Престижнa међународна едиција „Сто словенских романаˮ чији је српски издавач ИК „Архипелаг“, представљена је недавно у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“. Реч је о највећем међународном културном, књижевном и промотивном пројекту словенске литературе, уједно и највећем пројекту у који је већ 15 година укључена и српска књижевност. Иза овог пројекта, као међународна културна организација, стоји Форум словенских култура. Циљ пројекта је, осим међусобног упознавања књижевности и култура, подстицање међусобног превођења и репрезентативно представљање најбољих модерних словенских романа на светским језицима.
О 15 година постојања едиција „Сто словенских романаˮ и насловима одабраним за превођење говорили су директор и главни уредник „Архипелага“ Гојко Божовић, уредник едиције Младен Весковић, књижевни критичар Тамара Крстић и уредник у Радио Београду, и библиотекар Марија Радуловић, потврдивши том приликом да чачанска Библиотека у својим фондовима има до сада објављена издања у овој eдицији.
Форум словенских култура, међународна културна организација, заинтересована за књиге словенске културне баштине и савременог стваралаштва, реализује овај пројекат са циљем међусобног упознавања словенског света кроз подстицање узајамног превођења, изабраних издања са словенског културног простора путем превођења најбољих књижевних остварења на великим светским језицима. Познато је да су све словенске земље након пада Берлинског зида проше кроз веома драматичне промене, кроз нове друштвемне, политичке, економске околности, роз распад, дезинтеграцију и на крају транзицију, што је условило спајање покиданих културних и књижевних веза међу словенским земљама, као и продубљивање постојећих. Један од начина да се то постигне било је управо стварање једне овакве репрезентативне едиције, као и стварање нове генерације преводилаца са словенских језика, истакла је у уводном слову библиотекар Марија Радуловић.
ИДЕЈА ПОТЕКЛА ИЗ СЛОВЕНИЈЕ
Младен Весковић, књижевни критичар, есејиста, саветник у Министарству културе и информисања РС представио је Међународну фондацију Форум словенска култура, која покушава да споји више од 300 милиона Словена из 13 земаља у јединствени културни простор.
Подсетивши на генезу настанка Фонда словенских култура, Весковић је истакао да је идеја о оснивању 2004. године, потекла из Словеније.
– Иако је Словенија тада већ била на прагу чланства у ЕУ, колеге из Словеније су из своје перспективе биле потпуно свесне да унутар тог читавог западног система у који смо сви нешто загледани, мале словенске земље нису довољно видљиве, па чак ни много веће. То је био разлог да тадашња министарка културе Словеније мотивише и колеге из других словенских земаља, независно од њиховог статуса да нађу заједнички именитељ, што је сматрала много важнијим, који би чинио да словенске земље буду препознатљиве као културно-језички ентитет, пре свега на тлу Европе, а ако је могуће и шире. Једина обавеза која је постављена била је укрупњавање, као и указивање на одређене тематске сродности које међу овим културама постоје у упућују их на међусобну окренутост. Уз неговање културног наслеђа, издаваштво је највидљивији вид стваралаштва у свету – истакао је Весковић.
Разлажући концепт ове драгоцене едиције, Весковић је рекао да све словенске земље у Европи направе националну листу са десет најзначајнијих романа који су објављени од пада Берлинског зида 1989. до 2005. године, да би се те усаглашене листе потом преводиле. Пошто неки не учествују активно у пројекту, актуелно је десет земаља са десет листа, и зато се говори о 100 романа, са жељом да буду међусобно превођени, а да следећи корак буде и превођење на друге светске језике у циљу упознавања савремене европске и светске јавности са оним што се дешава у савременим словенским књижевностима. Полазећи од чињенице да је већини образованог света позната класична руска, пољска, чешка и српска књижевност, које су проминентније у односу на књижевности мањих словенских језика. Идеја ове едиције била је дакле да видимо штасе дешавало након Солжењицина, Андрића, Црњанског…
Листе данас имају по 12 аутора, а жеља је да се листе морају иновирати, јер се након 16 година санационалних листа може сагледати које се књиге интензивније преводе, а које више нису занимљиве. То је један од разлога да се продужи живот едиције и направи друго коло. Занимљиво је посматрати и интеракцију превођења и, важно је истаћи да је наш издавач „Архипелаг“ до сада објавио 92 наслова на седам језика, од чега је чак 30 на српском језику, из едиције „100 словенских романа“ и обратно, 17 пута су књиге са српске листе превођене, указао је Младен Весковић.
КРИТЕРИЈУМИ ЗА „УЛАЗАК“ НА ЛИСТУ „100“
Критеријуми за избор романа који ће бити део ове едиције били су да све књиге морају бити релевантне унутар једне националне књижевности, од релевантног аутора, морају имати добру критичку рецепцију, довољан број признања, значајан број позитивних критичких текстова који их сврставају у књиге које су значајне у једном тренутку, али и да то буду дела живих аутора, како би активно учествовали у промотивним активнсотима. Врло је важно да свака земља образује релевантну националну комисију и испрати назначене пропозиције. Формирану листу свака национална Комисија шаље у Љубљану, седиште Форума.
НАШИ ОДАБРАНИ АУТОРИ И ДЕЛА
На српској листи у едицији „100 словенских романа“ налазе се: роман „Пијавице“ Давида Албахарија, „На Граловом трагу“ Светислава Басаре, „Мадонин накит“ Ласла Блашковић, „Велики рат“ Александра Гаталице, „Кућа мртвих мириса“ Виде Огњеновић, “Судбине и коментари“ Радослава Петковића, „Ситничарница код срећне руке“ Горана Петровића, „Тесла, портрет међу маскама“ Владимира Пиштала, „Опроштајни дар“ Владимира Тасића, „Коб“ Срђана Ваљаревића, „Руски конзул“ Драгана Великића и „Лагум“ Светлане Велмар Јанковић.
ГОЈКО БОЖОВИЋ – О ВЕЛИКОЈ АВАНТУРИ
Издавач ове едиције „Архипелаг“ добио је и Специјално признање за издавање ове едиције, директор и главни уредник српског издања, писац и књижевни критичар Гојко Божовић, говорећи о почецима ове едиције подсетио је на реченицу – пред нама је велика авантура.
– Након 15 година могу да кажем да је вредело сваког труда, јер у тренутку када је едиција настајала преводи са већине словенских језика били су готово инцидентни, осим велике руске културе и књижевности Арбитрарна граница постављена за ову едицију после пада Берлинског зида је логична баш зато што су све словенске земље након тог тренутка ушле у нову историјску душтвено-политичку епоху. Током деведесетих се појавило неколико генерација нових писаца који нису били превођени у суседним културама и на сличним језицима, јер није било ни преводилаца, није се указала потреба за њима, што је условилу једну врсту културног непрепознавања. То је био кључни разлог настајања ове едиције – рекао је Божовић и истакао три циља којима се руководио у формирању ове едиције.
Први је био обликовање антологијске отоворене едиције савременог романа на неком од словенских језика, други разлог јесте обликовање нове генерације преводилаца са словенских језика и то је један од најважнијих легата ове едиције који ће формирати нову генерацију читалаца, и трећи јесте покушај да се учини нешто што се пре неколико година догодило хиспаноамеричкој књижевности, када је низ писаца заинтересовао читаоце и издавача у западној култури.
ТАМАРА КРСТИЋ – ВИДАН ДИЈАЛОГ СА КУЛТУРНОМ БАШТИНОМ
Говорећи о својим искуствима у раду на пројекту „Сто словенских романаˮ, Тамара Крстић, књижевни критичар и уредник у Радио Београду, писац неколико поговора за издања ове едиције навела је да се ова едиција ослања на књижевну баштину и по томе што је у њој видљив дијалог између различитих цивилизација, епоха и векова. Може се пронаћи наслеђе од Античке Грчке до савремених токова у књижевности.
– Романи из ове едиције третирају оне вечите, универзалне теме у књижевности које муче све нас: самоћа, тескоба, отуђеност, покушај проналаска места под сунцем, преиспитивање људске егзистенције…
Поред еминентних савремених руских писаца Људмиле Улицке „Случај Кукоцки“, Алексеја Слаповског „Први други долазак“, Дмитрија Бикова „Евакуатор“, Романа Сенчина „Подручје за потапање“, Олге Славникове „2017“ и других, које су препоручили претходни саговорници, Тамара Крстић је за читање препоручила дела која су на њу оставила посебан утисак: „Вучје ноћиˮ Влада Жабота, „Подсмешљива понудаˮ Драга Јанчара, „Балерина, балеринаˮ Марка Сосича, „Разговор са Спинозомˮ Гоце Смилевског, „Последњи сељациˮ Петра Андреевског и др.
Зорица Лешовић Станојевић
ПРЕВЕДЕНО ДО САДА НА СРПСКИ ЈЕЗИК
У едицији „100 словенских романа“ на српском језику налазе се романи руских писаца Људмиле Улицке „Случај Кукоцки“, Алексеја Слаповског „Први други долазак“, Дмитрија Бикова „Евакуатор“, Романа Сенчина „Подручје за потапање“, Олге Славникове „2017“, Иље Стогофа „mASIAfucker“, романи словеначких писаца Драга Јанчара „Подсмешљива пожуда“, Јанија Вирка „Последње Сергијево искушење“, Сузане Тратник „Име ми је Дамјан“, Ферија Лаиншчека „Коју је магла донела“, Алеш Чара „Игра анђела и шишмиша или Влада Жабота Вучје ноћи“, бугарских писаца Станислава Нахума „Раптус“ и Здравке Евтимове „Четвртак“, романи македонских аутора Гоцета Смилевског „Разговор са Спинозом“, Димитра Башевског „Бунар“, Венка Андоновског „Азбука за непослушне“, Петрета Андревског „Последњи сељаци“, Оливере Николове „Вежбе за Ибн Пајка“, Драгог Михајловског „Дијакова смрт или Слободана Мицковића Александар и смрт“, романи словачких писаца Павела Виликовског „Последњи коњ Помпеје“, Душана Митане „Крај игре“, Душана Кужела „Лампа“, Винцента Шикуле „Орнамент“, Станислава Ракуса „Ненаписани роман“ или Антона Балажа „Логор посрнулих жена“.
