ПОДРШКА ПОРОДИЦАМА ОСОБА СА АУТИЗМОМ, УСТАНОВА ЗА ДНЕВНИ БОРАВАК ДЕЦЕ, МЛАДИХ И ОДРАСЛИХ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ„ЗРАЧАК“
Када је у Чачку основана Установа за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју „Зрачак“, многе породице особа са аутизмом схватиле су као остварење свог сна. Изградњу објекта многи родитељи, који су били и покретачи идеје, дочекали су са надом да ће њихова деца, уз помоћ стручних људи, развити своје потенцијале, стећи социјалне вештине и постати видљивија за цело друштво. Осам година је протекло од првих корака. У новије време највећи број захтева за пријем корисника у „Зрачак“ је управо за особе из спектра аутизма, што може бити показатељ да је њихов број и у Чачку у порасту. О томе шта Установа све пружа особама са аутизмом, о начину рада са овом особеном групом, о односу друштва према различитости и о другим темама разговарали смо са Аном Јаковљевић, директорком Установе „Зрачак“, као и са Соњом Шпајаковић, психологом и Маријом Дрчић, дефектологом у тој Установи.
Тренутно „Зрачак“ има 75 корисника, од чега је око 15 оних којима је дијагностикован аутизам. Како подсећа Јаковљевић, од почетка је у дневном боравку била и група за особе са аутизмом, у којој су углавном били одрасли, а током времена формирана је и група млађих, коју највећим делом чине деца школског узраста. Неки од њих у дневни боравак долазе само у току школског распуста. Најмлађи има 14 година.
Како објашњавају наше саговорнице, индивидуални план услуге за сваког корисника праве матични дефектолог и психолог, при чему се ради процена и опсервација понашања, капацитета и интересовања. План обухвата све активности у „Зрачку“ – сензорну собу, хидроблок, разне радионице… Сагласност за тај план мора потписати родитељ.
Психолог Соња Шпајаковић, која ради у „Зрачку“ од оснивања, каже да индивидуалан план услуга посебно важи баш за кориснике из спектра аутизма, с обзиром на то да је њима потребан посебан приступ.
– Један од основних третмана за особе са аутизмом је модификација понашања, односно учимо их новим, социјално прихватљивим обрасцима понашања. У томе, као и у реедукацији психомоторике, постижемо добре резултате, поготово код млађе групе корисника – наводи Соња.
Један од најомиљенијих кутака у „Зрачку“ свим корисницима са аутизмом је сензорна соба, у којој се релаксирају, а уједно им помаже у сензорној стимулацији.
– И сам боравак у сензорној соби, без одређеног третмана, делује опуштајуће, а посебно видљиви резултати се постижу када у третману учествује и терапеут. Већина корисника из спектра аутизма су хипер или хипосензибилни. Када урадимо процену, одређујемо стимулусе помоћу којих се стимулишу сва чула. Осим што регулишу психофизичку тензију, ови третмани доприносе снижавању нивоа агресије и аутоагресије… Визуелни и други ефекти у сензорној соби доприносе развоју њихове пажње и концентрације – објашњава Соња.
Хидроблок са кадама је друго место на које веома радо одлазе. То их, такође, смирује и утиче позитивно на понашање. Већина особа са аутизмом обожава воду, па их је некада теже „мотивисати“ како да изађу из хидроблока, примећује уз осмех Соња.
Марија Дрчић ради као дефектолог у „Зрачку“ од пре годину дана, али је искуство стицала и кроз сталну праксу на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију. У дневном боравку ради и са одраслима са аутизмом (старији од 27 година), за које је најважније одржавање ритма дана.
– Са сваким од њих ради се према индивидуалном плану и распореду дневних активности, јер њима устаљени след омогућава сигурност. Тачно је одређено шта у које време раде. На тај начин се избегавају различите импулсивне реакције, хиперсензитивно понашање. У зависности од способности особе са аутизмом, прави се и план третмана. Циљ нам је да одржавамо постојеће психофизичко стање сваког од њих и да покушамо да га унапредимо, колико год је то могуће. Са млађима се раде разни третмани, који имају за циљ одржавање пажње, успостављање концентрације, сензорну стимулацију… У оквиру дана издвоји се време од око пола сата и за индивидуалан рад са сваким корисником из спектра аутизма – наводи Марија Дрчић.
Због кратког времена пажње особа са аутизмом, планиране активности морају бити динамичне, али се води рачуна о интересовањима сваког понаособ, а много тога зависи и од њиховог расположења. Из истог разлога, време за дневни боравак за ове кориснике је обично скраћено, најчешће од 8 до 14 часова.
У „Зрачку“ се за све остале кориснике организују музичке и разне креативне радионице. Према речима наших саговорница, посебна пажња посвећује се физичкој активности, веома значајној баш за особе са аутизмом, јер је њима важно моторичко „пражњење“ и на тај начин спрачавају се потенцијални испади у понашању, импулсивне и агресивне реакције. Када је хладно време, физичко се организује у новој спортској сали. Али, кад год је то могуће, ради се на отвореном простору, јер особама са аутизмом веома прија боравак у природи.
Сарадња са вртићима, основним и средњим школама, установама културе, допринела је да корисници „Зрачка“ буду „видљивији“ у граду. Како примећује Ана Јаковљевић, предрасуде још постоје, али је, ипак, очигледна промена на боље. Ученици неких смерова у Медицинској школи део праксе обављају управо у „Зрачку“. Велики значај има сарадња са родитељима, јер у Установи корисници проведу по неколико сати дневно, а остали део времена су у породичном окружењу.
– Неки родитељи тешко прихватају дијагнозу, што је и разумљиво, али схватају да је сарадња и тимски рад у интересу њиховог детета – наглашава Јаковљевић.
Наравно, корона је много тога променила. Неки родитељи су одлучили да децу не доводе, док се ситуација не стабилизује. Али, многи су већ најавили да ће њихово дете од септембра почети да долази у „Зрачак“. И то ће опет бити велика промена за њих, јер су за ових годину и по дана навикли на друге рутине. Ранијих година лети је за кориснике „Зрачка“ организован одлазак на затворени базен у Овчар Бањи, али се за сада ова активност, у којој сви уживају, не спроводи због превентивних епидемиолошких мера. Као и заједнички излети, одлазак на ергелу, којих је било пре короне. Планирају у „Зрачку“ поново да организују заједничке радионице са ученицима неких основних и средњих школа. Али, као најважнији задатак истичу здравље корисника, тако да ће сви планови зависити од препорука Завода за јавно здравље.
Текст и фото: В. Т.
ЕНГЛЕСКИ КАО МАТЕРЊИ?!
Оно што примећују и наше саговорнице је да се све чешће догађа да деца из спектра аутизма говоре одлично енглески језик, док српски готово да не знају. Чак и родитељи са њима комуницирају на енглеском. Очигледан је утицај нових технологија, телефона, таблета, омиљених цртаћа или серија на ТВ програмима…
ОДМАРАЛИШТЕ „ОВЧАР“ НИЈЕ ПРИЛАГОЂЕН ЗА ОСОБЕ СА АУТИЗМОМ
За кориснике из спектра аутизма још увек се не може организовати летовање у Улцињу. Како објашњава директорка Ана Јаковљевић, то је тешко и због самог простора у Дечијем одмаралишту „Овчар“, јер су спаваонице предвиђене за већи број деце. Такође, то би изискивало и ангажовање већег броја запослених.
