Верица Јовановић: Ушли смо у нови талас епидемије, највећи број заражених није вакцинисан

ИЗВОР: РТС

Дефинитивно се може рећи да смо ушли у нови талас епидемије, рекла је за РТС директорка Института „Батут“ Верица Јовановић. Додала је да се број пацијената на болничком лечењу удвостручио у последње две недеље и да њихове клиничке слике нису лаке, као и да већина пацијената захтева кисеоничку потпору. Нагласила је да се највећи број новооболелих није вакцинисао и позвала све који нису примили вакцину да то учине.

Директорка Института „Батут“ Верица Јовановић је рекла да се, пратећи епидемијску ситуацију у свету, региону и код нас, дефинитивно може рећи да смо ушли у нови талас, и подсетила да је на глобалном нивоу раст броја заражених забележен крајем јула.

„Према подацима СЗО, само у првој недељи августа је дошло до повећања од 50 одсто заступљености ковид позитивних пацијената у 228 земаља. Наиме, СЗО је пријавила да су се глобално ове цифре повећале. Можемо да кажемо да, поред већег броја посета, пораст се бележи чак и за 50 посто у односу на претходних недељу дана, кроз двоструко повећање броја хоспитализованих, јер код већег броја позитивних случајева, наравно да имамо већи број потреба за болничким лечењем“, казала је Верица Јовановић.

Истакла је да се не може у потпуности спречити ширење новог таласа, али да се може допринети поштовањем превентивних мера.

„Да би у целокупној популацији дошло до смањења заражавања, превентивне мере које никада нису укинуте треба појачати. Према томе, наша и самоодговорност, а истовремено и осећај према колективу и одговорности, наравно и примена свих превентивних мера даће допринос. Не заборавимо дистанцу, избегавање окупљање и коришћење свих хигијенских мера које смо више пута досада и спомињали и примењивали. И наравно, не заборавимо вакцинацију“, истакла је Јовановићева.

Нагласила је да клиничке слике пацијената на болничком лечењу, чији се број удвостручио у последње две недеље, нису лаке.

„Постоји велики број захтева за пријем на полуинтензивној нези. Већина пацијената захтева кисеоничку потпору. У хоспитализованим условима се налази више мушкараца – скоро 80 посто су мушкарци, када је у питању оболевање и углавном су то проблеми кардиоваскуларног система. Клиничке слике свих тих пацијената су тешке и без полуинтензивне неге нема праве терапије“, рекла је Верица Јовановић.

„Кризни штаб размишља о увођењу нових мера“ 

Говорећи о новим рестриктивним мерама, Јовановићева је рекла да Кризни штаб ради континуирано и да размишља о увођењу нових мера, као и да свакодневно анализира све податке.

„Када су у питању нове мере, оне ће свакако бити разматране и, ја сам убеђена, донете, у зависности од епидемијске криве. Као што видимо, ми смо током јучерашњег дана прешли 1.000 инфицираних особа. Од 10.700 тестираних, сваки десети је био позитиван, али то је јако велики број. Највећи број инфицираних се налази у највећим градовима, тамо где су миграције највеће, истовремено тамо где је дошло до пада примене превентивних мера“, казала је Верица Јовановић.

Додала је да очекује да ће се у складу са потребама заказати нова седница Кризног штаба и напоменула да се консултације у оквиру медицинског дела и осталих чланова штаба стално дешавају.

„Међу оболелима је мали број вакцинисаних“

Када је реч о увођењу обавезне имунизације одређених група становништва – здравствених радника и запослених у јавним службама, Верица Јовановић је навела да постоји потреба да се повећа обухват имунизацијом код људи који се крећу у јавним службама.

„Ми зато радимо као здравствени систем и као здравствена струка на повећању обухвата, али истовремено и на развоју и самосвести и осећаја да је вакцинација мера која ће довести до заустављања ширења вируса, истовремено до спречавања заражавања, јер су невакцинисане особе сада циљна популација и највећи број свих који су оболели су особе које се нису вакцинисале“, рекла је Јовановићева и позвала све који се нису вакцинисали да то учине.

Додала је да се мали број вакцинисаних особа налази међу оболелима, али да је највише оних који се нису имунизовали.

„То је један од кључних закључака који истовремено говори да треба обратити пажњу на оне који су рањиви, којима је и период од потпуне вакцинације већ прешао шест месеци, а истовремено, треба обратити пажњу на све особе које су имунодефицијентне, које поседују одређене хроничне болести, јер њихова имуногеност, односно способност имуног система да се одбрани од вируса није иста као код здравих људи“, истакла је Верица Јовановић.

Говорећи о трећој дози вакцине, Јовановићева је додала да је примена треће дозе почела у Канади и Француској за особе са ослабљеним имунитетом, као и да се већ дуже од месец дана даје у Уједињеним Арапским Емиратима, Турској, Израелу и Мађарској.

„У тим земљама, посебно у Емиратима, Мађарској и Турској, мешање вакцина је могуће. Искуства свих тих земаља говоре да приликом примања свих тих вакцина није било забележених нежељених ефеката, да се ефикасност саме вакцине повећава и да је много значајно и значајније чак давање треће дозе код тих особа, јер се ефекат треће дозе далеко појачава када се после паузе понови вакцинација и тиме се штите популационе групе“, рекла је Јовановићева.

Додала је да су све припреме за давање треће дозе завршене и да се нада да ће датум почетка имунизације бити објављен у кратком временском периоду.

„Један од разлога је доминација нових сојева вируса и велики скок инфицираног становништва, зато што је најновији облик вируса, такозвана варијанта вируса веома инфективна. Много се чешће, више и брже преноси у популацији. Примећено је да клиничке слике и симптоми који се јављају код особа које се инфицирају да су слабији, али се ради о веома брзом преносу вируса и један од начина јесте управо вакцинација и помоћ организму да се трећом дозом контролише здравствено стање“, нагласила је Верица Јовановић.

„Основни циљ је да школа крене на редован начин у организацију наставе“ 

Када је реч о почетку школске године, Јовановићева је нагласила да већ дуго трају припреме и да је један од основних параметара епидемијска ситуација и да постоје три модела за припрему и организацију за рад у школама, који су већ коришћени претходне школске године.

„Основни циљ и главни мотив просвете, здравства и целог друштва је да школа крене на редован начин у организацију наставе. Велика улога у организацији наставе, поред процене епидемијске ситуације, биће на самим школама, уз подршку школских управа, биће на самим локалним самоуправама да се обезбеде сви предуслови, а треба да истакнем још једном да школе нису место највећег преноса саме инфекције, јер су то веома контролисани услови, превентивне мере су на снази и саме школе их на адекватан начин организују“, казала је Јовановићева.

Истакла је да је она најближа моделу да школе раде пуним капацитетом и да не треба заборавити поштовање свих прописаних мера.

Верица Јовановић је поручила да се деца неће раздвајати на вакцинисане и невакцинисане и да тај модел неће бити у примени, као и да модели неће бити исти у свим градовима и општинама у зависности од епидемијске ситуације која није иста у сваком граду.