Малина је ове године достигла неочекивано високу цену, али су, нажалост, подбацили и род и квалитет овог воћа. Приноси малине су износили тек 30 до 40 одсто нормалног рода, јер су малињаци били најпре на удару позних пролећних мразева, а касније и других временских непогода. Последњи ударац српском „црвеном злату“ су задале тропске температуре. Осим тога, многи делови Србије у којима се традиционално гаји малина су били погођени и градом. Ипак, без обзира на климатске промене и велики дефицит квалитетног садног материјала за подизање нових малињака, Борко Павић, члан Радне групе Министарства пољопривреде и секретар Савеза „Српска малина“, сматра да српско малинарство има перспективу и да произвођачи не треба да одустају од овог вида производње.
Малина је подбацила у овој сезони не само у Србији, већ и у другим земљама које су препознатљиве по овој врсти производње, али због њеног дефицита на светском тржишту, постигла је одличну цену, истиче Борко Павић, члан Радне групе Министарства пољопривреде и секретар Савеза „Српска малина“.
-Климатске промене су учиниле своје, па је производња свих пољопривредних култура, укључујући и малину, била доста отежана, али без обзира на то, наше малинарство има перспективу и од њега не треба одустајати. Радна група Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде препознала је проблем климатских промена, али и сушења малињака због зараженог садног материјала, тако да се мора радити на томе. Ми смо већ отпочели кампању и позивамо произвођаче да максимално искористе субвенције које је обезбедила држава за увођење система наводњавања, али подизање засене, односно, покривање малињака, јер ће без тога Србија тешко задржати своју лидерску позицију у производњи малине – нагласио је Павић.
МАЛИНАРИ И ДАЉЕ КУБУРЕ СА НЕДОСТАТКОМ КВАЛИТЕТНИХ САДНИЦА
Рак-рана српског малинарства је недостатак квалитетног садног материјала и то је, како тврди Павић, препознала Радна група Министарства пољопривреде за малинарску производњу.
-Квалитетног садног материјала нема довољно на светском, али ни на нашем тржишту. Расправљали смо о томе на састанцима Радне групе и донели јасан закључак. Држава је препознала тај проблем, одређене мере су предузете још пре две године у сарадњи са Институтом за воћарство у Чачку који производи одређену количину проверених, сертификованих садница малине. Поред Института, имамо и један званични, регистровани расадник „Флорива“ из Ивањице власника Зорана Радовановића, који апсолутно стоји иза квалитета садног материјала и који даје гаранције на то. Док не постоји чврста, писана гаранција, пољопривредници не би требало да купују саднице малине. Зато их саветујемо да не наседају на разне приче и лажна обећања, јер је једино релевантна папиролошки пкривена производња садног материјала. Без тога, нико им не може помоћи, ни држава, ни удружења. Сорте малине које се традиционално производе у Србији требло би и даље да имају доминантно место, али истовремено треба радити и на увођењу неких нових, веома тражених на светском тржишту, које се гаје у пластеницима. Малина је тражена у свету, само треба да применимо у производњи нове савремене технологије, како бисмо остварили боље ефекте – објашњава наш саговорник.
ОКО 70 ОДСТО ЗАСАДА У СЛАБОЈ КОНДИЦИЈИ
Српски сељак, према речима Павића, није имао стабилну производњу и одређене гаранције. Људи су врло често одустајали од производње малине, али и купине, због ниских цена, да би се поново враћали тој производњи чим дође нека повољна сезона.
-Прогнозира се и за наредну сезону да ће малина и купина имати добру цену. Суша је ове године узела свој данак, што је резултирало смањеним приносима, али највећи проблем је то што су родни изданци за следећу годину остали кратки. Ко је имао воду – успео је да их однегује да израсту на другу жицу. Међутим, према информацијама које имамо од девет удружења малинара са подручја Златиборског и Моравичког округа, процентуално гледајући, око 70 одсто малињака је у веома слабој кондицији – каже Павић.
Свез „Српска малина“ је 2012. године покренуо иницијативу да се српска малина прогласи стратешким производом Србије, али тада она није наишла на разумевање државе, али Павић сматра да је држава управо оснивањем ове радне групе у којој се налазе еминентни стручњаци показала да јој је стало да сачува малинарство:
На следећем састанаку Радне групе управо ће бити једна од главних тема израда Стратегије у производњи јагодичастог воћа, тако да очекујемо да ће држава имати слуха да се малина прогласи стратешким производом, јер од 350 до 400 милиона евра износи девизни прилив од извоза овог воћа сваке године. То нису занемарљива средства. У Западној Србији, у Златиборском и Моравичком округу, око 40 посто домаћинстава живи од малине – закључио је Павић.
В. С.
