Чачанска Саборна црква и ову зиму дочекује у новој светлости. Сливају се фреске од куполе у којој је пре две године осликано Вазнесење Господње, а мало касније и пророци изнад самих прозора. Од пре два месеца на скелама су опет фрескописац Радан Радојловић из Ћуприје и његови помоћници. Већ је осликан цео јужни зид поткуполног простора и већи део северног зида. Према речима мајстора, до краја ове године требало би да буде завршено све што је планирано, како би храм заблистао за Свету Литургију на Божић.
– Хвала Богу, напредујемо, све тече по плану – дочекује нас он речима и показује дело. Одмах под куполом, на јужном зиду у наосу су једна до друге сцене великих хришћанских празника – уз сам олтар Благовести, затим Рођење Христово, Сретење Господње, Богојављење, Преображење. Са друге стране биће осликане Цвети, Васкрсење Господње, Силазак Светог Духа на апостоле, Воздвиженије Часног Крста, Арханђел Гаврило…
– Испод празника компоновали смо попрсја преподобних отаца, а у другој зони су српски владари Немањићи. На самом крају је жупан Страцимир, задужбинар овог храма и брат Стефана Немање. Његов лик се веома ретко среће, тако да смо нашли решење, односно он је “спој“ свих Немањића, који су по карактерологији веома слични. Богородицу Градачку сликаћемо на „женској“ страни, на северном зиду, између нише и врата, коју ћемо радити по узору на икону коју има чачанска црква. На истом зиду, наспрам српских владара, биће преподобне жене – наше светитељке. Остаје да осликамо и ратнике, који неће бити, као што то обично бива, у певницама, јер су оне у чачанској цркви мале – износи неке детаље фрескописац.
Уз Радана су и сада Бањалучанин Синиша Дамјановић, који је завршио школу иконописа у Београду код Петра Билића и Раданов син Алекса, по дипломи и опредељењу глумац, али одавно, у многим подухватима, уз свог оца, задужен за орнаментике, позадине, теракоте.
На тек осликаним фрескама препознатљив је рукопис академског сликара Радана Радојловића. Светлије и топлије боје, позлаћени ореоли, уз светлост која допире кроз прозоре или од полијелеја, доприносе богатству, свежини, као и миру Божије куће.
– Зидови су добро припремљени са једном италијанском подлогом. Боје јесу акрилне, али мешамо природни пигмент са везивима. Увек кажем: колико се храм чува одозго, односно са кровног дела, толико ће и живопис трајати – каже Радојловић, коме посебну част чини осликавање једног од најстаријих духовних споменика Србије.
– Многи не знају да је Богородица Градачка старија од половине косовских манастира… Сви су они, наравно, прелепи и значајни, али чачански храм је из 12. века! Драго ми је када видим да долазе млади људи, ђаци, брачни парови са малом децом… Примећујемо и да више долазе жене. Сви су ту због потребе да се обрате Свевишњем. Долазе нам и веома талентована деца из Уметничке школе – прича Радан, који и сам предаје у школи више од три деценије.
Интересовање Чачана за осликавање је велико. Многи застану, а онда на позив мајстора приђу, виде осликану куполу и све што је окружује. Ретки су они који се усуде да се попењу на скелу, да виде изблиза како зид оживи кроз ликове светих. А за Радана и двојицу помоћника ход по високим скелама не представља тешкоћу. Успорава их помало зима, јер је више времена потребно да се осуше боје. Хладноћу за сада савладавају без грејалице. Помажу им слојеви одеће, вунене чарапе, на Синишиним и Алексиним рукама импровизоване рукавице, јер прсти морају остати голи због осећаја за покрет четкицом. У цркви, у раду, остану и до касних ноћних сати, јер понекад изгубе појам о времену.
Када заврше осликавање око 500 квадрата припремљених зидова у средишњем делу цркве, остаје још много посла. Сам храм има око 2.500 квадрата, а предвиђено је да буде са иконописом више од 2.000. Према садашњој замисли, вероватно већ на пролеће биће настављено фрескописање великог простора припрате. Тако ће се постићи визуелна целовитост. Касније ће радити и око 300 квадрата олтарског простора, иза високог барокног иконостаса. План је да се ослика и хорска галерија, где ће бити фреска Успење Пресвете Богородице…
Док мајстори осликавају храм, служба је у параклису. Резање славских колача одвија се уобичајено у самој цркви. Многима баш тада, угледавши фреске, наметне се мисао да су сведоци нечега што се догађа једном у неколико векова.
Текст и фото: В. Т.
ЦРКВЕНО-НАРОДНО ДЕЛО
У првој фази, за око пет месеци, осликано је око 700 квадратних метара чачанске цркве. За другу фазу средства су обезбеђена за још 700 квадрата.
– С обзиром на озбиљност овог великог подухвата, ради се по плану и према очекивању. Још је незахвално говорити како ће осликавање даље тећи, јер много фактора на то утиче – од финансијских до организационих. Када смо почињали овај велики посао, говорио сам о 10, па и о 15 година. Све ми је то деловало велико и нисам знао колико ће времена тачно требати, само за обезбеђивање финансијских средстава. Ипак, уз благослов Божији и Пресвете Богородице, без превеликог рекламирања, успевамо. Надам се да ће кроз две, три године све бити готово, уз молитве свих нас Господу, Пресветој Богородици, светитељима, да одржимо здрав дух у нашој црквеној заједници, да ово богоугодно дело буде на понос и у будућем времену – каже протојереј Марко Мирковић, старешина цркве Вазнесења Господњег.
Прилози, углаваном, нису велики, народ свакодневно оставља новац за осликавање храма, колико ко може.
– Обично кажемо да од једног економски способног домаћинства очекујемо да „ослика“ један квадрат нашег храма, а то је у новчаној противвредности око 100 евра, без злата и новца за скеле – објашњава старешина чачанске цркве.
Сви приложници уписују се у посебну књигу, а то могу и сами урадити у за то намењене свеске. И ови записи постаће део историје храма Вазнесења Господњег.
ПРЕЧНИК КУПОЛЕ 12 МЕТАРА
Осликавање чачанске цркве фрескописцу Радану Радојловићу је, не само због древности, био велики изазов, посебно у првој фази. Ваљало је наћи добро решење за пандантифе, простор на коме се осликавају јеванђелисти. Пандантифи су атипични, због архитектонских промена током историје (према постојећим изворима, црква је три пута претварана у џамију), шкољкастог су облика, а не класични троуглови као у другим црквама.
– До сада нисам имао већи пречник куполе, а радио сам нишку Саборну цркву, чија је купола висине 31 метар, а у чачанском храму је 20 метара. Али је овде пречник куполе 12, а у нишкој цркви 7,30 метара. Такође, прозори су били веома захтевни, јер су велики и горњим делом залучују у куполу, тако да додатно дају геометрију коју је требало решити – прича сликар.
САНАЦИЈА АНКЕРА
На самом почетку овогодишњег осликавања, било је проблема са хоросом и полијелејем, чија је укупна тежина око 1,6 тона. Раније постављени анкери били су танки и због тежине су на неколико места одронили малтер, па је била неопходна санација… Сада су стављени нови, много јачи анкери.
УЗОР ГРК ПАНСЕЛИНОС
Радан Радојловић завршио је Факултет примењених уметности. Прве две иконе урадио је на студентским вежбама и већ тада се определио за црквено сликарство. Дипломирао је на техници мозаика. Иконописачку радионицу „Лазарус“ основао је још 1989. године. Узор му је грчки мајстор Панселинос, који је у 14. веку осликао светогорски манастир Протатос, за који Радојловић каже да је „класицизам оног времена“.
До сада је осликао више од 30 цркава. Тренутно, заједно са Синишом и Алексом, ради фрескопис у црквама Свете Тројице у Горњем Милановцу, Светог Преображења Господњег на Златибору, у храмовима у Нишу, Крушевцу…
ЧУДОТВОРНА ИКОНА БОГОРОДИЦЕ ГРАДАЧКЕ
„Постоји предање да је у средњем веку у манастиру постојала чудотворна икона Богородица Градачка која је била стециште великог броја ходочасника. Никакви поузданији подаци о тој светињи не постоје и данас јој нема трага. На једном од звона ископаних 1875. стоји запис: „Ово звоно приложи преосвећени митрополит градачки Никифор пресветој чудотворци градачкој у дане благоверног господина деспота Ђурђа.“
Икона Богородице Одигитрије, која је данас у чачанској цркви, је из 16. века. Рад је непознатог мајстора из Приморја. У ризницу храма је доспела као дар Миле Борисављевић из Нове Вароши.“
(Милош Живановић, вероучитељ чачански, „Географски завичајник“ – „Чачански глас“)
