Клима утиче на производњу млека на неколико начина. Директано утиче на доступност сточне хране на тржишту и њену цену, затим, на количину траве на пашњацима, принос и квалитет крмних усева, као и на ширење сточних болести, здравље, раст и репродукцију животиња.
Како наводи саветодавац за сточарство Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак Небојша Брајовић, током летњих месеци долази до смањења производње млека услед утицаја топлотног стреса. У нормалним временским условима, ради постизања максималне производње млека, повећан је унос хране који резултира повишењем метаболичке топлоте у самом организму крава музиља. Топлотни стрес настаје под утицајем температуре ваздуха, влажности струјања ваздуха, сунчевог зрачења и падавина. Говеда су веома прилагодљива различитим временским условима. Температура од 0,5 до + 20 степени Целзијуса има мали утицај на производњу млека. Максимална температура за краве је од 25 до 26 степени Целзијуса, а оптимална температура за грла у лактацији се креће у распону од 5 до 28 степени Целзијуса, која уједно представља и такозвану термонеутралну зону.
-Да би се смањио утицај топлотног стреса на животиње, неопходно је придржавати се одређених препорука. За грла која се гаје слободним начином држања треба да се изграде надстрешнице или одређене засене, док је за везани начин држања препоручљиво додатно изоловати кров штале. Такође је битно омогућити природну или вештачку вентилацију у шталама. Као додатни начин хлађења, могућа је и уградња распрскивача који распршују воду у виду водене паре. Распрскивачи у комбинацији са вентилаторима постижу добре ефекте у расхлађивању животиња. Повећане температуре утичу на повећано конзумацирање воде. Животињама треба да се обезбеди довољна количина свеже, чисте и хладне воде. Због високих температура долази и до смањења уноса хране, па је неопходно музне краве хранити у хладнијим деловима дана, у раним јутарњим или касним вечерњим сатима. Оптималан влажност ваздуха у штали мора бити између од 65-70 процената – Наводи Брајовић.
В. С.
