Sport

ЏУДИСТА ОГЊЕН БОЈОВИЋ ПОСТАО ПИОНИРСКИ ПРВАК СРБИЈЕ

ЏУДИСТА ОГЊЕН БОЈОВИЋ ПОСТАО ПИОНИРСКИ ПРВАК СРБИЈЕ

ОГИ „ОВЕРИО“ ДОМИНАЦИЈУ

Освајањем првог места на Првенству Србије за такмичаре млађе од 12 година, одржаном 2. октобра у београдском СЦ „Шумице“, Огњен Бојовић је постигао највећи успех на домаћој сцени. До титуле шампиона наше земље стигао је на задивљујући начин показавши још једном апсолутну доминацију у категорији до 42 килограма. Сва три противника је савладао ипоном. У финалу је радио борбу са чланом новосадске „Славије“ Максимом Гарићем, кога је недавно савладао у финалу квалификационог турнира за наступ на најзначајнијем џудо такмичењу у нашој земљи после само 21 секунде. Гарић је овог пута издржао на татамију дуже, али га је Огњен опет ефектно победио.

Ово је била једнаеста узастопна победа ипоном младог Чачанина који последњих неколико година заокупља пажњу не само српске џудо јавности, већ и оне у околним земљама. Стручњаци кажу да оно што он показује током борби далеко превазилази његов узраст. У почетку нису могли да верују да пред њима стоји дечак који је овим спортом почео да се бави у дневној соби „скидајући“, са својим оцем Ненадом, покрете виђене на снимцима борби највећих џудо мајстора. Његова посвећеност, спремност на одрицање, глад за новим сазнањима и жеља да досегне највише домете воде га стално напред.

  • Упркос освојеним првим местима на бројним турнирима у земљи и иностранству недостајала је титула државног првака, пошто прошле године, из познатих разлога, национални шампионати нису одржани. Зато сам имао велику жељу да је освојим и све је било подређено томе – каже Огњен.

Он више од две године одлази на тренинге у најпознатије клубове у Србији, Црној Гори, Републици Српској. Радо виђен гост је у Београду, Новом Саду, Цетињу, Никшићу, Источном Сарајеву, где учи од најбољих тренера са ових простора. Члан је вршачке „Локомотиве“, а припреме за ово такмичење почеле су пролетос. У никшићком „Академику“ крајем априла и почетком маја тренирао је 15 дана три пута дневно. Потом следи одлазак у Ријеку, па онда Цетиње. Док борави у Чачку увежбава оно што му је показано. Рад у теретани је обавезан. Радни дан почиње у седам, а завршава се у девет увече. У Врњачкој Бањи проводи десет августовских дана вежбајући и са џудистима из Румуније и Бугарске. Међутим, мало је недостајало да сав овај труд буде узалудан. Стицајем околности његов тренер је у време одржавања квалификација био заузет. У салу су могла само званична лица. То је значило да би Огњен током целог такмичења био сам. Велики ризик. Дилему да ли отићи или остати решио је он. „Идем да победим“, рекао је. И, успео. Издржао је сва искушења и више него убедљиво стигао до првог места. На државном, по његовим речима, било је нешто лакше, ипак…

  • Ми се сви знамо са разних турнира, али на државном је потпуно другачија атмосфера. Свако се труди да пружи максимум и оствари што бољи резултат. Веровао сам у себе, јер знам колико могу и само неки несрећан сплет околности би ме онемогућио да освојим титулу – самоуверен је Огњен и каже да је много времена провео у анализирању својих борби и отклањању уочених грешака.

Овим је једно поглавље у Огњеновој спортској каријери затворено, пошто од идуће године прелази у старију групу. Планова има много, али одласци на престижна међународна такмичења зависиће од епидемијске ситуације. Паузе нема, јер га већ овог викедна очекује наступ у Источном Сарајеву на јаком турниру где ће наступити такмичари из свих околних земаља.

                                                                                                                  В. Д.

БЕЗ ЊИХОВЕ ПОМОЋИ ОВО НЕ БИ БИЛО МОГУЋЕ

Стварање врхунског спортисте је дуг, спор и веома скуп процес. Он је, осим оним боље упућеним, најчешће невидљив. По правилу, родитељи су ти који подносе највећи терет. Ни овај случај се не разликује од других, без обзира на спорт. Опрема, тренинзи, путовања, исхрана. То кошта.

  • Цела породица је окренута ка Огњену и чинимо што је у нашој моћи да му омогућимо максималне услове за напредак. Срећом, има људи добре воље који подржавају и верују у ово што ми радимо и несебично помажу – каже Огњенов отац Ненад и истиче да су им у сусрет излазили, на првом месту, бензинска пумпа „ЛЕОНАРДО“, па „LAKEAUTO“, „Дигител“, Стоматолошка ординација Љубичић, „ПапирПринт“ и „СВИН“ из Горњег Милановца као и италијанска фирма „К2 Елит“.      

ПОДРШКА ОД РАЗРЕДНЕ

Огњен је ученик шестог разреда ОШ „Др Драгиша Мишовић“. Бављење спортом му одузима много времена, а због тренирања у другим градовима чести су и изостанци. Срећом, има разумевање своје разредне Наташе Басарић, која му пружа подршку и пажљиво прати његове резултате.            

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.