стандардима за све захтевније купце који све брже живе. Али, пролазност не може прегазити праве вредности које подржава и ”Цини”, улагање у спорт и остале активности за добро читаве друштвене заједнице.
