ЧАЧАК – ГРАД БИЦИКАЛА?

Живимо у граду у коме има више аутомобила, него становника. Није проверен податак, али је то мој утисак – и не само мој! У исто време, улице су све уже, ваљда да би се одвојило више места за наплатни паркинг. Генерално, градови у Србији, не само Чачак, су постали претесни за оволики број аутомобила. Уместо да се прошетају до продавнице или пијаце, људи најчешће седају у кола и круже тражећи место за паркинг и губећи живце и драгоцено време. А зашто не седну на бицикл и обаве све што морају у много краћем року?

Чачак је идеалан град за вожњу бицикла, али, нажалост, услови за вожњу су лоши. Многи бициклисти се радије возе широким тротоарима, уместо да сиђу на узане коловозе, на пример у Улици др Драгиша Мишовић. Наравно, тада је веома важно бити обазрив и не угрозити безбедност пешака. Једна једина бициклистичка стаза у граду је практично неупотребљива, сви који су пробали да се регуларно крећу том стазом, знају о чему говорим, пешаци не разликују бициклистичку стазу од тротоара, возачи се паркирају насред стазе, али без тога, кружни ток је за бициклисте лоше решен – стаза прати пешачке прелазе, морате се неколико пута зауставити да бисте прешли улицу, пети се са улице на тротоар и зато је већина бициклиста не користи.

Куда бициклисти да се крећу, а да не ометају возаче и пешаке? Тамо где се осећају најбезбедније, али углавном им је забрањена вожња бедемом, парковима, Градским тргом. Пре неколико година писали су ми казну зато што сам са главне улице бициклом скренуо на шеталиште, које је било пусто у подне и на високој летњој температури. Бесмислено, сложићете се? Лето је идеално време за бицикл, не морате да се знојите у аутомобилу или да укључите климу, не морате тражити паркинг, очас посла ћете завршити све послове, нећете загађивати ваздух, а узгред ћете се рекреирати. Вишеструка предност!

Посебно задовољство је рекреативна вожња бицикла до Овчар Бање, Јанчића и других дестинација. Рекреативаца је све више, људима је потребно да се ослободе стреса, али су услови за бављење бициклизмом све гори. Бициклисти су изложени све већем ризику, више је аутомобила и камиона, па се рекреација често претвори у мучење. А бахатости на све стране, и код пешака, и код бициклиста, али понајвише код возача, чија небрига и непажња може скупо коштати потпуно недужне пешаке и бициклисте.

Морате отворити четворе очи, када возите бицикл поред паркираних аутомобила, никада не знате одакле вреба опасност, из ког аутомобила несмотрени возач може отворити врата и поломити вас. Чуо сам пре неколико дана баш такву причу. Жена је возила бицикл пријеворским путем, омиљеном бициклистичком рутом, а несмотрени возач је нагло отворио врата аутомобила, оборивши је на пут. Вишеструки прелом потколенице, две операције, вишемесечни опоравак и трајне последице по здравље – сувише је висока цена коју је недужна жена морала да плати због тренутка непажње бахатог возача. Ово наводим као пример ризика вожње бицикла на путевима око нашег града. Све је опасније, крајње је време да се нешто промени, да се сагради бар једна бициклистичка стаза за многобројне бициклисте – рекреативце до омиљених дестинација у нашем граду.

Братислав Бежанић