ПОСКУПЕЛИ СВИ ИНПУТИ, СВАКИ ДИНАР ПОДРШКЕ ДРАГОЦЕН!
Пред крај сваке године, увек постаје актуелна прича о пројекцији новог аграрног буџета, субвенцијама за пољопривреднике, начину расподеле средстава, али паралелно са тим и о горућим проблемима српске пољопривреде, пре свега из угла оних који живе од пољопривредног динара, али и аграрних економиста и других стручњака у овој области, који прате и анализирају читаву ситуацију.
У пандемији короне, српски аграр је показао економску отпорност и није било несташица основних животних намирница, а да би се такав тренд одржао и у наредној години битно је да се предстојећа пролећна сетва обави како треба – уз добру предсетвену припрему земљишта, употребу сертификованих семена и одговарајућих количина ђубрива. Узимајући у обзир поскупљење свих инпута у пољопривредној производњи, поставља се питање колико су пољопривредници моћни да изнесу на својим плећима нови циклус производње, да ли ће то моћи да учине сопственим снагама или ће им бити неопходан неки вид потпоре.
ЗА ПОЉОПРИРЕДНЕ СУБВЕНЦИЈЕ У НАРЕДНОЈ ГОДИНИ 50,6 МИЛИОНА ДИНАРА
У републичком буџету за 2022. годину, који је усвојен 23. новембра, за област пољопривреде је опредељено више од 62 милијарде динара, а од тог новца, само за субвенције намењено је 50,6 милијарди динара.
Коментаришући висину средстава која ће у наредној години бити издвојена за пољопривреду, проф. др Миладин Шеварлић, председник УО Друштва српских домаћина и председник Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије, наводи да републички аграрни биџет ни ове године није досегао пет одсто државног буџета, колико је Србија по Закону о пољопривреди и руралном развоју дужна да издваја за те намене:
– У овој години, аграрни буџет је износио 3,8 посто од укупних средстава у републичкој каси, а у пројекцији буџета за 2022, предвиђено је да то буде 3,84 посто од укупних средстава. Према закону о подстицајима требало би да буду пет посто, што значи да ће пољопривредници по том основу бити ускраћени за више од 30 милијарди динара у периоду од две године.
Проф. др Шеварлић подсећа да су субвенције у биљној производњи још 2014. године смањене са 100 хектара на 20, а да су у 2015. са пређашњих 12.000 спуштене на 4.000, тако да су за те две узастопне године пољопривредници били економски девастирани са смањењем субвенција за биљну производњу за 15 пута, што ретко која пољопривреда може да издржи и због чега је од 2012. до 2018. изгубљено више од 60.000 пољопривредних газдинстава.
ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ НЕПРЕДВИДЉИВОСТ МЕРА ПОДРШКЕ
Како објашњава проф. др Шеварлић, када је реч о утрошку опредељених средстава, основни проблем је у непредвидљивости мера подршке аграру:
– Из године у годину, мењају се критеријуми за расподелу средстава. У 2019. години, на основу Уредбе донете у једном дану, подигнут је праг броја грла ситне стоке (оваца, коза и свиња) са 10 на 30 грла, што је потпуно апсурдно. На тај начин је 100.000 регистрованих пољопривредних газдинстава која гаје ситну стоку доведено у позицију да не може да задовољи услове за коришћење субвенција. Подизање прага броја грла ситне стоке практично доводи до ситуације да велики пољопривредни произвођачи добијају све више државних субвенција, а они ситни све мање и мање.
Смањење подстицаја по хектару са 12.000 на 4.000 динара, Шеварлић оцењује као велики промашај, јер, како наводи, када пољопривредницима умањите средства за биљну производњу, они почињу да сеју пшеницу са тавана и мање користе вештачка ђубривашто, што, свакако, утиче на смањење приноса.
Проф. др Шеварлић подсећа да једино Србија од свих европских земаља нема „зелени“ дизел за пољопривреду и „плави“ за рибарство. Само по основу акцизе и ПДВ-а, како истиче, пољопривредници дају више средстава у буџет Себије него што им држава даје укупно кроз субвенције, јер је за обраду једног хектара неопходно минимално 50 литара дизела. У производњи јабуке, где се спроводи интензивна хемијска заштита, неопходно је чак око 200 литара дизела, а подстицаји по хектару износе 4.000 хиљаде динара:
– Сви гледају цене пољопривредних производа, а ретко ко сагледава колико су порасли инпути у пољопривреди, почев од горива, семенског материјала, вештачких ђубрива, преко хемијских препарта за заштиту биља, па све до пољопривредне механизације и прикључних урађаја, анагжовања радне снаге… Кад се све скупа сагледа, пољопривредници ће тешко изнети предстојећу пролећну сетву.
Такође, када је реч о коришћењу средстава из ИПАРД фонда, Шеварлић сматра да тај програм претежно одговара војвођанским, крупнијим газдинствима, јер критеријуме конкурса тешко могу да задовоље мања пољопривредна газдинства, односно ситнији произвођачи.
В. Степановић
ПУТ ЗА ЕКОНОМСКО ОСНАЖИВАЊЕ МАЛИХ ПРОИЗВОЂАЧА
Једини начин да се економски оснаже мања пољопривредна газдинства, како саветује проф. др Шеварлић, јесте породична производња која се искључиво ослања на сопствену радну снагу. Пољопривредници из таквих газдинстава морају да се определе за више профитабилних пољопривредних култура, које се током године смењују једна за другом (јагода, корнишон, бели лик, купус као пострни усев, где има услова за наводњавање). Реч је о производњи на мањим површинама, од пет до 10 ари, која не захтева допунску радну снагу. Осим тога, мали пољопривредни произвођачи морају да се удружују како би заједно наступили на тржишту и понудили већу количину производа. А када се удруже, требало би да користе исто семе, исту технологију, како би добили уједначен квалитет производа. Веома је битна и сарадња са науком и струком у циљу унапређења производње и подизања приноса гајених култура, поручује проф. др Шеварлић.
