Књижевност као средство повезивања
Књижевност као средство повезивања
ИЗВОР: Градска библиотека
Програм посвећен обележавању 15 година едиције „Сто словенских романаˮ одржан је у уторак, 7. децембра у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дисˮ. Ова едиција је највећи међународни културни, књижевни и промотивни пројекат словенске литературе и највећи подухват у који је укључена српска књижевност, а о њој су говорили Младен Весковић, Гојко Божовић и Тамара Крстић.
Пројекат „Сто словенских романаˮ реализује Форум словенских култура, међународна организација заинтересована за питања словенске културне баштине и савременог стваралаштва. О почецима и мисији ове фондације говорио је књижевни критичар, есејиста и уредник едиције Младен Весковић. Он је казао да је идеја удруживања потекла из Словеније 2004. године, а мотив је био да се створи културно-језички ентитет који би као такав био препознат у Европи, а и шире. Весковић је након тога објаснио издавачки концепт едиције „Сто словенских романаˮ која је први и највидљивији пројекат Форума.
„Иницијална идеја је била да све словенске земље направе своје националне листе са десет најзначајнијих романа који су објављени у периоду од пада Берлинског зида до 2005. године и да се те усаглашене листе преводе. Циљ је био међусобно упознавање словенског света кроз подстицање узајамног превођења као и промоција словенског културног простора путем представљања најбољих књижевних остварења на великим светским језицима. До сада је објављено 92 наслова на седам језика, од чега је чак 30 на српском језику. Један од наших будућих задатака је да се уради ревизија листе и направи друго коло чиме би се продужио живот ове репрезентативне библиотекеˮ, рекао је Весковић.
Гојко Божовић, писац, књижевни критичар и директор ИК Архипелаг која објављује ову едицију за српско тржиште говорио је о почецима објављивања едиције, односно о времену „културног непрепознавањаˮ када је сваки превод на српски са неког словенског језика, а да није руски језик у питању, био готово „инцидентˮ.
„Све словенске земље након пада Берлинског зида прошле кроз веома драматичне промене, нове друштвене, политичке и економске околности, кроз распад, дезинтеграцију и на крају транзицију. Било је потребно спајање покиданих културних и књижевних веза међу словенским земљама, као и продубљивање постојећих. Један од начина да се то постигне било је управо објављивање овакве репрезентативне едиције, као и стварање нове генерације преводилаца са словенских језикаˮ, казао је Божовић. Говорећи о темама и врстама романа који су највише заступљени, рекао је да највише доминирају историјски и друштвени роман, а тема која се истиче је транзиција.
Тамара Крстић, књижевни критичар и уредник у Радио Београду дала је свој утисак о едицији и испричала сопствено искуство у раду на пројекту „Сто словенских романаˮ.
„Ова едиција се ослања на књижевну баштину и заиста се види дијалог између различитих цивилизација, епоха и векова. Може се пронаћи наслеђе од Античке Грчке до савремених токова у књижевности. Романи из ове едиције третирају оне вечите, универзалне теме у књижевности које муче све нас: самоћа, тескоба, отуђеност, покушај проналаска места под сунцем, преиспитивање људске егзистенције итд.“
Као препоруку за читање, Тамара Крстић је навела дела која су на њу оставила посебан утисак: „Вучје ноћиˮ Влада Жабота, „Подсмешљива понудаˮ Драга Јанчара, „Балерина, балеринаˮ Марка Сосича, „Разговор са Спинозомˮ Гоце Смилевског, „Последњи сељациˮ Петра Андреевског и др.
Учесници у програму су на крају разменили мишљења о могућим видовима популарисања едиције, али и славистике уопште сложивши се да су од изузетне важности подршка релевантних институција, чешће гостовање страних писаца и преводиоца, свесрдна подршка медија као и помоћ библиотекара који су у честом непосредном контакту са читаоцима.
