O NAJNOVIJIM SAZNANJIMA I OTKRIĆIMA 17 PREDAVAČA IZ CELOG SVETA
Svetska organizacija za autizam (World Autisam Organisation), 27. i 28. novembra, organizuje Međunarodni kongres posvećen autizmu “BIAC3 Winter 2021 – Balkan International Autism Conference“. Domaćin besplatnog onlajn Kongresa o autizmu je dr Milka Popović, u ime Beo-lab Laboratorije.
Kako su naglasili organizatori, Kongres je namenjen profesionalcima koji rade sa decom iz autističnog spektra: pedijatrima, dečijim neurolozima, dečijim psihijatrima, istraživačima, defektolozima, nutricionistima, ali i roditeljima dece, studentima… Cilj je da javnost uključenu u dijagnostiku i lečenje dece sa autizmom i same roditelje dece upozna o najnovijim saznanjima i otkrićima na globalnom nivou, čija će primena povećati kvaltitet života dece iz autističnog spektra.
Na Kongresu učestvuje 17 predavača, domaćih i stranih stručnjaka. Tokom ukupno 18 sati edukativnih prezentacija, biće obrađene brojne i aktuelne teme o autizmu. Pored faktora životne sredine kao okidača za autizam, teme o crevnoj mikrobioti i autizmu, teme čula i senzitivnost – Unutrašnji pogled na reorganizaciju i individualnu podršku osobama sa senzornim poteškoćama, govoriće se i o najčešćim izazovima i strategijama za poboljšanje sna kod dece sa autizmom, vakcini protiv kovida i autizmu, hiperbaričnoj oksigenoj terapiji kod ASD, imuno D tretmanu kod autističnog spektra, kao i o autizmu i sportu i savladavanju barijera u komunikaciji…
“Međunarodni balkanski kongres o autizmu” održava se onlajn putem live streaminga – na engleskom i srpskom jeziku (uz omogućen simultani prevod).
Više informacija o kongresu, spisak predavača i tema može se videti na linku:
Prijavu za prisustvovanje kongresu može se izvršiti putem linka
Sva dodatna pitanja zainteresovani mogu poslati na mejl funkcionalnamedicina@beo-lab.rs.
V. T.
ČETVRTINA DECE MLAĐE OD OSAM GODINA BEZ DIJAGNOZE
Kako se navodi u pozivu za Kongres, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije iz 2020. godine, jedno od 160 dece širom sveta pati od nekog poremećaja autističnog spektra (ASD Autism Spectrun Disorders). Primećeno je da prevalencija ASD-a u mnogim zemljama sa niskim i srednjim nacionalnim dohotkom, ostaje nepoznata, odnosno, nedijagostikovana.
Prema jednoj studiji, uprkos sve većoj svesti o ovom stanju, četvrtina dece mlađe od osam godina sa autizmom ostaje nedijagnostikovana. Neki od razloga su komunikacijske i kulturne barijere između roditelja i lekara, zabrinutost zbog komplikovanog dijagnostičkog procesa i strah od stigme. Istraživači sugerišu da bi skrining svih mališana, dece predškolskog i školskog uzrasta na autizam mogao pomoći u smanjenju rizika u dijagnostici.
