ПРЕДСТАВНИЦИ ЛОКАЛНИХ АКЦИОНИХ ГРУПА ДРАГАЧЕВА И ЧАЧКА ПОСЕТИЛИ СЛОВЕНИЈУ
ВРЕДНЕ ПОУКЕ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ СЕЛА
У организацији Развојне агенције Савиње и Локалне акционе групе Доња Савињска долина из Жалеца у Словенији, недавно је реализовано стручно путовање у Словенију, чији су учесници били и представници локалних акционих група „Драгачево – Јелица – Западна Морава„ и „Чачак – Горњи Милановац„, Регионалне развојне агенције Расинског округа из Kрушевца, као и градова и општина Расинског округа, Kрушевца, Трстеника, Александровца, Варварина, Ћићевца и Бруса.
Представници локалних акционих група из Драгачева и Чачка посетили су Развојни центар „Срце Словеније“ и истоимени ЛАГ у Литији, који окупља 39 организација локалног државног, привредног и цивилног сектора из шест суседних општина. У претходним годинама, реализовали су бројне и разноврсне домаће и европске пројекте на развоју села у својим општинама, почев од инфраструктуре, стварања нових радних места, пољопривреде, прераде хране и пића, одрживог прехрамбеног самоснадбевања локалне заједнице, екологије, културе, туризма, који би могли послужити као добар пример локалним срединама у Србији на који начин могу да унапреде услове живота локалног становништва.
Како истиче Душан Р. Ивановић, председник Управног одбора ЛАГ-а „Драгачево – Јелица – Западна Морава“, посебно поучно искуство са овог студијског путовања понели су из задруге „Јарина“, чији су чланови још 2004. године, међу првима у Словенији, говорили о локалном снадбевању храном, па се и организовали на непрофитан, али и предузетнички начин.
– Чланови те задруге су међу првима у Словенији указали на значај повезивања свих релевантних установа, институција и привреде. Повезали су вртиће и школе са локалним произвођачима хране и прехрану најмалађих претворили у културу локалне повезаности, која превазилази ниво ужине и ручка. Указивали су на значај куповине локалне хране, што је полако прерастало у редовну праксу. У 2015. години, добили су награду за добру праксу кратког ланца снадбевања храном, а већ 2016. ојачали угоститељску понуду Љубљане – зелене престонице Европе, са квалитетном домаћом храном, у којој све значајније место припада органској производњи. Посебну пажњу су посветили новим групама производа који, такође, чувају важно рурално наслеђе кроз форсирање развоја старих заната и рукотворина. Подстицали су и појаву локалних тржишта, постављање мобилних тржница и омогућавање изнајмљивања штандова локалним понуђачима производа. Једно од препознатљивих старих занимања у околини Литије је и производња дрвеног угља – ћумура, који се производи на стари, традиционални начин са копама, што представља посебну атракцију за туристе – истиче Ивановић.
Посебно импресивна је била и посета водећем словеначком пољопривредном газдинству и млекари „Пустотник“ у Горењској регији, која има 20 запослених (вођење фарме, прерада и продаја млечних производа) и која дневно преради 1.600 литара крављег, овчијег и козјег млека у више од 70 врста млечних производа, почев од млека, јогурта, киселог млека, намаза, па све до сирева и других млечних прерађевина, што је представљало још једно драгоцено искуство. На том пољопривредном газдинству прерађују млеко већ 30 година и њени најпознатији сиреви су: тврди крављи сир „Kосец“ и мешани овчији и козји тврди сир „Kозовч“, а њихова порука „Најбоље из млека“ је порука свим купцима, почев од хотела, ресторана, трговина, пијаца, све до „Сирарског бутика“ и млекомата на свом газдинству, где купци могу свакодневно, током 24 сата, купити њихове млечне производе. Њен власник Милан Бренце, председник је Удружења сеоских сирара Словеније, које окупља 107 малих произвођача млека и сира у Словенији. Kраве хране сеном, јер се на тај начин обезбеђује сировина за најбољи квалитет млека и сира. Дају просечно око 25 литара млека дневно и у њиховој исхрани се не користи кукуризна силажа, која негативно утиче на киселост млека и сира, али и на здравље крава.
Пажњу гостију из Србије привукло је и суседно пољопривредно газдинство и прерада сира „Богатај“, која поседује најсавременији уређај за мужу крава – робот. Привучене концетрованом храном, краве у систему слободног држања улазе у бокс и док узимају концетровану храну, захваљујући ласерским сензорима бивају препознате и роботска рука ставља на њихова вимена усисне чашице и обавља мужу. Покретне траке раде изђубривање чврстог стајњака.
– На овом подручју врло успешно ради Пољопривредно – шумарска задруга „Шкофја Лока“, која се бави откупом и прерадом млека, меса и дрвета и остварује годишњи промет од 52 милиона евра. У својим задружним трговинама у продаји има велики избор техничких и прехрамбених производа, међу којима посебно место заузима програм „Домаћи кутак“ са издвојеним рафовима и расхладним витринама за разноврсне производе са пољопривредних газдинстава, како би их купци лакше пронашли и купили – објашњава Ивановић, подсећајући да је недавно, током одржавања манифестације „Плодови Западног Поморавља“ у Заблаћу, покренута слична иницијатива и у чачанском крају.
Група из Србије је посетила и 59. Међународни пољопривредно – прехрамбени сајам „Агра“ у Горњој Радгони, на коме је учествовало 1.100 излагача из 29 земаља, на укупно 54.000 метара квадратних изложбеног простора, који је посетило више од 50.000 посетилаца. На Сајму је организован округли сто на тему: Развој ЛЕАДЕР (Везе између акција за развој руралне економије) и ЦЛЛД (Локални развој под вођством заједнице) приступа у Словенији, где су представљени искуства и добри примери реализованих пројеката у области руралног развоја Словеније, као и Француске мреже за рурални развој.
Организована је и посета Институту „Марианум“ у Вержеју и њиховом Центру ДУО, старих занатских знања и вештина, где се организују радионице из разних занатских области: грнчарства, моделовања глином, плетења са вуном, сламом или прућем, филцања вуне, производње медењака, израде ружа од креп папира, уметничког ковања… За госте из Србије су посебно упечатљиве и поучне биле посете: Екомузеју, Занатској трговини, Туристичко – информативном центру Вержеј, Земуницама (служе за смештај), кампу „Трио“ са авантуристичким одмором и пансиону „Маврица“, који су за своје актвности добили подршку кроз бројне реализоване домаће и европске пројекте. И Излетничко туристичко домаћинство и вински подрум „Винариум“ у Богојини, где су гости из Србије пробали врхунска вина, бројне стоне сорте грожђа и специјалитете домаће кухиње, били су на списку важних места веома импресивне и поучне маршруте путовања.
У Општини Жалец, председник општине Јанко Kос је, заједно са сарадницима, примио госте из Србије и братимљеног Града Kрушевца. Разговарало се о новим могућностима сарадње преко општина и градова, развојних агенција, као и локалних акционих група, на заједничким пројектима локалног развоја, па је договорено да се наставе међусобне посете и договор конкретизује програмима сарадње.
Уследиле су посете Екомузеју хмељарства и пиварства Словеније у Жалецу. Екомузеј је отворио своја врата у новембру 2009. године. Важна је туристичка атракција за целу Доњу Савињску долину, будући да је традиција хмеља и пиварства у овим местима жива од 1876. године. Централни музеј је смештен у просторијама некадашње сушаре хмеља и распоређен на четири спрата. У њему посетилац упознаје храну, одећу, обичаје, многе производе од хмеља, као и алате за узгој и прераду хмеља. Посебно искуство представља филм ‘“Виртуални доживљај зеленог злата“, где посетиоци Екомузеја могу ући у свет узгајивача хмеља и доживети га кроз виртуелну стварност која приказује 140 година традиције узгоја хмеља и њен утицај на развој живота на том подручју. Посета је организована и Био-парку НИВО у Жалецу, који је 2003. године започео санацију дела деградираног земљишта поред фабрике у Врбју, како би се успоставила природна равнотежа околине. У Био-парку НИВО се може прошетати енергетским пољима, изворима и тачкама које благотворно утичу на добробит тела и ума.
Међу незаборавним утисцима са овог путовања остаће и посета Међугенерацијском центру „Преболд“ у истоименој општини, који организује разне активности свих генерација својих становника, од дечјих радионица, образовних радионица и предавања за одрасле, до спортских, културних, туристичких и других активности. Поред Центра се налази и локална пијаца, музејска збирка, Туристичко – информативни центар, који су на располагању локалном становништву, гостима и туристима.
На крају дана, домаћини су за госте из Србије организовали дружење поред Фонтане пива „Зелено злато“ у центру Жалеца, која је поклон наслеђу хмеља у Доњој Савињској долини и Жалецу – словеначкој престоници хмеља и пива. Словенија је пети највећи произвођач хмеља у свету, а хмељ је „зачин“ који пиву даје укус и препознатљиву ноту. У Жалецу су желели да повежу постојећу историју са садашњошћу и поставе темеље занимљиве туристичке приче за будућност. Резултат свих ових фактора је свечано отварање Фонтане пива (2016.) са најбољим пивом локалних пивара, које су до сада пробале стотине хиљада гостију из целог света.
Четвртог дана посете, са домаћинима – Развојном агенцијом Савиња и Локалном акционом групом Доња Савињска долина, разговарало се о могућностима сарадње са локалним акционим групама из Драгачева и Чачка. Договорен је наставак међусобних посета и сарадње на заједничким програмима и пројектима.
Пред крај студијског путовања, организована је посета Пољопривредном газдинству „Ројник“ у Шемпетеру које се бави производњом хмеља више од 120 година. Од 2016. године, члан породице Лука Ројник је отворио мини пивару, која је данас једна од највећих малих пивара у Словенији са производњом 15 врста домаћег занатског пива, углавном, од свог домаћег хмеља, који сами производе. Гости из Србије су имали прилику да пробају више врста овог најквалитетнијег домаћег словеначког пива.
Разговори са представницима ЛАГ-а „Богатство Драве и Словенских Горица“ у Птују су означили крај студијске посете. Постигнут је договор о будућој сарадњи и заједничкој изради пројеката за међународне конкурсе.
В. С.
