Да ученички труд и професорско усмеравање ка неговању и љубави према непролазним књижевним вредностима сублимирају у изузетне јавне часове, недавно су посведочили ученици Медицинске школе и Гимназије у Чачку. Велику салу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”духовно је употпунила реализација јавних часова посвећених јубилеју поводом 200 година од рођења и 140 година од смрти великог руског писца Фјодора Михаиловича Достојевског. Матуранти смера лаборант и смера медицинска сестра васпитач Медицинске школе у Чачку су вођени речју свог професора српског језика и књижевности Сање Перовановић присутнима подарили интерпретацију романа „Злочин и казна” Ф. М. Достојевског. Чачанска публика је имала прилику да присуствује још једној ученичкој интерпретацији другог романа славног руског писца, јавном часу о роману „Браћа Карамазови”. Матуранти Гимназије су у са Аном Ранђић, професором српске књижевности и језика надахнуто говорили о последњем и најопсежнијем делу једног од најутицајнијих руских писаца 20. века.
Посредством тематских слојева у роману матуранти Медицинске школе су расветлили ликове који роман „Злочин и казна” исписују оформљени кроз свет противречности, на међи супротстављених начела добра и зла, а чије избављење из те растрзаности зависи од њиховог покајања и делатног избора који ће сами начинити. У пажљивом именовању лика (Раскољников), али и у још брижљивије бележеним фабуларним преплитањима око Раскољникова, Свидригајлова, Пјотора Петровича Лужина, Аљоне Ивановне, Дуње, Соње, Семјона и Катарине Мермеладов, ученици су динамичном сменом излагања потврдили ванредни композицијски склад овог дела Достојевског.
Професорска улога Сање Перовановић јасна је у формирању пројектне наставе у којој је јавни час био крајња сентенца, сублимација која је похранила у себи истраживачке задатке с једне стране и међупредметне компетенције које кореспондирају наведеном. Ученичко искуство у јавном наступу изражено је као немерљиви значај који се огледа као један од најважнијих исхода оваквог вида пројектне наставе, отуда ће С. Перовановић истаћи: „Идеја да данас одржимо јавни час дошла је на иницијативу Градске библиотеке, како то доликује, а свака образовна установа нарочито са библиотеком сарађује и трудимо се да одржимо ту једну плодоносну сарадњу. Куриозитет и комплимент нам је да је ово други позив који је упућен Медицинској школи, што значи да и први пут је тај јавни час наших ученика био високо вреднован. Ми смо се потрудили да тај час буде онакав какав би требало да буде, не можемо рећи у учионици, али у смислу активирања ученика, у смислу њиховог залагања и ангажовања, тако да су они носиоци овог програма.
Ја сам њихов модератор, била сам, наравно, и расположена и све време за консултације. Са друге стране давала сам им смернице, што би рекао Андрић како да се снађу и да се пронађу у својим истраживачким задацима, које су они, по мом мишљењу, прилично успешно урадили. ”
Настављајући започету нит о романескном, матуранти Гимназије су своје реторске способности о роману „Браћа Карамазови” уприличили Чачанима уз методичко вођење Ане Ранђић, професора српске књижевности и језика. Одгонетнувши појам карамазовштине, на трагу овог руског романа, гимназијалци су на фону романа излагали о породици Карамазов, о вери у Васкрсење, Ничеовом Надчовеку и Свечовеку Достојевског, Ништавилу које зјапи наспрам Љубави, о јунацима сломљене природе, онима који по природи своје страсти страдају невини. Предвиђени садржај јавног часа темељио се на разјашњењу опсесивних тема и идеја Достојевског: односа личности према друштву, контрастно сучељене револуцију и мирни стање, социјализам и православље, борбу добра и зла, побуне и смирења итд.
Склад постављених циљева јавног часа и развијање поменутих међупредметних компетенција професор Ана Ранђић је Гимназијалцима успоставила детаљним приступом и правилним методичким интерпретирањем. У складу са претходним је јасно да средњошколци могу бити мотивисани за рад који је вишеструко користан уколико се адекватно усмеравају љубављу и трудом методичара.
Одржаним јавним часовима постављена је галерија ликова Достојевског којима се сведочи да млади могу спознати значај књижевности и живота у њој уколико се препозна значај живота и књижевности у њему. На тој међи, у оба смера стоји фигура професора као одраз лика Достојевског да би се оправдало да ће „лепота спасити свет”!
Милица Матовић