INTERVJU: RADISAV LUKOVIĆ, DIREKTOR DOMA KULTURE ČAČAK, POVODOM JUBILEJA USTANOVE
Dom kulture Čačak osnovan 3. decembra 1971. godine obeležio je 50 godina postojanja i rada. Za pola veka trajanja ova ustanova bila je rasadnik raznovrsnih programa i stecište ljubitelja kulturnih sadržaja svih profila. Lociran na centralnom gradskom trgu u objektu koji je projektovao zagrebački arhitekta Lujo Šverer, svojim modernističkim stilom pleni pažnju, kako domaćeg stanovništva, tako i onih koji posete Čačak. Osvrnuvši se na postignuto, komentaroma aktuelnih dešavanja, ali i programskim i drugim perspektivama, povodom jubileja za „Glas“ govori direktor ustanove Radisav Luković.
Šta smatrate najvećim uspehom Doma kulture ostvarenim za pola veka postojanja i rada?
– Opstanak na kulturnoj sceni, uopšte, u vremenima u kojima je kultura bila i ostala hipersenzibilni deo društva, u kome je razvila svoje najrazličitije forme i pravce, postavila najviše standarde i kriterijume, u kome je višestruko prešla granicu stvarnog i imaginarnog, a opet bila i ostala nezaobilazni deo bitisanja našeg ljudskog bića, svakako je verovatno jedan od najvećih uspeha naše ustanove u prethodnih 50 godina. Ostvariti taj cilj, nije bilo jednostavno ni lako, jer izazova je bilo mnogo, često i previše, a odgovornost velika. Trebalo je ostvariti na prvi pogled laku, ali zapravo, izuzetno kompleksnu misiju – obezbediti optimalne uslove za kulturno i duhovno uzdizanje naših sugrađana. U širokom spektru ponude najrazličitijih programskih sadržaja, naša društvena i moralna obaveza bile su odabrati ono najbolje i najkvalitetnije, što je istovremeno u centru (trendu) kulturnih zbivanja, što izaziva interesovanje najšireg dela publike, što će, u meri u kojoj je to moguće, biti pristupačno najvećem broju posetilaca. Smatram da smo se generalno uspešno izborili sa ovim izazovima, zahvaljujući, pre svega, entuzijazmu i trudu generacija zaposlenih u Domu kulture, a posebno i nadasve posvećenosti brojnih znamenitih čačanskih ličnosti i umetnika, koji su u prethodnih pola veka jedan deo svoje stvaralačke vizije ostvarili radeći upravo u našoj ustanovi. Svakako je nezahvalno sve njih pojedinačno pominjati, jer uvek postoji opasnost da neko bude nehotice zaboravljen ili pomenut u manje ili više značajnom kontekstu. Neizbrisiva uspomena i stalno podsećanje na njih, ali i uvažavanje pregalaštva svih ostalih koji su ostavili manji ili veći trag kao kulturni poslenici Doma kulture, takođe, se može sa punim pravom smatrati uspehom naše ustanove. Izdvojio bih i još jedan momenat. Za sve ove godine imali smo, više nego zadovoljavajuću takozvanu povratnu vezu (feed back). U stvari, koliko su posetioci uživali u brojnim pozorišnim predstavama, koncertima, izložbama, književnim večerima, predavanjima i filmskim projekcijama, isto toliko su i umetnici iz Srbije i bivše Jugoslavije uvek rado dolazili u naš grad, jer su prepoznavali da čačanska publika ume da proceni i prepozna kvalitetan program i na kraju, dugotrajnim aplauzom nagradi umetnike.
Najznačajniji trag svakako će ostaviti pisana reč, odnosno, monografija o ovoj ustanovi. Šta čini njen sadržaj?
– Kao što znate, jedan od najznačajnijih pisanih tragova o radu svake ustanove svako ostavlja monografija. Za pola veka rada Doma kulture Čačak imali smo ne tako lak zadatak. Dok su mnogi imali problem šta napisati, mi smo se sreli sa drugom vrstom problema – šta izbaciti iz monografije, a da se pri tom ne naruši ceo koncept. Ne bih preterao kada bih rekao, da s obzirom na to koliko se u jednoj godini održi kulturnih dešavanja pod našim krovom, mogli bi pisati po jednu monografiju svakih nekoliko godina. Mislim da smo uspeli u tom poduhvatu, a sud o tome daće naši gosti i naša publika…
Da li je 50 godina rada i trenutak za određeni presek i neke nove inicijative, programe, sadržaje i koje? Da li ćete se ubuduće, pored standardnih programa, više posvetiti i mladima i kako?
– Pola veka rada je svakako trenutak za svođenje mnogih bilansa, kako u smislu umetničkog kvaliteta programa koji su godinama realizovani, ocene uspešnosti ostvarenja edukativne funkcije Doma kulture i doprinosa u kontekstu kreiranja i formiranja različitih profila publike kroz decenije, ali i same društvene opravdanosti jedne ovakve ustanove. Ne možemo zaboraviti da u Čačku funkcionišu i druge, specijalizovane ustanove kulture, ali baš to otvara prostor za naše delovanje i upravo je to ona diferencija specifika koja nas izdvaja, kao nekoga ko na jednom mestu objedinjava različita kulturna dešavanja i čini nas centrom kulturnih zbivanja u gradu. Smatram da je uvek pravo vreme za nove inicijative, programe i sadržaje. Nedavno smo formirali još jednu programsku celinu – Amaterski program za decu i mlade, koji su nam svakako izuzetno važna ciljna grupa, osnovan je i Dramski atelje, koji bi po zamisli trebalo da bude moderna varijanta Dramskog studija, kao nekada, jednog od značajnih obeležja Doma kulture, a podsetiću da smo pre dve godine obnovili i rad Horske sekcije, odnosno dečijeg i mešovitog hora.
Da li su pandemijska ograničenja bitno osujetila ove godine realizaciju programa ove ustanove, gde se to najviše odrazilo?
– Nažalost, pandemija covid-a 19 je ostavila višestruke posledice u svim segmentima društva, tako da ni kultura nije pošteđena. Strah od virusa i od nečega do sada apsolutno nepoznatog, svakako se odrazio na posećenost programa Doma kulture, bez obzira na činjenicu da smo kao institucija preduzeli sve propisane protivepidemijske mere za zaštitu, kako posetilaca, tako i zaposlenih. Bilo je situacija kada smo prinudno otkazivali pojedine događaje, što zbog oraničenog broja ljudi u zatvorenom prostoru, ali ne retko i zbog bolesti gostiju, čiji je nastup bio najavljen u našem redovnom programu. U takvim okolnostima morali smo da se brzo prilagođavamo, pa je deo programskih sadržaja realizovan onlajn, do trenutka kada se epidemijska situacija popravila i kada su mere relaksirane.
Šta biste Vi kao direktor posebno izdvojili kao pozitivan pomak u radu ustanove tokom Vašeg mandata, i na kom planu očekujete dalji napredak?
– Kada bih morao nešto izdvojiti iz celine kao posebnu stavku u poslednjih nekoliko godina, mislim da bi to bilo što smo poseban akcenat u radu stavili na decu, omladinu i amaterski program. Uloženo je dosta truda i kroz razne projekte uspeli smo da oživimo amaterski program i da se u velikoj sali Doma kulture ponovo čuje žagor dece, dok se traži karta više za programe namenjene njihovom uzrastu. Ne bih preskočio ni povezivanje sa drugim ustanovama kulture, kako u zemlji tako i van naših granica. Potpisali smo značajne ugovore o poslovnoj saradnji i napravili odlične veze sa svim relevantnim ustanovama kulture.
Postoje li infrastrukturni planovi u okviru same ustanove, ili nove investicije?
– Svake godine značajna sredstva se odvajaju za infrastrukturu, tehniku, opremu u Domu kulture. Svi naši posetioci te promene na bolje mogu videti. Kada bih nabrajao šta smo sve u poslednjih nekoliko godina uložili u Dom kulture, mislim da bi nam trebalo dobrih nekoliko strana da to sve nabrojimo, imajući u vidu i to šta je sve u budućnosti planirano… O tome ćemo govoriti u nekom narednom vremenu.
Zorica Lešović Stanojević
Foto: Dom kulture Čačak
