ТРИБИНА „ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ: МИСЛИЛАЦ ОТВОРЕНОГ УМА“ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
ЈЕДНОМ ОД НАЈВЕЋИХ АРХЕОЛОГА 20. ВЕКА
Трибином „Драгослав Срејовић: мислилац отвореног ума“, одржаном у петак, 8. октобра, у Галерији Народног музеја, на дан његовог рођења, обележена је 90. годишњица од рођења једног од најзачајнијих српских археолога, научника, академика Драгослава Срејовића. Јубилеј су заједнички обележили Центар за научноистраживачки рад САНУ Универзитета у Крагујевцу и чачански Народни музеј. О Срејовићу и његовој изузетној истраживачкој биографији у области археологије и личним пријатељствима и запажањима, говорили су академик Видојко Јовић, геолог и археолог др Мирослав Лазић, виши научни сарадник. Добродошлицу гостима из наведених установа пожелела је у својству домаћина директорка чачанског Музеја Делфина Рајић.
Академик Драгослав Срејовић рођен је 1931. године у Крагујевцу и у знак оданости свом родном граду прихватио је да почетком деведесетих година прошлог века учествује у оснивању Центра за научноистраживачки рад САНУ Универзитета у Крагујевцу, чији је био први и доживотни управник до смрти 29. новембра 1996. године у Београду. Сахрањен је у родном граду.
У знак сећања на свог оснивача, Центар је установио Меморијал Драгослава Срејовића и организовао до сада пет научних скупова о различитим аспектима његовог стварлаштва. Пред чачанском публиком нашли су се зборници радова са ових скупова, а односе се на рад Драгослава Срејовића у истраживању праисторије централног Балкана (1997), … истраживању античке археологије (2003), Драгослав Срејовић и уметност (2008), … и митологија (2020), а ове године, 29. новембра, у Крагујевцу ће бити одржан научни скуп под називом „Драгослав Срејовић и мултидисциплинарност“, најавила је у свом обраћању Делфина Рајић, чиме ће бити обележено четврт века од његовог упокојења.
Гости трибине имали су привилегију да са академиком Срејовићем блиско сарађују и друже се, осветливши током презентације његових најзначајнијих открића и неке непосредне особине и размишљања овог великог научника.
ЕРУДИТА И ЗАЉУБЉЕНИК У УМЕТНОСТ
Академик Видојко Јовић, геолог, редовни професор Рударско-геолошког факултета, однедавно у пензији, био је најбољи пријатељ академика Срејовића и уредник два зборника из едиције Меоријала Драгослава Срејовића. Подсетио је Јовић и на своје две и по године проведене својевремено у Чачку и околини, када је као геолог радио свој магистарски рад истражујући на планини Јелици, а потом и на другим планинама у окружњу, Руднику, Златибору, Копаонику итд. О Срејовићу је говорио кроз времеполов, почев од рођења и школовања, откривајући и мање познате стране његове историје. Иако је Срејовић желео да студира медицину, дипломирао је археологију 1954. године код професора Милоја М. Васића. Целог живота је предавао Праисторијску археологију на којој је докторирао, дописни члан САНУ је постао 1974, а редовни 1983. године. Директор Галерије САНУ био је од 1989. до 1996, а потпредсдник Српске академије наука и уметности до 1994.
Један је од навећих археолога 20. века. Књига из области светске археологије објављена у Кембриџу, садржи два текста посвећена Срејовићу, сведочи Јовић и подсећа:
-Његова најзначајнија археолошка открића су: Лепенски вир, Гамзиград и Шаркамен. Веома је био везан за уметност, посетио је све значајније музеје бивше Југославије, сарађивао је и писао о уметницима, аутор је вредних лексикона археологије, речника грчке и римске митологије, религија и митове древне Европе, итд… Сваког зимског распуста одлазио је са сестром У Париз и то му је била инспирација за истраживање уметности, био је сјајан познавалац филма, позоришта, књижевности, музике, опере, архитектуре… Пасионирано је куповао књиге и читао Пруста и античке писце чија сам му издања доносио из Загреба, јер овде нису била објављена, сваке године боравио је у Боки Которској… Драгослав Срејовић био је Халајева комета српске науке… Такав ум појави се просечно једном у 76 година…Вида Огњеновић је поводом његове смрти, поред осталог, записала: „Такви људи чине Београд велеградом“ – наводи академик Видојко Јовић…
НЕМЕРЉИВ ДОПРИНОС АРХЕОЛОШКОЈ НАУЦИ
Док је Јовић говорио о доприносу Драгослава Срејовића науци у најширем смислу, др Мирослав Лазић се фокусирао на допринос и значај Срејовића за српску археолошку науку истичући да је то огроман опус.
– То није нимало лак задатак, јер његов опус се огледа у небројеном мноштву најдрагоценијих археолошких налаза који чине окосницу музејских поставки у бројним музејима широм Србије, нарочито у Народном музеју у Београду, где је Археолошка збирка овог Народног музеја крунисана оним што је директно Драгослав Срејовић пронашао. Један од најдрагоценијих експоната у овом музеју је фигурина стони Херкле (Херакле епитрапезиос)…Руководио је теренским истраживањима 67 локалитета у Србији, Црној Гори, БиХ… Најважнија археолошка налазишта су: Дукља, Сребреница, Лепенски вир, Власац, Дивостин, Гамзиград, Шаркамен, Винча, Комини, Жидовар… Његово достигнуће је и чињеница да је повезао Гамзиград, Феликс Ромулијану и Галерија римског, чија је једина биста откривена на нашем простору… – говорио је
Дукљу је истраживао од 1954. до 1962, Доњу Брњицу од 1957. до 1958, то је први локалитет који је истражио и дефинисао брњичку културу (подручје од Ниша до Скопља и Космета). Велико античко утврђење Комини, истраживао је од 1964 до 1976. Најважније откриће на овом локалитету била је стаклена чаша коју је римски цар поклањао у знак захвалности за заслуге у ратовима, има их само шест у свету…
-Лепенски вир је истраживао од 1965. до 1979. Умео је кад попије мало црног вина да отвори душу. Његов доживљај Лепенског вира био је – колико год му је донео славе и лансирао га у светску археологију, јер је то по значају било треће велико откриће у 20. веку, многи су то откриће оспоравали и омаловажавали… Лазар Трифуновић је спасио Лепенски вир… Други удар догодио се приликом открића некрополе код Ђердапа. Власац, мезолитско насеље у Ђердапу истраживао је од 1970. до 1971. као други локалитет старији од Лепенског вира, у коме су пронађене прве уметничке фигуралне представе у праисторији. Срејовић је иницирао и ревизију истраживања Винче и Беолог брда, а спектакуларно откриће мозаика и Магура, праисторијске некрополе, сакралног комплекса и резиденције римског владара недалеко од Гамзиграда, дочекано је са неверовањем, ћутањем, критиком… Магура је апотеоза римских царева, религиозни спектакл, ту су пронађене урне и гробови који никада и нигде нису виђени. Локалитет Жидовар код Вршца истраживан је до 1978. године, чувен је по жидоварском благу, на њему је пронађено два килограма келтског сребрног накита… – говорио је археолог Мирослав Лазић.
Срејовић је сматрао да се народи могу разликовати по начину сахрањивања, „а како ће се представити Богу то се не мења“. Указао је Лазић и на бројне експедиције којима је он руководио, а организовао их је академик Срејовић. Тако су истражена 52 локалитета из прошлости у кањону реке Таре, када је откривено чувених 99 римских златника, од који један вреди просечно 35.000 швајцарских франака, тако да је реч о веома скупоценом открићу…
Зорица Лешовић Станојевић
