ТРАСИРАН ПУТ ИНТЕНЗИВНИЈЕ САРАДЊЕ
Семенска производња кромпира, по којој је драгачевски крај некада био познат, полако доживљава своју ренесансу. Јавно-приватно партнерство које је склопљено између Центра за кромпир и фирме РЗ „Плант“, оживело је наново ову важну научно-истраживачку установу која је у златном периоду развитка српског аграра оставила неизбрисив траг. Захваљујући производњи безвирусног семена кромпира по систему аеропонике, драгачевски Центар за кромпир је постао поново перјаница у увођењу нове технологије гајења ове значајне повртарске културе у врло специфичним условима. То је потврдио и др Петер Долничар, руководилац Оделења за пољопривреду, хортикултуру, генетику и оплемењивање Пољопривредног института у Љубљани, иначе водећи стручњак за кромпир у Словенији, који је прошле седмице посетио драгачевски Центар за кромпир, а након тога и парцеле у Сјеници, на којима је ове године засађен здрав, безвирусни семенски кромпир слободних сорти за умножавање: „дезире“, „агрија“, „клеопатра“, „кенебек“ и „синора“, који је стасао за вађење.
Др Петер Долничар, руководилац Оделења за пољопривреду, хортикултуру, генетику и оплемењивање Пољопривредног института у Љубљани, истиче да Центар за кромпир у Гучи посетио пре некилико година и да га је сада изненадила потпуно другачија слика коју је затекао у овој установи.
-Импресиониран сам оним што сам видео у Центру за кромпир у Гучи. Посетио сам исту установу, али ово што сам сада затекао у њој представља једну невероватну слику, посебно када је рач о лабораторији и производњи мини кртола кромпира по систему аеропонике. Када човек путује на Запад, може да се увери да је тамо све изграђено и урађено са великим парама, али ово овде, у драгачевском Центру за кромпир подигнуто је са великим знањем. И у Словенији размножавамо кромпир у лабораторијама, али на класичан начин, а не по систему аеропонике, који се примењује овде у Гучи. Имали смо и раније сарадњу са Србијом, једна наша сорта кромпира је регистрована пре две, три године у Србији. Сада нам се отварају нова поља сарадње, па је сасвим могуће да ћемо започети размножавање словеначких сорти кромпира по систему аеропонике овде у Гучи. Србија није далеко, тако да ћемо у наредном периоду настојати да успоставимо неку интензивнију сарадњу са Центром за кромпир у Гучи – рекао је у изјави за „Чачански глас“ др Долничар и додао да се последњих година кромпир у Словенији производи на смањеном броју парцела, на око 3.000 хектара, што није довољно за њихову домаћу потрошњу, иако су га неких ранијих година извозили.
Да подсетимо, Центар за кромпир у Гучи и београдска фирма РЗ „Плант“ су прошле године за српско тржиште произвели прве количине домаће „елите“, здравог безвирусног садног материјала страних сорти кромпира „дезире“, „агрија“, „клеопатра“, „кенебек“ и „синора“. У реализацији пројекта је учествовао врхунски тим стручњака, на челу са професором београдског Пољопривредног факултета др Зораном Броћићем. Расположиве количине овог здравог семенског кромпира су у овој сезони засађене на површини од приближно 50 хектара.
За разлику од увозног садног материјала кромпира, овај домаћи, који производе у партнерству РЗ „Плант и Центар за кромпир у Гучи, беспрекорно је чист, када је реч о висусима и бактеријама, тако да ће многи пољопривредници драгачевског краја, али и шире, пожелети да га набаве.
Проф. др Зоран Броћић истиче да су приноси семенског кромпира у овој сезони бољи него што се очекивало, тако да пољопривредници могу очекивати да ће извесне количине овог здравог, безвирусног садног материјала благовремено бити избачене на тржиште, пре почетка пролећне сетве.
-Имали смо сушно лето, али су септембарске кише за неких двадесетак, па чак и 30 одсто код неких сората поправиле приносе, посебно на подручју Сјенице. Сада нам представља велики проблем овај хладни, кишни талас који је захватио подручје Србије, што нас је натерало да прекинемо вађење кромпира. Успели смо пре кише да повадимо оно што је највредније – мини кртоле које су биле засађене, односно, суперелиту. Приноси се кређу између 12 и 25 тона по хектару од парцеле до парцеле, све у зависности од сорте кромпира. Могло би се рећи да су приноси на нивоу републичког просека, али узимајући у обзир да је реч о семенској производњи кромпира и будући да је година таква каква је – резултати и нису тако лоши. Домаћи „месечар“ је у фази производње мини кртола које се сада први пут сертификују, тако да ћемо морати још мало да сачекамо званичну сертификацију, мада имамо неке количине за промоцију. Дегустирали смо кромпир „месечар“ у кафани „Дачо“ и наш гост из Словеније је био одушевљен његовим квалитетом – објаснио је проф. др Броћић и додао да ће за пролећну садњу РЗ „Плант“ и Центар за кромпир у Гучи обезбедити „елиту“ и „оригинал“ сората „дезире“, „кенебек“, „агрија“, „клеопатра“ и „синора“.
Говорећи о сарадњи са љубљанским Пољопривредним институтом, проф. др Броћић истиче да она постоји већ неколико година на нивоу Биолошког института „Синиша Станковић“ и Биолошког факултета у Београду у оквиру билатералног пројекта везано за кромпир и стварање нових сората које су отпорне на вирусе, болести, толерантне на високе температуре. Ова сарадња се полако развија, што у наредном периоду може донети добре резултате у области производње здравог семенског, али и јеловног кромпира.
В. С.
