ЈЕДНА НАМЕРНО ЗАБОРАВЉЕНА ПОВЕСТ
Краљица Драга Обреновић (23. септембар 1866 – 11. јун 1903.) спада међу најомраженије личности у српској историји. Политички екстремизам, мизогенија и пропаганда нове династије Карађорђевић условили су да се Драга углавном доживљава као „блудница на трону”, а њене убице, које су сабљама исекле краљичину „јалову утробу”, као јунаци и спасиоци Србије.
За свирепи злочин свакако је требало наћи адекватно оправдање, које се свело на вишедеценијско стереотипно истицање негативних карактерних особина жртава. Непопуларност краљице Драге и краља Александра Обреновића имала је и своје реално упориште у њиховом недемократском режиму, као и скандалима попут краљичине неуспеле (лажне) трудноће (1901). Пошто је исте године изненада умро краљ Милана, а руски цар одбио да у званичну посету прими краљевски пар из Србије, легитимитет династије Обреновић постао је веома упитан, чему је допринела и вест да ће можда један Драгин брат постати наследник владарског трона, јер она није могла да роди престолонаследника своме десет година млађем супругу.
У таквој политичкој атмосфери препуној напетости и неизвесности организовано је велико путовање владарског пара у унутрашњост Србије. Након прославе краљевог рођендана у Смедереву, Драга и Александар су од 9. до 20. септембра 1901. посетили: Крагујевац, Краљево, Жичу, Студеницу, Чачак, Пожегу, Ужице, Добрињу, Таково, Горњи Милановац, Луњевицу, Вујан, Враћевшницу и вратили се у Београд. Посета је била добро испланирана и усмерена на она места која су била важна за националну, црквену, династичку, породичну и личну традицију краљице Драге и краља Александра.
Иако је свечани дочек у свим местима које су посетили био сличан, ипак је долазак у Чачак, Горњи Милановац и околину ових градова, била тријумфална јавна потврда династичких и нововековних националних традиција. Таковски крај је завичај династије Обреновић, сам Горњи Милановац родно место краљице Драге, док је Љубић поред Чачка уздизан као простор најважније битке из 1815. године и симбол обнове Србије. Међутим, после женидбе краља Александра Обреновића са Драгом Машин (девојачки Луњевица) 1900. године, дошло је до стварања нових традиција у коју је укључен и Чачак.
Наиме, у Чачку се родила Анђелија Анђа Кољајић, мајка будуће краљице Драге Обреновић. Анђелијина мајка Ана (Драгина баба) била је старија ћерка проте Јанка Михаиловића Молера из Негришора у Драгачеву, чувеног иконописца и сликара, чиме је простор јужно од Западне Мораве добио нову династичку традицију. Дуго је постојало и мишљење како је Анђелија, супруга Панте Луњевица и Драгина мајка, била кћи председника Општине Чачак. Заправо, Анђин отац Ђорђе Кољајић био је само трговац, али се после смрти супруге Ане поново оженио и за супругу узео Дуњу Лазовић, удовицу Вука Радовића, некадашњег председника Општине Чачак.
И поред тога Луњевице су имале низ родбинских и кумовских веза у Чачку. Риста, ћерка Николе Луњевице (Драгин деда), удала се 1828. године у Чачак за трговца Вукашина Даниловића. Нису имали деце. Риста је 1843. венчала Петра Белића (будућег председника Општине Чачак) приликом склапања првог брака. Касније је венчала и Петровог брата Јована. То нису била једина кумства. Ђурђија Луњевица, четврта жена Николе Луњевице, венчала је 1855. године Владимира Хаџића (будућег председника општине и народног посланика) са Маријом Ђорђевић.
На тај начин Чачак је постао део проширеног завичаја Обреновића и Луњевица, чији је значај био посебно важан почетком јесени 1901. када је после Драгине непостојеће трудноће и губитка наде да ће Србија добити наследника владајуће династије, све више говорено о могућности да Никодије Луњевица, најмлађи брат краљице Драге, постане престолонаследник. На тај начин породица Луњевица била је потенцијално нова династија.
Зато је долазак краљице Драге и краља Александра Обреновића у Чачак 15. септембра 1901. био важан догађај. Краљевски пар допутовао је из Краљева кочијом. Најпре су застали су селу Лазац, потом и Заблаћу у коме је приређено и молепствије у локалној цркви. Свештенство предвођено парохом Миланом Поповићем дочекало је госте у свечаним одеждама. Након тога је организован ручак за преко 100 особа, на коме је угледни свештеник Вићентије Поповић наздравио краљу и краљици, а монарх окупљеном народу Среза трнавског који је почео да игра коло.
Дочек у Чачку, такође је био свечан. Густи шпалири окупљених људи били су постројени све до цркве у центру вароши, пред којом су стајали упарађени ђаци основне школе, као и многи грађани и грађанке. Краљица је и пре и после уласка у храм од девојчица и жена добијала цвеће. У цркви је епископ Сава Дечанац одржао благодарење и указао на значај Чачка и Љубића у симболици победе Милоша Обреновића над Турцима после петовековног робовања. Обреновиће је упоредио са Немањићима, а бој на Љубићу истакао као прву велику и прекретничку српску победу после Косова. Цео говор обликован је у духу борбе хришћанства против агресивног ислама и неупитне оданости династији Обреновић, коју је сама „Промисао” довела на владарски трон обновљене Србије. Епископ није пропустио да помене како је краљица Драга по рођењу своје мајке заправо Чачанка.
После изласка из чачанске цркве „краљевски супружници” кренули су у зграду Окружног начелства која је била спремљена за њихов конак. Већ у пројектовању ове зграде спратни део до цркве био је предвиђен за резиденцију Обреновића када дођу у Чачак. Пред улазак у зграду Влајко Антонијевић је краљевском пару симболично понудио хлеб и со, а свечани поздрав изговорио је Никола Радовановић, истакнути обреновићевац и народни посланик који је подржо краља у жељи да ожени Драгу. Дочек је био достојанствен и нарочито се допао краљици, тако да је одлучено да и сутрадан остану у Чачку, што није било планирано протоколом, чиме се боравак у вароши и најближој околини продужио на три дана.
У новоизграђеном хотелу „Крен”, који је отворен претходне године, општина Чачак приредила је за краљевски пар велики банкет за преко 150 особа. Иначе, овај хотел је прва зграда у Србији која је у својој архитектури имала елементе сецесије. Стицајем историјских околности овај хотел никада више није угостио тако уважене госте. Краљу и краљици први је наздравио Иван Стојшић, први апотекар у вароши и будући народни посланик. Краљ Александар је отпоздравио и захвалио се на пријатном и топлом дочеку. Поред тада важног политичког питања у вези прихватања и спровођења у живот новог Устава, краљ је инсистирао како је Чачак везан за династију Обреновић „историјским успоменама” и да је родно место краљичине мајке. После банкета, одржан је серкл, а затим су краљ и краљица после поздрављања отишли на конак у зграду Окружног начелства. Тога дана Драга и Александар поклонили су варошкој сиротињи у Чачку 400 динара у сребру.
Ујутро, пре доручка, краљевски пар је у згради Окружног начелства примао грађанство, чиновништво, чланице Женског друштва, свештенство, како из Чачка, тако и околних места, а затим и депутације из разних срезова. Касније је приређен ручак на коме је било 60 угледних особа из Чачка и околине. Око пет часова по подне краљ и краљица возили су се са својом свитом по вароши и љубићким друмом. Увече, у седам часова, приређена је велика бакљада. Цео простор испред цркве и зграде Окружног начелства био је испуњен светом, осветљен бакљама и лампионима. На врху једне „куле” у облику троношца такође је горела ватра. Краљевски пар махао је народу са прозора Окружног начелства, из просторије у којој се данас налази кацеларија у којој седе директори Музеја. На улици је било народно весеље, свирала је музика, певала се химна Србије. Свечани говор у име Чачана одржао је адвокат Драгутин Васић. Следећег јутра, у девет сати, одржано је молепствије у цркви, а затим су краљ и краљица кренули на пут.
Тако је тек после трећег дана боравка у Чачку краљевска свита изашла из града. Путовање је организовано старим путем преко планине Јелице. Краљевска поворка застајкивала је на много места. У селу Паковраћу дочекалао их је мноштво народа са спремљеном закуском, а народни посланик Милош Ћосић поздравио је краља и краљицу у име народа Среза трнавског. У селу Марковици, које је већ у Срезу драгачевском, краљевски пар дочекала је нова делегација, хладњаци и закуска. У име народа Среза драгачевског говор је одржао народни посланик Миленко Протић. Краљ и краљица редовно су силазили са кола и накратко се задржавали у разговору са окупљеним сељацима. Узвици, аплаузи и бацање цвећа, били су уобичајени декор.
Тако су краљица Драга и краљ Александар отишли из Чачка и никада се више нису вратили у овај град. Брутално убиство краљевског пара 1903. године, долазак нове династије, крвави ослободилачки ратови, стварање Југославије, потом и револуционарни преврат комуниста, донели су конструкцију неких нових традиција. У њима није било места на сећање на званичну и спектакуларну посету краљице Драге родном граду њене мајке.
Милош Тимотијевић, историчар
Фотографије: Народни музеј, Чачак
