Поводом Дана Народног музеја, 30. августа, отворена је изложба “Трагајући за инспирацијом у народном градитељству”, из збирки Музеја науке и технике. Изложена дела академика Бранислава Којића, академика Александра Дерока, Божидара Петровића и Зорана Б. Петровића, сведоче о томе, колико је њихова инспирација била дубоко утемељена у традиционалну архитектуру. Аутор изложбе, која ће бити отворена до 30. септембра, је др Снежана Тошев, а архитекта Борјана Шуваковић је урадила дизајн поставке.
– Изложба “Трагајући за инспирацијом у народном градитељству”, из збирки Музеја науке и технике, посвећена је архитектама који су на различите начине инспирисани народним градитељством, а чији се радови чувају у Музеју науке и технике у Београду. Истраживањем на терену, објављивањем књига и студија, израдом цртежа, фотографисањем, и коначно пројектовањем које је инспирисано традицијом, они су на најбољи начин успели да сачувају сећање на народно градитељство. У својим богатим и разноликим стваралачким опусима, успели су да градитељско наслеђе заштите и отму од заборава. Грађа која се чува у збиркама Музеја науке и технике често је једино преостало сведочанство о објектима традиционалног градитељства који више не постоје, или убрзано нестају. Овом приликом изложене су фотографије, пројекти, цртежи, белешке са терена, скице, књиге, макете, као и видео рад настао на основу ове грађе – рекла је Делфина Рајић, директорка Народног музеја, подсетивши да је циљ изложбе да укаже на ову значајну тему српске архитектуре и да се прикаже део богатог фонда Музеја науке и технике.
Данас, када многи споменици народне архитектуре више не постоје, цртежи, фотографије и текстови ових аутора, као једни од првих целовитих приказа и анализа народног неимарства, остају полазиште за даља истраживања.
– Настала на размеђи науке и уметности, дела архитеката Александра Дерока, Бранислава Којића, Зорана Б. Петровића и Божидара Петровића посвећена афирмацији и вредновању лепоте народног градитељства препознала су и заштитила најособенији део наше културне баштине. Надамо се да ће њихови цртежи, скице, фотографије, белешке са терена, књиге, уxбеници, пројекти и макете сачувани у Музеју науке и технике, овом приликом изложени, бити инспирација новим генерацијама за даље истраживање наше богате и драгоцене градитељске традиције – нагласила је Делфина Рајић, отварајући изложбу.
НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО: ИЗЛОЖБА И КОНАК ЧУДЕСНО ПОВЕЗАНИ
Назив изложбе “Трагајући за инспирацијом у народном градитељству” је инспирисан књигом Зорана Петровића “Трагајући за архитектуром”, а циљ је, како је нагласила др Снежана Тошев, да се кроз стваралаштво најзначајнијих српских архитеката прве половине 20. века прикаже сва лепота и значај народног градитељства.
– У тренутку када народно градитељство полако нестаје, желели смо да кроз богат фонд Музеја науке и технике прикажемо све начине на који су архитекте Бранислав Којић, Александар Дероко, Зоран Петровић и Божидар Петровић сачували сећање на народно градитељство. Они су истраживали, фотографисали, правили белешке на терену, писали књиге, предавали на факултету и радили пројекте инспирисане народним градитељством. Током рада на овој изложби полако сам откривала да су и њихове судбине, професионалне и приватне, биле испреплетане. Они су једни другима помагали, били помоћници, асистенти, заједно су истраживали. На крају сам закључила да их је повезала љубав према градитељству – рекла је др Тошев из Музеја науке и технике.
Према речима аутора, за ову изложбу је карактеристично то што се први пут на овакав начин приказује стваралаштво архитеката и доказује да се народно градитељство не штити само физички, већ да има могућност и да живи.
Честитавши Дан Народног музеја и пожелевши запосленима да истрају на свом путу у истраживању и очувању културног наслеђа, др Тошев је са присутнима поделила лични утисак:
– Док сам радила на поставци изложбе све време сам гледала прекопута, у Конак Јована Обреновића и схватила сам да у животу ништа није случајно. Поред тога што смо део прославе Дана Народног музеја, на чудесан начин смо постали део сталне поставке Народног музеја. Прелепи Конак Јована Обреновића, као да на чудесан начин улази, постаје део наше изложбе, али и наша изложба истовремено прилази Конаку. Желимо са вама да поделимо лепоту која је уткана у народно градитељство, јер као што је рекао Достојевски: “Лепота ће спасити свет”.
Н. Р.
“МОЈ ОТАЦ ЈЕ БИО ВРЛО ИНТЕРЕСАНТНА ЛИЧНОСТ”
Електроинжењер Рајко Петровић, син архитекте Божидара Петровића, није сачувао много очевог материјала, али сећања увек живе:
– Мој отац је био једна врло интересантна личност. Из угла детета он је био веома занимљив, са њим сам могао да причам о разним стварима. Био је интелектуалац, широких схватања. Он је пореклом из Дића, код Љига. Умео је лепо да прича о селу и нашем народу, одакле је и црпео велики део свог искуства и талента. Нисам сачува много очевог материјала, неки пројекти су изгубљени, а ја нисам из света архитектуре. Није много сачувано, али доста књига је остало, то је кућна библиотека…
